Zvanično smo otvorili pregovore 2014, završili smo skrining, a otvaranje poglavlja je naredni korak i važan pozitivni signal, rekla je Joksimović, gostujući u Dnevniku RTS.

Ona ističe da je to priznanje za sve što je vlada radila i za šta su joj građani dali mandat, jer su sve sprovedene reforme deo paketa u okviru poglavlja.

Malo duže smo čekali, ali nije kasno i nismo gubili vreme. Četrnaestog decembra otvaramo poglavlja 32. i 35, kaže Joksimović.

Prema njenim rečima, poglavlje 35, koje se tiče Kosova, specifično je za Srbiju i predstavlja presedan, jer je za ostale kandidate to poglavlje značilo "ostala pitanja".

Dugo su i oni tražili model kako će se pregovarati. Ove nedelje se usklađuje pregovaračka pozicija koju priprema Evropska komisija. Mislim da smo na pravi način predstavili svoju poziciju i ona je sasvim prihvatljiva, jer nije zamena za dijalog, već predviđa praćenje primene postignutih sporazuma, objasnila je Joksimović.

Kako se dijalog bude odvijao, dodala je, popunjavaće se sadržina tog poglavlja, a to nije forma uslovljavanja kojim bi se sprečilo otvaranje narednih poglavlja.

Vučić je najavio da će početkom godine biti otvorena još dva poglavlja.

"Zahvalan sam ljudima u Bundestagu što su razumeli šta je Srbija uradila", rekao je Vučić prilikom otvaranja deonice auto-puta Vladičin Han-Neradovac, povodom preporuke nemačkih parlamenraca za otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja.

Premijer je istakao da Nemci drže do svoje reči, a građanima Srbije je čestitao i poručio da su to zaslužili svojim radom i strpljenjem.

Davenport je u Privrednoj komori Srbije (PKS) istakao odlučnost Evropske komisije da podrži Srbiju u nastojanju da ispuni očekivanja EU, država članica, ali i građana.

On je na predstavljanju godišnjeg izveštaja EU o napretku Srbije u PKS predočio zajednički zadatak da se preporuke iz Izveštaja primenjuju.

On je ukazao da je jasno da je EU već odavno investiciono- trgovinski partner Srbije i da investicije 75-80 odsto dolaze iz zemalja članica.

Davenport je napomenuo da je u procesu pristupanja, PKS značajan partner i ukazao na njene mogućnosti privredne saradnje sa partnerima na Kosovu, što je, kako je naglasio, ključno u normalizaciji odnosa.

On je dodao da se često javlja nerazumevanje o prirodi reformi koje Srbija kao zemlja kandidat treba da sprovede i uticaja političkih reformi na ekonomske izglede Srbije.

Šefica pregovaračkog tima Tanja Miščević izjavila je da Izveštaj EK nije bio iznenađenje, posle godine i po skrininga, a da će on biti dobra osnova i priprema za sledeću, drugu fazu procesa- otvaranje poglavlja u narednih nekoliko nedelja.

Miščević je predočila da nema nijednog poglavlja, koje u sebi ne sadrži pitanja privrede i pozvala PKS na saradnju u primeni EU standarda.

Ona je navela da je u završnoj fazi izrada Ekonomskog programa razvoja Srbije, kao važnog dokumenta, koji će definisati strateške pravce razvoja srpske privrede.

Kao ključno za funkcionisanje privrede zemlje ona je podvukla reformu pravosuđa, ističući da Izveštaj sadrži preporuku da su u borbi sa korupcijom neophodni- presuđeni slučajevi.

Miščević je istakla da je reforma državne administracije jedna od najbolje ocenjenih stvari u Izveštaju.

Predsednik PKS Marko Čadež izjavio je da PKS učestvuje u 24 pregovaračke grupe u 29 od 35 poglavlja pregovora sa EU i da je to njena najvažnija misija.

Privrednici su ti koji će živeti propise, ako ne budemo spremni, ne samo privreda Srbije, već celo društvo će biti na gubitku, zaključio je Čadež.

Na sastanku je bilo reči i o aktuelnim međunarodnim pitanjima, poput migracione krize i borbe protiv terorizma, kao i o drugim temama od značaja za odnose dve zemlje, saopštilo je Ministar spoljnih poslova Srbije.

Samit je velika prilika za Srbiju. Mi smo kao zemlja počastvovani, dobio sam priliku da govorim pred predsednikom Kine Si Đinpingom i premijerom Li Kećangom, predstaljajući Srbiju, i to govori o ne mogu da kažem privilegovanom, ali veoma dobrom položaju Srbije u Kini, rekao je Vučić za RTS.

On je naveo da je Srbija zahvalna i da poštuje Kinu, ističući da je očigledno "da i oni poštuju našu politiku i prijateljstvo prema NRK, ali i to što se ponašamo kao nezavisna i suverena zemlja".

Mi smo zemlja koja ovde potpisuje najviše sporazuma, rekao je Vučić, dodavši da se radi o saradnji u oblasti energetike, putne i žlezničke infrastrukture, poljoprivrede, turizma.

U svim oblastima želimo da unapredimo našu saradnju, naglasio je Vučić.

U intervjuu za Blic od ponedeljka, Lidington je rekao da proširenje Evropske unije nosi u sebi pretpostavku da na kraju i Srbija i Kosovo pronađu način da žive jedno pored drugog.

Upitan da li će na kraju tog puta Srbija morati da prizna nezavisnost Kosova, Lidington je odgovorio da nije na Britaniji da se nameće i govori kako će se odnosi tačno urediti.

U otvaranju procesa pridruživanja EU zapisano je da treba da postoje dobri odnosi sa susedima. Zato Srbija treba da ih ima sa svima, uključujući Kosovo, smatra Lidington.

Na pitanje da li će prva pregovaračka poglavlja biti otvorena ove godine, Lidington je rekao da ne može da predvidi tačan datum, ali da veruje da je poglavlje 35 "blizu završetka".

Lidington je rekao i da Britanija razume kulturne i istorijske veze Srbije sa Rusijom, ali je ocenio i da Srbija ima značajno veću robnu razmenu sa EU nego sa Rusijom i da veruje da je zato u interesu Srbije da nastavi evropske integracije.

On je ocenio i da su odnosi Velike Britanije sa Srbijom dobri i da nikoga u Srbiji ne iznenađuje to što Britanija podržava državnost Kosova.

Pažljivo pratimo događaje. Borba protiv korupcije mora ostati prioritet u Srbiji, kao i u svim članicama, izjavio je portparol Generalnog sekretarijata Saveta Evrope Danijel Holtgen.

Članica vladinog Saveta za borbu protiv korupcije Miroslava Milenović rekla je danas da fizički napad na nju u subotu shvata kao opomenu, posle nedavnog objavljivanja izveštaja o preduzeću za iznajmljivanje i održavanje državnih nepokretnosti Dipos i pred objavljivanje izveštaja o trošenju javnog novca za reklamiranje u medijima. Nisam fizički mnogo povređena, ali ako su mislili da ću da stanem, onda neko nije dobro odradio moj profil, izjavila je Miroslava Milenković sajtu Peščanik.

Predsednik Demokratske sranke Bojan Pajtić je danas ocenio da je najvažniji zadatak svih nadležnih organa da u što kraćem roku rasvetle okolnosti napada na članicu Saveta za borbu protiv korupcije Miroslavu Milenović i da počinioci, organizatori, nalogodavci i inspiratori napada budu najoštrije sankcionisani. Teško je odlučiti šta je najproblematičnije - činjenica da je Miroslava Milenović prijavila nadležnim organima da je zabrinuta za bezbednost i da odgovora nije bilo, da je izjavila da napad nije prijavila policiji jer "nema poverenja u one koji vode policiju" ili da smatra da je uzrok napada predstojeći izveštaj o korupciji u medijima, naveo je Pajtić. 

Prema njegovim rečima, narastajuće nasilje u društvu, zloupotreba policije i državnih organa, urušavanje institucija, potreba vlasti da uguši svaku kritiku, praksa pojedinaca da presuđuju umesto nadležnih institucija i izostanak reakcije države na slučajeve nasilja ohrabruju sve koji daju sebi za pravo da se ponašaju na takav način i veruju da za to neće biti sankcionisani.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović izjavio je danas da bi ministar unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića trebalo da podnese ostavku posle napada na članicu Saveta za borbu protiv korupcije Miroslavu Milenović. 

"Bez obzira na ishod eventualne istrage. Sama činjenica da je pretučen član Saveta za borbu protiv korupcije dovoljan je razlog za to. Jer ako u ovoj državi policija ne može da zaštiti člana tog Saveta, kakva je onda sigurnost običnih građana", rekao je Obradović za Radio slobodna Evropa.

To bi, kako je ocenio, bio moralni čin Stefanovića i dokaz da je Srbija odgovorna i pravna država u kojoj svi građani treba da se osećaju bezbedno.

"Ako se to ne desi, to će biti samo još jedan od dokaza da u Srbiji svako može biti pretučen bez ikakvih konsekvenci za počinioce,” rekao je Obradović.

„Ogorčeni smo zbog napada na Miroslavu Milenović. Ovo je opasan presedan koji pokazuje da ne rade institucije, da vlast u državi preuzimaju neke mračne snage koje se ne libe ni da brutalno pretuku ženu", izjavio je on.

Ovog puta moramo da nateramo organe vlasti da otkriju ko su izvršioci i nalogodavci. Ukoliko se to ne desi, biće to pokazatelj da se država Srbija definitivno raspala, ocenio je Obradović.

Miroslava Milenović fizički je napadnuta u subotu u Beogradu. Milenovićevu su u podne, u haustoru zgrade u kojoj stanuje, sačekali napadači i naneli joj povrede glave i lica, nakon čega su pobegli.

Posle izveštaja o DIPOS, diplomatsko-stambenom preduzeću čiji je osnivač država, koji je nedavno objavljen, Savet za borbu protiv korupcije pripremio je i novi izveštaj o medijima čije objavljivanje sledi, podseća RSE.

Vukašin Obradović zaključuje da možda na tom tragu treba tražiti motive onih koji su pretukli Miroslavu Milenović.

Pokret "Dosta je bilo - Saša Radulović" je danas ocenio da je napad na članicu Saveta za borbu protiv korupcije Miroslavu Milenović napad na Savet za borbu protiv korupcije i preteća poruka svima koji se bave istragom korupcije. 

Centar korupcije je u vrhu vlasti, oličen u liku premijera Aleksandra Vučića, koji se sve brutalnije obračunava sa predstavnicima regulatornih tela, navodi se u saopštenju Pokreta.

Dodaje se da je Miroslava Milenović, kao forenzički računovođa, "zaslužna za otkrivanje zloupotreba državane imovine i mehanizama manipulacije medijima preko skrivenog vlasništva ljudi iz vrha vlasti i prljavih tokova novca".

Napad na Miroslavu Milenović je usledio uoči objavljivanja novog izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije o medijima, saopštio je Pokret.

Dodaje se da je na tim izveštajima sa Miroslavom Milenović radio i Ivan Ninić, koji je pretučen pre gotovo tri meseca.

Iza oba napada stoje pojedinci povezani sa vrhom vlasti. To pokazuje činjenica da napadači na Ninića nisu identifikovani, kao i da je Miroslava Milenović ranije obavestila Službu za borbu protiv organizovanog kriminala i specijalnog tužioca da je neko prati, a da o rezultatima istrage nije obaveštena, navodi se u saopštenju.

Načelnik Uprave kriminalističke policije Policijske uprave za Beograd Dragan Kecman saopštio je danas da je policija samoinicijativno reagovala na informaciju da je, u ulazu zgrade u kojoj živi, napadnuta i pretučena članica Saveta za borbu protiv korupcije Miroslava Milenović, koja slučaj nije prijavila. 

Kecman je u saopštenju naveo da je policija izašla na lice mesta, izvršila uviđaj i ostvarila kontakt sa Miroslavom Milenović, koja nije bila spremna na saradnju i da pojasni sve okolnosti događaja.

Izjavila je samo da je s leđa udarena drvenim predmetom po glavi od strane nepoznate osobe. Ostali smo uskraćeni i za odgovor na pitanje zašto slučaj nije prijavila policiji i zatražila pomoć nadležne zdravstvene institucije koja bi konstatovala povrede, ukoliko ih ima, kao i težinu povreda, naveo je Kecman.

On je dodao da je Miroslavi Milenović stavljen broj telefona na koji može policiju da pozove u bilo koje doba dana ili noći.

O svemu ovome obavestili smo Prvo osnovno javno tužilaštvo, uz čiju koordinaciju i saradnju postupamo, a po njihovom nalogu prosledićemo im detaljan izveštaj, ističe se u saopštenju.

"Bez obzira što gospođa Milenović ne želi da sarađuje sa policijom, mi intenzivno radimo na ovom slučaju do identifikacije i pronalaska napadača. Ovim putem je pozivamo da slučaj prijavi nadležnim državnim organima", rekao je Kecman.

On je objasnio i da je policija u septembru postupala po prijavi Milenović da je prate nepoznate osobe.

"U konsultaciji sa nadležnim tužilaštvom, koje je naložilo da se obavi još jedan razgovor sa njom kako bi pojasnila činjenice u vezi tog događaja, policija je gospođi Milenović uputila poziv na koji se ona nije odazvala", navodi Kecman.

Vučić je primio grupu poslanika Evropskog parlamenta iz političke grupacije Zeleni/Evropska slobodarska alijansa koju je predvodio Filip Lamberts, kopredsednik te političke grupacije, saopšteno je iz Vlade Srbije.

Filip Lamberts je naglasio da oni dugoročno podržavaju evrointegracije Srbije i celog regiona.

On je rekao da je održavanje mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu od ključnog značaja i za EU i da zbog toga pozdravlja inicijative premijera Vučića koje tome doprinose, izdvojivši i inicijativu za saradnju mladih u regionu, navodi se u saopštenju.

Vučić je upoznao poslanike Evropskog parlamenta sa reformama koje sprovodi Vlada Srbije kako bi unapredila privredu i društvo, u skladu sa željom da Srbija postane organizovana i uspešna država.

Potpredsednica grupe Evropske narpdne partije Sandra Kalnjete je rekla da sa optimizmom gleda na napredak Srbije i da su ona i njene kolege impresionirani uspešnim pripremama za otvaranje poglavlja.

Ona je istakla važnu ulogu Srbije u Berlinskom procesu, koji je pokrenula nemačka kancelarka Angela Merkel, sa ciljem stabilnosti i napretka Zapadnog Balkana.

Kalnjete je pohvalila način na koji Srbija pristupa migrantskoj krizi.

Eduard Kukan je pohvalio saradnju koju ima sa Srbijom i istakao ulogu premijera Vučića i Vlade Srbije u održanju regionalne stabilnosti kao i ostavreni napredak na evropskom putu.

Na temu otvaranja prvih pregovaračkih poglavlja, Eduard Kukan je naglasio da je potrebno da Srbija dobije priznanje za ono što je do sada postigla.

Vlada Srbije nas je obavestila da će te mere biti na snazi do 31. decembra, kada će, kako očekujemo, prestati da važe, mada bi bilo bolje da se to dogodi ranije, rekao je Janmat.

On je izjavio da je prošlog meseca u Srbiji podignut nivo dozvoljenog prisustva aflatoksina u mleku na 0,25 miligrama po kilograma, dok u EU važi maksimum od 0,05 miligrama.

To stvara teškoće prilikom eventualnog izvoza mlečnih proizvoda u EU. Srpske kompanije moraju da dokažu da u njihovim proizvodima nivo aflatoksina ne prelazi 0,05 miligrama, rekao je Janmat, uz poziv nadležnima u Srbiji da dozvoljeno prisustvo aflatoksina usklade sa EU.

To bi trebalo da bude praćeno temeljitijim sistemom inspekcije i kontrole, ocenio je Janmat.

On je izjavio da je EU i dalje najveći trgovinski partner Srbije.

Za EU je vezano 69 odsto srpskog izvoza i 61 odsto srpskog uvoza. Skoro tri četvrtine direktnih stranih investicija u Srbiji dolaze iz EU, naveo je Janmat.

Uz konstataciju da Srbija izlazi iz treće recesije u proteklih pet godina, Janmak je rekao da EU predviđa da će Srbija ove godine ostvariti ekonomski rast od 0,7 odsto.

Nezaposlenost se spustila ispod 20 odsto, inflacija je niska, ostvareno je značajno smanjenje budžetskog deficita za prvih devet meseci ove godne, izjavio je Janmat.

On je izrazio zabrinutost zbog visokog javnog duga, koji će, kao se procenjuje, 2017. dostići 80 odsto bruto državnog proizvoda (BDP).

Janmat je rekao da u malim i srednjim preduzećima radi više od 70 odsto zaposlenih, ali da se nalaze u nepovoljnijem položaju u odnosu na državna preduzeća i privatni sektor koji dobija državnu pomoć.

Mala i srednja preduzeća su najviše pogođena teškoćama u finansiranju, pa smo predložili vladi da im pruži podršku, izjavio je Janmat.

Prema njegovim rečima, državna pomoć je u Srbiji prošle godine porasla na 2,7 odsto BDP, dok je u EU takva pomoć na nivou 0,8 odsto.

Potrebno je da Srbija preispita efikasnost državne pomoći, ocenio je Janmat.

Evropa i prostor OEBS se suočavaju sa sve složenijim izazovima, za šta je neophodno ponovno uspostavljanje poverenja između glavnih aktera, rekao je Dačić na otvaranju konferencije "Evropa u krizi: poziv na novi dijalog 1975 - 2015: 40 godina helsinškog završnog akta".

Dačić je ocenio da OEBS "može igrati značajnu ulogu kao platforma za dijalog i zajedničku akciju u prevladavanju pretnji sa kojima se suočavamo".

Uz konstataciju da je OEBS jedinstven u borbi protiv svih oblika nasilnog ekstremizma, Dačić je izrazio uverenje da je saradnja najbolji odgovor na opasnosti.

Dačić je izjavio da je jedan od prioriteta srpskog predsedavanja OEBS "usvajanje odluke o migracijama".

Umrežavanje napora svih međunarodnih činilaca je od ključne važnosti za suočavanje sa tim kompleksnim fenomenom. Sa svojim jedinstvenim pristupom bezbednosti, OEBS može biti važna karika u lancu međunarodnih napora sa ciljem da se migrantska kriza reši na održiv način i uz poštovanje ljudskih prava svih koji su pogođeni krizom, rekao je Dačić.

On je ocenio da je helsinški završni akt uticao ne samo na smanjenje tenzija između istočnog i zapadnog bloka, afirmisanje ideje o kolektivnoj bezbednosti i prevladavanje podela u Evropi, već i na oblikovanje Evropske unije kakva je danas, što se posebno odnosi na proširenje EU na zemlje nekadašnjeg istočnog bloka.

Mi stojimo ujedinjeni kao Evropljani, rekao je Davenport na konferenciji u Beogradu povodom Međunarodnog dana tolerancije na kojoj je učestvovao i premijer Srbije Aleksandar Vučić.

Davenport je ukazao i da su ljudi koji su odgovorni za terorističke napade u Parizu isti oni zbog kojih milioni izbeglica napuštaju svoje domove.

Govoreći o diskriminaciji, Davenport je ocenio da je to globalni fenomen prisutan u svim zemljama i da je Srbija proteklih godina napravila napredak u borbi protiv diskriminacije.

Kao najugroženije društvene grupe Davenport je pomenuo Rome, pripadnike LGBT zajednice, osobe sa invaliditetom i osobe sa HIV.

Ambasador Evropske unije je istakao da je u borbi protiv diskriminacije važno imati jake demokratske institucije i jasan pravni okvir.

Prema Davenportu, država ne bi trebalo da bude jedini zaštitnik tolerancije i ravnopravnosti već u tome važnu ulogu imaju i civilno društvo i mediji.

Davenport je ocenio da mediji objektivnim informisanjem mogu da doprinesu razvoju kritičkog mišljenja u društvu.

Delegacija Evropske unije će nastaviti da podržava napore Srbije u jačanju tolerancije i borbi protiv diskriminacije, istakao je Davenport i dodao da Delegacija ima odličnu saradnju sa civilnim društvom i nezavisnim telima u Srbiji.

Poverenica za ravnopravnost Brankica Janković je ocenila da borba protiv diskriminacije ne sme biti salonska već suštinska i da generacije koje dolaze moraju biti svesne da je nasilje u porodici krivično delo.

Generacije koje dolaze moraju znati da osoba sa fizičkim ili mentalnim invaliditetom ima ista prava kao i svi drugi, istakla je ona.

Ona je navela da nove generacije moraju da znaju da ravnopravnost između polova ne znači pobedu žene niti slabost muškarca.

Generacije koje dolaze moraju da znaju da su naši najstariji sugrađani izvor znanja i iskustva, a ne teret ili smetnja, poručila je Janković i ocenila da jačanje tolerancije pokazuje zrelost jednog društva.

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić je ocenio da je Srbija ostvarila napredak u borbi protiv diskriminacije i da ima realan plan i obezbeđena sredstva da nastavi u tom pravcu.

On je pomenuo da je Srbija usvojila Strategiju za borbu protiv diskriminacije i da je za sprovođenje tog plana obezbeđeno 35 miliona evra.

Na konstataciju Milana Antonijevića iz Komiteta pravnika za ljudska prava da građani i političari treba da osude pojedine izjave predstavnika verskih zajednica, naročito onih iz Srpske pravoslavne crkve, Vučić je rekao da je Srbija sekularna država i da se ne meša u rad crkava.

Država je po našem Ustavu i zakonu odvojena od crkve. Crkve se ne upliću rad države, kao što se država ne upliće u rad crkava, smatra Vučić koji je dodao da poštuje rad Srpske pravoslavne crkve.

Govoreći o terorističkom napadu u Parizu, Vučić je rekao da su u tom otvorenom gradu sile zla pokazale svoje pravo lice i da budućnost sveta zavisi od spremnosti da se pobede te sile zla.

Svet mora da pronađe način da pruži novu šansu dijalogu i kulturi mira, istakao je Vučić i poručio da je Srbija tome iskreno posvećena.

Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijević je ocenio da je neophodan dijalog u društvu radi jačanja tolerancije.

On je, međutim, ukazao da poruke koje dolaze iz pojedinih verskih zajednica, naročito Srpske pravoslavne crkve, moraju da naiđu na osudu građana i političara.

Šef Misije OEBS u Srbiji Piter Burkhard je rekao da su OEBS i Kancelarija poverenica za ravnopravnost ustanovili novinarsku nagradu za izveštavanje o problemu diskriminacije.

Dačić je rekao da napadi u Parizu, u kojima je poginulo 127 osoba, izaziva ogorčenje i zaprepaščenje, i predstavljaju poraz međunarodne borbe protiv terorizma, jer obaveštajne zajednice nisu uspele da ga spreče.

Ni Srbija, ni Hrvatska, ni druge zemlje u regionu ne mogu možda mnogo da pomognu u smislu svojih kapaciteta, ali mogu i moraju da dele obaveštajne informacije, naglasio je Dačić.

Naš region može da posluži kao baza za regrutovanje terorista. O tome smo imali sastanke više puta. Premijer (Aleksandar) Vučić je pisao (predsedniku SAD Baraku) Obami, nudio pomoć. Nekad se takvi akti ne mogu sprečiti i ovo je još jedno veliko upozorenje, poručio je Dačić.

Proteklih dana, podsetio je Dačić, bilo je terorističkih napada na Bliskom istoku, poput Bejruta i Bagdada.

Kada se oni dogode na evropskom ili američkom tlu, više brinu ovdašnju javnost jer je to onda signal da se radikalni islam prenosi i na ove teritorije, smatra Dačić.

Islamska država Iraka i Levanta je nastala 2005. godine i već deset godina se govori o tome. Postavlja se pitanje gde je granica između tolerisanja nekih organizacija u nastajanju i pogrešnih tumačenja da li su oslobodilački ili teroristički pokreti, ocenio je Dačić.

On je naglasio da sve svetske sile i druge važne države moraju da imaju zajednički pristup borbi protiv terorizma.

Dačić je rekao da vojna neutralnost Srbije i vojna saradnja sa Rusijom ne mogu da naruše bezbednost regiona i poručio da Beograd nikada neće povlačiti poteze koji bi mogli da izazovu regionalnu nestabilnost, ali da to podrazueva i da druge zemlje to ne čine.

To je bitno, jer se kultura ne može razvijati bez zdrave i snažne ekonomske baze niti se uspešna ekonomija i društvo zasnovano na inovacijama mogu zamisliti bez snažne kulturne produkcije i kreativnih industrija, objasnio je Tasovac.

Tasovac je danas u Sofiji boravio na Drugom forumu ministara kulture Kine i zemalja centralne i istočne Evrope.

On je ocenio da je taj sastanak bio uspešan za Srbiju i da je na njemu donet zaključak da naša zemlja bude domaćin foruma o kulturnim industrijama.

Ekonomija i kultura su potrebni jedno drugom, a naš posao je da pomognemo akterima iz oba sektora da prepoznaju međusobne važnosti i velike potencijale, ocenio je Tasovac.

Izgleda da premijer Aleksandar Vučić vodi Srbiju tamo gde bi mi želeli da ona bude, a želimo da bude u Evropskoj uniji (EU), rekao je Kirbi u razgovoru sa novinarima nekoliko beogradskih medija.

"Rekao sam predsedniku Vlade Srbije da nemam interes da on bude smenjen, a ja govorim u ime SAD, a ne u svoje ime", naglasio je Kirbi.

Zašto bi menjali vladu sa kojom dobro sarađujemo, upitao je Kirbi, uz ocenu da odnosi između Vašingtona i Beograda nastavljaju da se popravljaju.

On je, pri tome, podsetio da je predsednik Srbije Tomislav Nikolić u Njujorku razgovarao sa američkim predsednikom Barakom Obamom i da je Vučić ove godine dva puta putovao u SAD.

Ne slažemo se u u nekim stvarima, kao što je Kosovo, ukazao je Kirbi i dodao da nije zadovoljan događajima vezanim za istragu smrti američkih državljana Ilija, Mehmeta i Agrona Bitićija, ubijenih krajem juna 1999. u policijskoj bazi u Petrovom Selu.

Mnogo je nerasvetljenih ubistava, desetine hiljada porodica su izgubile svoje članove. Ako se slučaj Bitići, sa svim političkim nabojem koji nosi, ne može rešiti, šta sa ostalim slučajevima u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, na Kosovu, upitao je Kirbi.

Ne radi se samo o tome da SAD žele rešenje, objasnio je Kirbi i konstatovao da mnogi ljudi u Srbiji žele rešavanje zločina.

"Da li Srbija želi da odgovorni za taj zločin ne budu kažnjeni? Mislim da je odgovor 'ne'", naglasio je Kirbi.

Osvrćući se na paljenje američke ambasade u Beogradu 2008. godine, Kirbi je izjavio da je Ambasada SAD "prošla bolje" od nemačke, a da je tada bila oštećena i hrvatska.

Utisak je da se policijsko obezbeđenje povuklo po naređenju.

Vlada Srbije ima važne obaveze prema ambasadama. Ako preuzmete međunarodne obaveze, treba da ih i ispunite, napomenuo je Kirbi.

Prema njegovim rečima, većina ljudi u Srbiji želi da živi u društvu sličnijem Zapadnoj Evropi, nego Rusiji.

Ekonomija Rusije je u teškoćama, zasnovana je na izvozu sirovina. Moskva se opredelila za izolaciju, u Rusiji postoji visoka inflacija, ocenio je Kirbi.

Srbija više ne želi da prolazi kroz visoku inflaciju i izolaciju, istakao je Kirbi, koji smatra da su Francuska, Nemačka i Austrija bolji primer društva kakvo ovdašnji ljudi žele.

Povodom nagoveštaja iz Srbije o kupovini oružja u Rusiji, Kirbi je ocenio da bi Beograd trebalo da utvrdi kakva je uloga Vojske Srbije i dodao da ne misli da Srbiji preti opasnost od suseda.

Srbija je protekle tri godine uključena u veliki broj mirovnih operacija. Srpska armija je učestvovala na vežbama i sa američkim i sa ruskim vojnicima. Tenkovske vežbe i padobranski desanti sa Rusima ne odgovaraju mirovnim operacijama, ukazao je Kirbi.

Želimo da Srbija doprinosi miru i stabilnosi. Ako ruske rakete tome doprinose, neka bude, izjavio je Kirbi, uz konstataciju da bi SAD želele da Beograd vodi dijalog o vojnim pitanjima sa svim susedima.

Kirbi je ocenio da je nastavak dijaloga između Beograda i Prištine neophodan za obe vlade, ističući da je u protekle tri godine ostvaren ogroman napredak.

Više puta je pred Ustavnim sudom Kosova postavljano pitanje ustavnosti odredaba sporazuma postignutih sa Srbijom, podsetio je Kirbi i konstatovao da vlade obično prihvataju sporazum koji je u skladu sa njihovim zakonima.

Govoreći o neuspešnom pokušaju Kosova da postane član UNESKO, Kirbi je pretpostavio da će se u nastavku dijaloga Prištine i Beograda to pitanje naći za pregovaračkim stolom.

Srbiju vidim kao demokratsku, pluralističku zemlju. U korist Beograda su na Generalnoj konferenciji UNESKO glasale neke zemlje koje nemaju te karakteristike Srbije, kao što su Venecuela i Severna Koreja, ilustrovao je Kirbi.

To su zemlje u kojima Srbi ne bi želeli da žive. Doduše, i za Kosovo su glasale neke zemlje gde ne biste želeli da živite, rekao je Kirbi.

On je ocenio da su slobodni mediji važni da bi predstavnici vlasti bili pošteni.

Pomaže kada se pokaže da su tvrdnje medija tačne, ali nekad se priče pojave suviše rano, pre nego što se provere činjenice, izjavio je Kirbi, uz konstataciju da je u Srbiji važno saznati način finansiranja medija.

Postoji mnogo medija, a malo novca za njihovo finasiranje. Firme nemaju dovoljno novca da bi se reklamirale. To je problem, rekao je Kirbi.

Uz ocenu da "integritet ima cenu", Kirbi je poručio: "Pitanje je da li je integritet na prodaju".

Kirbi je izjavio da je Srbija "obavila dobar posao" prilikom prijema stotina hiljada izbeglica.

To je u skladu sa prošlošću Srbije, zaključio je Kirbi.

Đurić je na konferenciji za štampu u Vladi Srbije rekao da je Priština lagala da je izašla pred Ustavni sud za ocenu akta formiranja Zajednici srpskih opština (ZSO) kako bi se ubrzalo sprovođenje sporazuma, a da u stvari nikada nije ni nameravala da ga sprovede.

Još nismo videli nikakav ozbiljniji pritisak međunarodne zajednice da se sprovede sporazum o ZSO, postignut 25. avgusta. Naprotiv, ono što smo videli je kontinuirana podrška Prištini u evrointegracijama, kao i podrška velikog broja zemalja EU da Kosovo postane član UNESKO, ukazao je on.

Đurić je upitao, kome Srbija u nastavku dijaloga može da veruje, ako ne postoji spremnost da se izvrši minimalan pritisak na Prištinu da sprovede makar jednu odredbu Briselskog sporazuma- da usvoji Uredbu o ZSO.

Ako im nije u skladu sa Ustavom, što su ga zaključivali, upitao je Đurić, uz ocenu da nije ispravno da Priština, nakon što je "bacila pod noge" Briselski sporazum i javno odustala od njega, nastavi da uživa kontinuiranu podršu međunarodne zajednice.

Svaki put kada predstavnike EU pitamo kada će Sporazum biti ispoštovan, oni bi slegli ramenima i rekli "as soon as possible" - što je pre moguće i šta god da ih pitate oni odgovaraju "as soon as possible", predočio je Đurić.

Niko ne može biti izuzet iz obaveze, tako ni EU ne može biti izuzeta kao garant Briselskog sporazuma, ocenio je Đurić i napomenuo da će se i posle ovog akta Prištine, Beograd žaliti Briselu.

Mi odmah nastavljamo rad na izradi Statuta ZSO, uz pomoć ozbiljnih međunarodnih i domaćih eksperata, poručio je Đurić.

Prema njegovoj oceni, nije slučajno to što je kosovski Ustavni sud doneo odluku dan posle, kako je rekao, fijaska Kosova u UNESKO.

Na pitanje kako će teći nastavak dijaloga Beograda i Prištine, Đurić je odgovorio: "Iskreno rečeno ne znam".

Ne znam kako da postižemo dalje sporazume, ako se oni koji su dosad postignuti, suspenduju. To pitanje se mora postaviti drugoj strani, dodao je on.

Ne znam kako je moguće da ako jedna strana ništa iz sporazuma ne sprovodi, od druge strane očekuje da benevolentno gleda na to i sedi po strani i ćuti, naravno da nećemo da ćutimo, istakao je Đurić.

On je zaključio da sva odgovornost za loš tok dijaloga pada na one koji ne sprovode obaveze i one koji im u tome pomažu.

Umoran sam od proizvodnje negativnih događaja u Prištini, a umoran sam i od nečijeg ćutanja, rekao je Vučić, odgovarajući na pitanje o odluci Ustavnog suda Kosova o suspenziji odredbe Brisleskog sporazuma o formiranju Zajednice srpskih opština.

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je država, ako se isključe visoke kamate koje je plaćala, u svakom mesecu ove godine bila u budžetskom plusu, prvi put u svojoj novijoj istoriji. 

Postali smo, po tome, uređena zemlja, rekao je Vučić na konferenciji za novinare, i poručio da će se novac za povećanje primanja zaposlenim u javnom sektoru isplaćivati "onoliko koliko zaradimo".

Kako je istakao, država mora u sledećoj godini da vrati 1,3 milijarde evra kamata na kredite, koje su prethodne vlasti uzimale po katastrofalnim kamatama od 7,5 odsto.

Pozdravljam pozitivne signale koje je, što se toga tiče, uputio evropski komesar za susedsku politiku i pregovore o priključenju Johanes Han, rekao je Mekalister na sednici Komiteta Evropskog parlamenta za spoljne poslove.

"Dan otvaranja prvog poglavlja će biti i trenutak kada za Srbiju počinje pravi posao. Srbija je na putu ka EU. Koliko će se brzo kretati narednih godina uglavnom zavisi od same Srbije", izjavio je Mekalister.

On je ocenio da je Srbija ostvarila konstantan napredak na putu ka EU i da je usvojila važne ekonomske reforme, usredsredila se na regionalnu saradnju i postigla ključne sporazume sa Kosovom.

Odao bih priznanje naporima srpske vlade i naroda prilikom dolaska izuzetno velikog broja izbeglica, rekao je Mekalister.

On je izjavio da Srbija treba da nastavi da radi na reformi pravosuđa i garantovanju prava na izražavanje.

Drago mi je što je Han potvrdio da neće biti zastoja u radu Evropske komisije na proširenju i da je evropska perspektiva i dalje podjednako važna, rekao je Mekalister.

Paket obuhvata Strategiju proširenja i sedam izveštaja o zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima.

Komesar za evropsku politiku susedstva i pregovore o proširenju Johanes Hanće u podne u Briselu predstaviti paket kao i zaključke i predloge Komisije.

Joksimović je rekla da Vlada Srbije ostaje posvećena evropskim integracijama i procesu reformi koje su važne za državu i društvo.

Ona je istakla da je vidljiv napredak Srbije na reformskom putu i da očekujemo da to konačno bude valorizovano otvaranjem prvih poglavlja.

Joksimović je uverena da će godišnji izveštaj o napretku Srbije ka EU na pravi način vrednovati ostvarene rezultate u ključnim oblastima.

Van Den Dol je izneo očekivanje da tokom šetomesečnog predsedavanja Holandije Unijom, koje počinje 1. januara 2016. godine, budu otvorena poglavlja 23 i 24 koja su u fokusu holandskog interesovanja, a tiču se pravosuđa, osnovnih prava, pravde, slobode i bezbednosti.

Razgovarajući o odnosima u regionu, sagovornici su ocenili da su stabilnost regiona i saradnja osnov za ekonomski napredak, i da je vidljivo koliko su premijer Aleksandar Vučić i Vlada Srbije uradili na tom polju.

Van Den Dol pohvalio je napredak koji je Vlada napravila na polju unapređenja prava svih manjinskih grupa.