Posmatrano po delatnostima, u trećem kvartalu 2015. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, značajan realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru građevinarstva (18,3 odsto), sektoru industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama (8,3) i sektoru finansijskih delatnosti i delatnosti osiguranja (5).

U Vladi Srbije se prave poslednje računice da bi predlog budžeta za 2016. godinu na vreme stigao pred poslanike Skupštine Srbije, a nezvanično se pominje da je plan da se naredne godine zaradi 1.647, a potroši 1.811 milijardi dinara, što bi značilo da je manjak 164 milijarde dinara, piše novosadski Dnevnik. 

Prihodi cele države dogodine biće oko 38 milijardi dinara veći nego ove godine, a u procentima BDP prihodi će biti 39,8 odsto, a rashodi 43,8 odsto BDP.

Dnevnik navodi i objašnjenje ministra finansija Dušana Vujovića da će ukupno za plate javnih službenika biti tri odsto manje novca.

To znači da bi 9.000 zaposlenih u javnom sektoru bez posla ostalo na početku naredne godine, a dotanih 20.000 u drugoj polovini 2016. godine.

Vlada Srbije usvojila je i Predlog zakona o dopunama Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, kojim se omogućava se upotreba pečata koji sadrži podatke o ličnom identitetu ili sa ugraviranim potpisom, kod obavljanja različitih poslova i ostvarivanja prava u situacijama kada je to potrebno.

Time se sprečava, navodi se u saopštenju, diskriminacija osoba sa invaliditetom koje, zbog prirode svoje invalidnosti-telesnih ili senzornih oštećenja ili bolesti, nisu u mogućnosti da se svojeručno potpišu.

Usvojena je i Uredba o monitoringu kvaliteta derivata i biogoriva, koja predstavlja značajan korak u daljoj implementaciji direktiva vezanih za kvalitet goriva.

Primenom ove Uredbe obezbeđuje se da se na osnovu propisanog broja uzoraka proveri da li je kvalitet u skladu sa propisanim, čime se obezbeđuje zaštita potrošača i omogućava kontrolu i nadzor na svim mestima u lancu distribucije, kaže se u saopštenju posle sednice Vlade Srbije.

Veoma sam zadovoljan i ponosan na Srbiju, na način na koji je tretirana, zbog načina na koji je bila predsestavljena u NR Kini, ne samo na Samitu 16 plus 1, već i u našim bilateralnim susretima, rekao je Vučić za Radio Beograd.

Vučić je rekao da je delegacija Srbije imala razgovore sa predsednikom Kine i premijerom Li Kećangom, dodajući da ti odnosi postaju kamen temeljac za najbolje bilateralne odnose u savremenoj srpskoj istoriji.

Preneo sam pozdrav predsednika (Tomislava) Nikolića i svih građana Srbije, uveren da će ta poseta dodatno da produbi naše prijateljstvo, što je kineski predsednik prihvatio, rekao je Vučić.

Sa kineskim premijerom smo pre svega razgovarali o ekonomskim temama, za nas veoma značajnim, od izgradnje brze pruge Beograd-Budimpešta, izgradnje dve deonice puta Obrenovac-Surčin i Preljina-Požega, rekao je Vučić.

On je objasnio da je dogovorena cena i najpovoljniji način kreditirinja sa najverovatnije sedam godina grejs perioda i 23 godine dodatnog roka otplate, gde će učešće biti maksimalno do 10 odsto, a kamatna stopa do dva odsto.

Nemoguće je naći povoljnije uslove danas u savremenom svetu i zato smo našim kineskim prijateljima zahvalni. Razgovarali smo i o izgradnji industrijskog parka, naveo je Vučić.

Kinezi su jedan nedavno otvorili u Minsku, u Belorusiji, a mi mislimo da u Srbiji može da bude mnogo bolji, sa mnogo moćnijim kineskim kompanijama zato što imamo širi dijapazon slobodnih trgovinskih odnosa sa drugim zemljama, Cefte i EU, što Belorusija nema, precizirao je Vučić.

To bi značilo, ocenio je on, dodatno zapošljavanje, mnogo posla i podizanje bruto domaćeg proizvoda, što je za nas od ključnog značaja.

Tu je i železara HBIS koja je posebno zainteresovana da preuzme Železaru Smederevo. To je za nas jedini spas. Danas samo Kinezi mogu da opstanu u poslu sa čelikom i ukoliko bi oni došli udvostručili bi, čak i utrostručili proizvodnju i verovatno zaposlenost, rekao je Vučić.

Ukoliko bi ušli u investiciju za šavne cevi, to bi bio dramatičan rast srpske privrede i bruto domaćeg proizvoda, rekao je Vučić i izneo očekivanje da će u decembru, posle memoranduma, biti potpisan i prvi okvirni sporazum.

U aprilu bi bilo konačno potpisivanje i odmah posle toga da napravimo klouzing i njihov ulazak u Železaru. To su naše namere, predočio je Vučić.

Razgovarali smo i o turizmu, kako da privučemo kineske turiste. U tome nam umnogome pomaže ogroman ugled Novaka Đokovića i Velimira Bate Živojiniovića i posete kinskih zvaničnika našoj zemlji i naše Kini, istakao je on.

Vučić je podsetio da su u Kini potpisani sporazumi o izvozu mesa, o saradnji u namenskoj industriji, a potpisan je sporazum o pretvaranju otpada u termo i električnu energiju.

Vučić je izrazio ogromnu zahvalnost kineskom rukovodstvu na veličanstvenom prijemu.

Mi smo zadovoljni i verujem da smo napravili dobar posao za našu zemlju i za naše građane, zaključio je Vučić.

U poređenju sa prosečnom zaradom bez poreza i doprinosa isplaćenom u septembru 2015. godine, nominalno je veća za 0,5 odsto i realno je veća za 0,7 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Prosečna zarada isplaćena u oktobru 2015. godine iznosi 60.767 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u septembru 2015. godine, nominalno je veća za 0,4 odsto i realno je veća za 0,6 odsto.

Prosečna zarada isplaćena u oktobru 2015. godine nominalno je manja za 1,9 odsto i realno je manja za 3,3 odsto od prosečne zarade isplaćene u oktobru 2014. godine.

Doneli smo odluku da se stopa amortizacije poveća sa 0,8 na jedan odsto, što znači da će domaćinstva koja imaju starije objekte plaćati manji iznos poreza za 2016. godinu.

Takođe, izmenićemo pojedine zona grada za koje smo uočili da nisu logične, a to su zone za delove Surčina, Čukarice, Novog Beograda...

Naredne godine očekujemo izmenu Zakona o porezu na imovinu koja će verovatno promeniti metodologiju obračuna poreza, što je sistemsko i dugoročno rešenje. Ne čekajući tu odluku, mi kao grad želimo da izađemo u susret građanima koji su primetili nelogičnosti u svojim obračunima i da im olakšamo, rekao je Mali.

Nakon što je Radna grupa za zoniranje razmotrila primedbe i sugestije građana, izvršena je analiza postojećeg zoniranja, nakon čega su predložene izmene granica zona u pojedinim delovima grada.

Izmenom Odluke o visini stope amortizacije, povećana je godišnja stopa amortizacije sa 0,8 na jedan odsto, koliko može maksimalno iznositi po zakonu, za objekte obveznika koji ne vode poslovne knjige – fizičkih lica.

Maksimalno ukupno umanjenje poreske osnovice po osnovu amortizacije ostaje 40 odsto, koliko je i propisano Zakonom o porezima na imovinu, navodi se u saoštenju, prenosi Beoinfo.

Takvo kretanje inflacije je posledica pada cena naftnih derivata i neprerađene hrane kao i sporijeg rasta cena u odnosu na očekivanja, izjavio je viceguverner NBS Veselin Pješčić.

Inflacija će u narednom periodu da se kreće oko donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja da bi se u drugoj polovini iduće godine približila cilju od 4 odsto, rekao je on i dodao da ne postoji strah od deflacije u Srbiji.

BDP bi trebao da ostvari rast od 0,8 odsto ove godine a iduće godine od 1,8 odsto, rekao je Pješčić.

Generalni direktor Direktorata za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Branko Hinić rekao je da NBS nastavlja ublažavanje monetarne politike što je omogućeno niskim inflatornim pritiscima, napretkom u fiskalnoj konsolidaciji i smanjenju spoljne neravnoteže.

Monetarna politika trebalo bi da ostane ekspanzivna u narednom periodu, a NBS će je voditi tako da se inflacija održivo vrati na cilj u srednjem roku, rekao je on.

Hinić je rekao da NBS očekuje da fiskalni deficit ove godine bude niži za oko 40 odsto a tekući deficit platnog bilansa za oko četvrtinu u odnosu na prošle godinu a da će tekući deficit biti pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija.

NBS je intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu kupovinom deviza u iznosu od 520 miliona evra u periodu jul-oktobar i prodajom u avgustu i oktobru sa po 10 miliona evra.

BDP je nastavio rast u trećem kvartalu na međugodišnjem nivou a taj rast je prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku iznosio 2 odsto dok je industrijska proizvodnja očekivano smanjena u trećem kvartalu što je uticalo na desezonirani pad BDP od 0,4 odsto, rekao je on.

Realni pad potrošnje domaćinstava biće manji od očekivanog pre svega zbog niske i stabilne inflacije, nižih troškova zaduživanja i rastu doznaka i zarada u privatnom sektoru, rekao je Hinić i dodao da NBS smatra da bi rast ekonomske aktivnosti u 2016. trebalo da bude vođen investicijama.

Kratkoročno, inflacija će biti ispod donje granice cilja uz moguć privremeni povratak u januaru a postepeni porast cena primarnih proizvoda sa sadašnjih niskih nivoa uticaće na umereni rast cena hrane, ali NBS ne očekuje da će njihov rast biti viši od ciljane stope inflacije u narednom periodu, rekao je Hinić.

U saopštenju SRS se navodi da su neke poslovne banke u upitnike za dodelu kredita i drugih bankarskih proizvoda uvrstile i pitanje da li su njihovi klijenti politički eksponirani.

To je neviđeni skandal, a zabrinjavajuće je da je to pitanje uvršteno u upitnik po preporuci Narodne banke Srbije, ističe SRS, koja zahteva od guvernera i Saveta Narodne banke da odmah opozovu tu preporuku i da obaveste javnost zbog čega su i po čijem nalogu tražili podatke o partijskoj pripadnosti klijenata stranih banaka u Srbiji.

U saopštenju NBS se navodi da su veći devizni prilivi ostvareni po osnovu intervencija Narodne banke Srbije na međubankarskom deviznom tržištu i prodaje hartija od vrednosti Srbije denominovanih u evrima na domaćem finansijskom tržištu u ukupnom iznosu od 187,8 miliona evra. Ostali prilivi iznosili su 54,4 miliona evra.

Veći odlivi iz deviznih rezervi realizovani su po osnovu izmirivanja obaveza Republike Srbije prema inokreditorima u iznosu od 99,3 miliona evra, povlačenja devizne obavezne rezerve banaka u neto iznosu od 77,1 milion evra i otplate duga MMF u iznosu od 7,3 miliona evra na ime iskorišćenih sredstava u okviru stand-by aranžmana iz 2009. godine. Ostali odlivi iznosili su 18,4 miliona evra neto.

Neto devizne rezerve na kraju oktobra iznosile su 8.731,0 milion evra. Te rezerve predstavljaju ukupne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, kao i za sredstva povučena od Međunarodnog monetarnog fonda u okviru aranžmana zaključenog 2009. godine.

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u oktobru iznosio je 586 miliona evra i bio je za 219,2 miliona evra veći nego u prethodnom mesecu.

U prvih deset meseci ove godine u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 6.531,2 miliona evra.

Dinar je u oktobru nominalno deprecirao prema evru za 0,8 odsto,s tim što je NBS u tom mesecu intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu kupovinom 70 miliona evra i prodajom 10 miliona evra kako bi ublažila prekomerne dnevne oscilacije kursa.

Danas je tema da li će Skupština Srbije da odobri Vladi Srbije da svim zaposlenima u prosveti, uključujući i profesore na univerzitetu, isplati jednokratnu podršku od 7.000 dinara, rekao je Vučić.

Ne razgovara se o tome da se nekome nešto uzima, pogotovo da neko nekoga ponižava, već da vidimo šta možemo da uradimo za učitelje i nastavnike koje imaju skromne plate i za onih 19 odsto zaposlenih koji imaju plate ispod 25.000 dinara i kojima ništa nije smanjeno. Siguran sam da su oni radosni, rekao je Vučić.

Želim da vas obavestim da sam lično razgovarao sa predstvnicima svih reprezentativnih sindikata i njihov zahtev je bio da bude isplaćeno 7.000, a moj je bio 5.000, podsetio je Vučić.

Nije malo i nije beznačajno, morate da imate u vidu da 7.000 dinara sa porezima nas košta 1,7 milijardi dinara. Ako je to mali novac, dajte nam ga, poručio je Vučić.

Oni koji drže političke tirade ne drže zato što je loše, već drže tirade da bi oni napravili mnogo bolje, a oni nas doveli u situaciju da smo imali takav galopirajuci rast javnog duga, fiskalni deficit koji je rastao, doveli nas do potpune protpasti srpske ekonomije, rekao je Vučić.

Sada, kada raste ekonomije, oporavlja se, izlazi iz recesije i vraćamo onima kojima smo zbog nedgovornosti drugih morali da uzmemo, a vi nam kažete malo je, naglasio je Vučić.

Kažu četiri odsto je malo, ali ne isplaćujemo iz kredita, već onoga što se zaradilo i sačuvalo. Nije za ljude mnogo, jer teško žive i za 10 da povećamo ne bi bolje živeli, jer ste ih razorili, poručio je Vučić.

Svašta sam očekivao, ali da će neko histerično da reaguje u trentuku kada povećavamo plate i penzije, a sa MMF dogovorili smo da ćemo da ih zamrzavamo, dodao je on.

Vučić je naglasio i da se penzije isplaćuju tačno u dan, za razliku od zemalja u okruženju.

U prosveti, rekao je Vučić, radi se o 141.807 ljudi i svi će imati povećanje primanja, što je 3.779.570.000 dinara.

U zdravstvu će 120.176 ljudi imati povećanje plate, a to je je 3.207.580.000 dinara, dodao je Vučić.

Pošto su penzioneri poneli najveći teret, za 60 odsto penzije nisu bila smanjivane, a inflacija je bila gotovo nulta, uspeli smo da počnemo time što malim povećanjem pokazujemo da Srbija ide napred i srpska ekonomije raste, rekao je Vučić. Samo za penzionere koji primaju do 20.000 dinara, za njih 777.917, 1,25 odsto na godišnjem nivou je 1,495 milijardi dinara, objasnio je Vučić.

Naša odluka je bila da ne vraćamo samo onima koji imaju veće penzije, kao moji roditelji, već da pomognemo oni koji najlošije žive i da vide nadu i tračak svetlosti na kraju tunela i da znaju da će to doći i sledeće godine

Za one kojima su penzije od 20.000 do 25.000 dinara godišnje je potrebno 6,3 milijardi dinara, rekao je Vučić.

Zašto čujete veću histeriju nego ikad do sada? To nije u ovim brojkama. Jasno je da Srbija i po ocenama MMF, Svetske banke, EBRD, EIB, ne oceni Aleksandra Vučića, nalazi se na dobrom putu posebno u ekonomiji, rekao je Vučić.

Moći ćemo da kažemo da smo po obimu najveća ekonomija u bivšoj Jugoslaviji. Ako uspemo da uradimo sve što je potrebno, polovinom 2017. godine, javni dug će krenuti na dole, to je istorijska stvar, smatra Vučić.

Deficit na današnji dan je manji od 400 miliona evra, neka bude 600 na kraju godine, a mislim da neće, biće manje možda 500 miliona, rekao je Vučić i poručio da će sledeća godina biti najgora za vraćanje kamata jer će morati da se plati 1,3 milijarde evra.

Bavili su se pitanjem legalizacije 15 godine. Mi smo po tim propisima legalizovali 1.850 objekata. Mi ćemo sada doneti novi zakon o ozakonjenju, po kojem će biti potrebno 5.000 dinara za legalizaciju objekata do 100 kvadrata, najavio je Vučić.

Vučić je rekao da na tom procesu država ne može da zaradi ništa, ali ljudima će nekretnine da vrede više i zaustavićemo priču divlje gradnje.

Sve ovo govorim jer danas u Srbiji postoji želja da se dobri rezultati ne vide, da se objektivni rezultati ne vide, već da se vidi bes i histerija onih koji su vlast izgubili, a nikako poverenje građana da vrate, rekao je Vučić.

Vučić je rekao da su to isti oni koji traže razlog "kad smo pobedili u UNESKO, kad smo pobedili u Ujedinjenim nacijama, to su oni isti koji nam drže predavanje o šalama, a ukrali su od hendikepirane dece".

Ti isti misle svaki put - eto nam prilike, krenuli su iz one ambasade, evo još jedne novine, udri sad.. Građani su nosioci suvereniteta i oni odlučuju, a ne bilo čije ambasade i bilo ko drugi van granica ove zemlje, rekao je Vučić.

Ne brinite dolazim već u popodnevnim satima, danas mi je sve posle šest sati slobodno, imam vremena da odgovorim na sva najteža pitanja, rekao je on.

Srbija ima fiskalni deficit, dvostruko, trostruko manji od dogovorenog sa Međunarodnim monetarnim fondom. Ne možemo da potrošimo 65 milijarde od 192 milijarde dinara dogovorenih, rekao je Vučić i naglasio da će ove godine rast privrede iznositi 0,9 odsto BDP.

Moj plan, ono sa čim ću izaći za sedam dana, jeste da će sve škole u Srbiji, domovi zdravlja i bolnice biti renovirani, rekao je Vučić na predstavljanju Bele knjige Saveta stranih investitora.

Osnovni i ključni zadatak biće reforma obrazovanja, naglasio je Vučić, napominjući kako se ni diplomama više ne može verovati.

Ne želimo, kako je rekao, "rast mafijaškog sektora".

Očekivanja MMF su već sada bolja za 2016. i 2017. godinu. Nećemo biti u recesiji, već u dinamičnom rastu, a to će za nas značiti mnogo, rekao je Vučić.

Prošle godine kada smo diskutovali o poslovnom ambijentu kojem ste izloženi u Srbiji, rekao sam, a gledali ste me sumnjičavo, da će Srbija za više od 20 mesta da napreduje na listi Svetske banke, podsetio je Vučić.

Sada vam kažem da ćemo sledeće godine u prvih 40 zemalja. To je značajn napredak za našu zemlju. Ono što je dobro i važno. Srbija u regionu kada ima malo investicija, prednjači, istakao je on.

Prema njegovim rečima, Srbija kreira koliko je moguće dobar ambijent i daje podsticaje da bi privukla poslovne ljude.

Saglasan sam za svim zaključcima Saveta, a to je da mi držimo govore, ali smo slabiji kada treba da isporučimo rezultate, rekao je Vučić.

Sa Savetom želimo radnu grupu koja bi na mesečnom nivou analizirala rezultate našeg zajedničkog rada, rekao je Vučić.

On je ukazao i na potrebu da Ministarstvo finansija češće odgovara na sugestsije investitora, a ne samo državnih organa. "Znam da je to problem", rekao je on.

Vučić je ocenio da je u proteklih godinu dana bilo nekoliko važnih uspeha i dodao da su, posle usvajanja novog Zakona o radu, preduzete reforme protiv kojih su svi u Srbiji, čak i članovi njegove partije.

Vučić je zahvalio kompanijama članicama Saveta stranih investitora što su sačuvale radna mesta u Srbiji i unapredile svoje poslove.

Pred nama je kraj početka bolnih reformi koje su bile usmerene na stabilizaciju i sada sa mnogo više optimizma možemo da gledamo u budućnost, ocenio je predsednik Vlade Srbije i lider Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić u autorskom tekstu Informatora SNS. 

Na početku mandata predsednika Vlade Srbije, postavio sam pred sebe i pred sve nas četiri cilja koje Srbija treba da dosegne - političku stabilnost, zaustavljanje ekonomskog propadanja i sprečavanje bankrota, pravljenje i provođenje plana za izlazak iz krize i dobru regionalnu saradnju, podsetio je Vučić.

Vučić je naglasio da je posle godinu i po dana Srbija uspela je da održi političku stabilnost, zaustavi ekonomsko propadanje, provede plan za izlazak iz krize i održi dobre odnose u regionu, uprkos događajima u okruženju i brojnim izazovima.

Sa zadovoljstvom mogu da vam kažem da je Srbija, posle godina ekonomskog uništavanja i velikog minusa, izašla iz krize, istakao je Vučić.

Svog plana držali smo se striktno, uporno i beskompromisno, što bi naš narod rekao "kao pijan plota" i zato su i postignuti odlični rezultati, naglasio je Vučić.

Vučić je podsetio da je pokrenuta druga peć u Železari Smederevo, počeo je da radi Metanolsko-sirćetni kombinat u Kikindi, Srbija je napredovala na "duing listi" Svetske banke.

Imamo pozitivne ocene Međunarodnog monetarnog fonda i ovo je prva godina, posle više decenija, u kojoj nećemo imati rebalans budžeta, rast BDP u 2015. godine biće 0,7- jedan odsto, ali da će zato već u narednoj godini ići i preko dva odsto. Nema rasta cena, da naplata akciza i PDV ide dobro, da je siva zona drastično smanjena, istakao je Vučić.

Prvi put u modernoj istoriji, Srbija ima sređene javne finansije koje su solidna osnova za pokretanje novog razvojnog ciklusa.

Vučić je rekao da se Srbija humano i odgovorno odnosila prema izbeglicama od prvog dana migrantske krize.

Tokom ovih godinu i po dana, vodili smo dobro izbalansiranu politiku i držali reč kada se nešto dogovorimo, dodao je Vučić.

Naš potpis je za nas obavezujući, zbog čega sve više država i investitora sa nama želi da sarađuje, negujemo dobrosusedske odnose, imamo prijatelje i na istoku, i na zapadu, tražimo partnere na svim stranama sveta, od Berlina, preko Brisela i Moskve, do Pekinga i Vašingtona.

Srbija je stekla ugled u svetu i našoj reči se veruje. Uspeli smo da pokrenemo naš, srpski brod i sada plovimo na dobrom i sigurnom putu.

Uveren sam da Srbija ima političku stabilnost potrebnu za neometani ekonomski napredak i da je došla do tačke u kojoj politika više ne može da ugrozi proces reformi, zaključio je Vučić.

U saopštenju se navodi da EPS Snabdevanje ima razumevanje za višegodišnje probleme fudbalskih klubova, ali EPS neće polemisati preko medija sa trenerom tog fudbalskog kluba.

Veoma je važan stav generalnog direktora Crvene zvezde Zvezdana Terzića da električna energija mora da se plaća i da nema otpisa dugova, dodaje se u saopštenju.

U saopštenju se podseća da je tom fudbalskom klubu u ponedeljak 2. novembra isključena električna energija zbog dugova, ali je na molbu čelnika kluba zbog posete visoke strane delegacije ponovo uključena struja.

Očekivalo se da će predstavnici FK Crvena zvezda razgovarati sa predstavnicima EPS o plaćanju dugova, ali sastanka nije bilo, dodaje se u saopštenju.

Unija je u saopštenju ocenila da će stupanjem na snagu Uredbe o naknadi troškova za službeno putovanje u inostranstvo, prema kojoj je se ne plaća porez na 15 evra za svaki dan proveden van granice države, biti napravljen problem onima koji isplaćuju zakonske, odnosno veće dnevnice jer će morati da na razliku plate porez od 10 odsto.

“Zakonom o radu propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, a ne u skladu sa Uredbom za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu,” navodi se u saopštenju.

Unija je dodala da je neophodno propisati visinu neoporezivog iznosa dnevnica za službeno putovanje u inostranstvo zaposlenih u privrednim društvima, uvažavajući realne troškove putovanja u inostranstvo.

Unija je ocenila da izuzetno nizak neoporeziv iznos predstavlja način punjenja budžeta preko leđa privrede i da takva odluka nije mogla biti doneta bez sveobuhvatne analize i uvažavanja svih faktora, a posebno troškova u svakoj pojedinačnoj zemlji ukoliko se radi o realnom određivanju visine dnevnice u inostranstvu.

Kineski telekom je takođe zainteresovan za Telekom Srbija i on se u ovoj fazi pojavljuje kao novi zainteresovani za kupovinu Telekoma, rekla je Matić novinarima u Skupštini Srbije i dodala da su tim povodom danas održani sastanci u Vladi Srbije.

Matić je rekla da oni, u skladu sa zakonom, mogu da otkupe tendersku dokumentaciju za privatizaciju Telekoma Srbija.

Sada je u fokusu 17 strateških preduzeća čiji će konačan status biti rešen do kraja maja naredne godine, saopštilo je Ministarstvo privrede.

Sertić je rekao da očekuje da će za sedam od 17 strateških preduzeća rešenja biti izvesna do kraja godine.

On je ukazao da se u saradnji sa Svetskom bankom intenzivno radi na unapređenju sistema i institucija za sprovođenje stečaja kako bi ti procesi bili efikasniji i u službi ozdravljenja privrede.

Govoreći o reformi javnih preduzeća, Sertić je naglasio da je u proteklom periodu prvi put uveden monitoring njihovog poslovanja.

Sertić je objasnio da pozitivna zakonska rešenja ne nude adekvatan sistem kontrole rada javnih preduzeća i da Ministarstvo razmatra mogućnosti unapređenja zakonodavnog okvira kako bi se to rešilo.

"Veliki izazovi su pred nama, ali postoji politička volja da se ovaj posao koji obavljamo u cilju ozdravljenja srpske privrede dovede do kraja", naglasio je Sertić i ocenio da se Srbija dugo bavi preduzećima koja su produkt prošlosti i da je vreme da se okrene delu privrede koji teži napretku.

Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji u trećem kvartalu 2015. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je dva odsto

Procene Vlade Srbije su da će na kraju 2015. godine rast BDP biti do jedan odsto u odnosu na 2014. godinu.

Obračun kvartalnog BDP za treći kvartal 2015. godine, koji je detaljniji i koji se izvodi na nižim nivoima agregiranja metodom deflacije, biće objavljen u saopštenju Kvartalni BDP u Republici Srbiji 30. novembra 2015. godine.

Fleš procena dobijena je metodom ekstrapolacije uz primenu jednostruke indikator metode, kombinacijom indikatora autputa i inputa.

Misija će sa predstavnicima Vlade Srbije razgovarati o budžetu za 2016. godinu, reformi javnih preduzeća i eventualno povećanju plata i penzija, prenosi Blic.

Predstavnici Fonda boraviće u Srbiji dve nedelje i vodiće razgovore u okviru treće revizije stend baj aranžamana sa Srbijom iz predostrožnosti.

Sud je pozvao sve poverioce da u roku od 120 dana prijave Privrednom sudu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja, dok je istovremeno pozvao i sve dužnike da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.

Privredni sud je za stečajnog upravnika imenovao Novaka Stajića.

Kompanija "Verano-motors" u vlasništvu je biznismena Radomira Živanića i u javnosti je bila poznata kao generalni uvoznik i distributer "Peugeot" vozila.

Ta kompanija je, uz grčku investicionu grupaciju MIG, vlasnik i 17,16 odsto Robnih kuća Beograd.

Kao što građani Srbije sve više štede električnu energiju tako i država mora to da čini. Mnogo je energetski neefikasnih objekata u vlasništvu države. Ulaganjem u modernizaciju i unapređenje ovih objekata stvoriće se uštede za plaćanje računa i smanjenje budžetske potrošnje, rekla je Tomić na svečanosti uručenja u Skupštini Srbije.

Ona je rekla da su energetski pasoši rezultat saradnje Skupštine Srbije, Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Republike Srbije, Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) projekat "Energetska efikasnost u zgradarstvu", pod pokroviteljstvom Vlade Nemačke, i Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

Zamenik ambasadora Savezne Republike Nemačke Aleksander Jung rekao je da je sprovođenje ovog projekta GIZ počelo 2008.godine i danas se vide rezultati tog projekta.

Podignuta je svest o važnosti energetske efikasnoti.Važno je da svi građani budu svesni koliko je važno štedeti energiju, rekao je Jung.

On je naveo da je početkom oktobra počela realizacija novog projekat GIZ, koji je usmeren prvenstveno na energetsku efikasnost škola i vrtića, i on će trajati do septembra 2018.godine.

Rukovodilac projekta GIZ "Energetska efikasnost u zgradarstvu" Renate Šindlbek rekla je da je jedan od nalaza pokazao da bi ulaganjem 80.000 evra bilo moguće smanjiti potrošnju toplotne energije za oko 25 odsto u zgradi Doma Narodne skupštine.

Šindlbek je podsetila da je na nacionalnom nivou cilj da se smanji potrošnja energije za devet odsto do 2018. godine u poređenju sa 2008.godinom.

Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Mirjana Filipović rekla je da su energenti jedna od najskupljih sirovina koju Srbija trenutno ima i istakla da je neophodna njihova štednja u narednom periodu.

Zgrada Doma Narodne skupštine pripada "G" energetskom razredu, dok zgrade Vlade Srbije i Palata Srbija pripadaju "F" energetskom razredu i ne zadovoljavaju aktuelne standarde termičke zaštite.

Profesorka Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Milica Jovanović Popović rekla je da je ovo veliki korak za Srbiju zato što su ovo prvi energetski pasoši izdati za javne objekte.

Ona je podsetila da u procesu pridruživanja EU, na osnovu direktiva, Srbija ima obavezu da u nekoliko narednih godina izda energetske sertifikate za javne objekte koje koriste javne institucije.

Kao prvi korak da bi se, na primer, unapredila energetska efikasnost u Domu Narodne skupštine, ona je navela zamenu prozora.

Prosečna zarada isplaćena u septembru 2015. godine iznosi 60.503 dinara i u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u avgustu 2015. godine, nominalno i realno je manja za 1,7 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Prosečna zarada isplaćena u septembru 2015. godine nominalno je manja za 0,5 odsto i realno je manja za 1,9 odsto od prosečne zarade isplaćene u septembru 2014. godine.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u septembru 2015. godine nominalno je manja za 0,1 odsto i realno je manja za 1,5 odsto u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u septembru 2014. godine.

Prosečna zarada isplaćena u periodu januar–septembar 2015. godine, u poređenju sa prosečnom zaradom isplaćenom u periodu januar–septembar 2014. godine, nominalno je manja za 0,7 odsto, a realno je manja za 2,1 odsto.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u periodu januar–septembar 2015. godine, nominalno je manja za 0,4 i realno je manja za 1,8 odsto u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u periodu januar-septembar 2014. godine.

U saopštenju se kaže da se mediji pozivaju na statističke i finansijske izveštaje iz tog perioda, a ne na one iz 2014, kada se na osnovu novog Zakona o računovodstvu gubici moraju zbirno izkazati.

Konfuziju u vezi sa periodom nastanka gubitaka omogućili su raniji računovodstveni pravilnici, koji su dozvoljavali firmama da troškove u razlici kursnih razlika ne iskazuju godinama, navodi se u saopštenju i dodaje da statistički izveštaji firmi kasne zbog promene računovodstvene metodologije.

Podatak da su finanijski troškovi preduzeća uvećani za 50 odsto u 2014. su zapravo pokazatelj lošeg rada i prezaduženosti u periodu od 2007. do 2013, stoji u saopštenju.

Ministarstvo privrede je saopštilo da će obaviti dodatnu proveru statističkih i finansijskih izveštaja preduzeća zbog nejasnoća proizašlih iz njihovih nagomilanih troškova.