Nema šta da tražim da me brišu iz evidencije članstva, kada je (predsednik Izvršnog odbora) Radomir Nikolić još u oktobru prošle godine doneo rešenje o mom isključenju, koje nikada nije poništeno, već samo stavljeno u status mirovanja, objasnio je Mirković.

Moj status nije rešen već godinu dana, što govori o odnosu stranke prema meni. Smatram da, prosto, više nisam član SNS, iostakao je on.

Mirković navodi da je prevagnulo to što do danas nisu otkriveni ljudi koji su mu bacili bombu na kuću 2011. godine, ni oni koji su mu ispisali grafit, što je, kako navodi, bilo politički motivisano.

Naš pokret je bio najbrojniji koji je ušao u SNS, sa odličnim rezultatima i direktno je uticao na ishod u drugom krugu predsedničkih izbora 2012. godine, a nismo dobili čak ni mesto u Predsedništvu SNS, što nam je bilo obećano, rekao je Mirković.

Mirković je nekada vodio Pokret radnika i seljaka koji se pridružio 2012. godini Srpskoj naprednoj stranci.

U saopštenju se navodi da 465.000 ili 8,1 odsto odraslog stanovništva zna za svoju šećernu bolest i još 245.000 osoba nema postavljenu dijagnozu i ne leči se.

Zbog blagih simptoma, tip 2 dijabetesa može godinama proticati neopaženo, zbog čega u proseku 35 odsto obolelih u evropskom regionu i Srbiji ne zna da ima dijabetes, saopštio je Institut.

U Srbiji se dijabetes u proseku dijagnostikuje kod 17.000 osoba godišnje, obično posle 30. godine, nešto češće kod žena.

Približno polovinu obolelih čini radno aktivno stanovništvo, mada je i kod nas uočena tendencija sve češće pojave dijabetesa kod mlađih osoba, najverovatnije kao posledica rastućeg problema gojaznosti, ukazuje se u saopštenju.

Nagrada je dodeljena kao znak "priznanja za izuzetne napore u novinarstvu koji su doprineli boljem razumevanju u Jugoistočnoj Evropi".

Nagradu su na godišnjem Forumu SEEMO u Bukureštu, u okviru zasedanja Komisije o medijskoj politici uručili predsednik Instituta za Dunavski region i Centralnu Evropu dr Erhard Busek i generalni sekretar Medijske organizacije za Jugoistočnu Evropu Oliver Vujović.

Nagrada se dodeljuje od 2003. i među njenim dobitnicima su Denis Latin, Omer Karabeg, Boris Bergant, Brankica Stanković, Drago Hedl, Milena Dimitrova, Jeta Džara i mnogi drugi priznati novinari iz regiona.

Sticajem okolnosti, ovogodišnja nagrada poklopila se sa 15. godišnjicom osnivanja SEEMO, piše Danas.

Kako se navodi reč je o pilot projektu koji pokreće vlada, a u eksperimentalnoj fazi ta pomoć će iznositi iznositi 550, a kasnije oko 800 evra mesečno.

Oli Kangas, koji rukovodi projektom, rekao je da će osnovni dohodak biti relativno visok jer zamenjuje druge socijalne naknade. Predlog pilot programa biće završen do novembra 2016. godine posle čega će krenuti njegovo testiranje u celoj zemlji.

Zasada, mnogim Fincima ova ideja zvuči nerelano.

Finska ekonomija bila je u recesiji skoro neprekidno od sredine 2012. godine, trenutno se ne prognozira rast. Na privredu je loše uticao i pad Nokie kao lidera na tržištu mobilnih telefona.

Ako bi se izdvajalo 800 evra mesečno za svakog Finca, to bi državu koštalo 52, 2 milijarde evra godišnje, a budžetom su predviđeni prihodi od 49,1 milijarde evra za 2016. godinu.

Projekat je posebno zanimljiv nezaposlenima. U Finskoj ih je trenutno oko 280.000 što predstavlja 10 odsto ukupne radne snage.

U Finskoj prihvatanje posla može značiti novi trošak za građane jer plaćeni privremeni posao smanjuje socijalne povlastice. To znači da, ukoliko prihvatite posao nižeg platežnog ranga, gubite novac.

Čak i bogata Švajcarska, koja bi trebalo da održi referendum o ovom pitanju naredne godine, teško da će usvojiti ideju upravo zbog visokih troškova.

Osim Švajcarske, holandski grad Utreht takođe je osmislio sličan pilot projekat koji bi trebalo to da pokaže da li društvo efikasno funkcioniše ako svi imaju ista primanja.

Gašić je rekao da je ukinuo mogućnost da se pare troše na reprezentaciju van objekata Vojske i dodao da ni on ni premijer Aleksandar Vučić nisu ušli u neki od objekata VS, a da nisu sami platili ručak.

"Ne može više da se ide u suši bar i da ručak za pet osoba bude 60.000 kod privatnika", dodao je on.

On je izjavio da je njegov prethodnik Dragan Šutanovac godišnje trošio 24 miliona dinara na reprezentaciju i dodao da se niko nije žalio na to ni kada je Šutanovac, kako tvrdi, "pokrao stvari iz vile u kojoj je živeo pet godina, niti kada je Snežana Malović pet godina protivpravno boravila u jednom vojnom objektu".

Gašić je rekao da nije na njemu da podnosi krivične prijave za te i slične malverzacije, već na organima vojne policije.

Upitan o preporuci Saveta za borbu protiv korupcije da se ugasi Dipos, Gašić je rekao da ne može da daje ocenu o radu Diposa i dodao da Vlada radi na tome da sva javna preduzeća rade zakonito.

Preporuke su jedno, a Vlada će učiniti sve da sva javna preduzeća i ustanove imaju što bolje i kvalitetnije rezultate, rekao je on.

On nije hteo da komentariše odluku disciplinskog suda o aferi helikopter i dodao da ne želi ni da komentariše rad civilnog tužilaštva koje treba da donese svoje zaključke.

Na akciju spasavanja bebe iz Novog Pazara sam jako ponosan i opet bih isto postupio, rekao je on.

Svi iskreno jako žalimo za gubitkom pilota i medicinskog osoblja iz Novog Pazara, rekao je Gašić i dodao da se čini sve da se porodicama maksimalno pomogne.

Gašić je izjavio i da niko nije upitao prethodne vlasti do 2012.godine kako su davani helikopteri da se hrane konji na Vlasini u zimskim uslovima ili za spasavanje bolesnika iz Novog Pazara, po zahtevu Sulejmana Ugljanina.

On je rekao da su stanovi za pripadnike VS i Ministarstva odbrane obezbeđeni ustupanjem vojnih objekata kao što je kasarna Aleksa Dundić Republičkoj direkciji za imovinu i kroz subvencionisano kreditiranje.

Gašić je rekao da se vojni objekti prodaju po proceni Republičke uprave prihoda, pre svega lokalnim samoupravama i direkciji za imovinu.

Članstvo Kosova u UNESKO će omogućiti bolju zaštitu srpskog kulturnog i istorijskog nasleđa, istakao je Tači u izjavi za agenciju AP.

Kosovski lideri protivljenje Srbije da Kosovo postane član UNESKO smatraju političkim motivisanim, nezrelim i agresivnim stavom, prenosi AP.

Zamenik ministra spoljnih poslova Kosova Petrit Selimi je ocenio da ne treba koristiti reči koje stvaraju još dublje podele na Balkanu već da treba zajedno raditi na prevazilaženju razlika.

Kosovo je za sada član dve agencije Ujedinjenih nacija, Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, navodi AP.

Njegova izjava da bi "MMF dozvolio da više povećamo plate i penzije nego što sam mislio, ali ja to neću", govori o neprimerenoj samovolji i bahatosti prvog čoveka Vlade evropske i demokratske države, Vlade koja se zalaže za poštovanje evropskih vrednosti i deklarativno se legitimiše kao kandidat za ulazak u Evropsku uniju (EU), navodi se u saopštenju.

Na žalost, u praksi, Srbija postaje država u kojoj su institucije zamenjene vlašću jednog čoveka koji celom društvu arogantno nameće svoju volju. A, to nije evropski put, navodi Udruženje sindikata penzionera.

Penzioneri su posebno pogođeni delom izjave u kojoj Vučić kaže da će iskoristiti "manji okvir od dozvoljenog za povećanje plata i penzija, jer je novac potreban za investicije i zapošljavanje mladih".

Ovom izjavom premijer pokušava da konfrontira mladu generaciju i najstariju populaciju, što je apsolutno neprihvatljivo i nečasno, navodi se u saopštenju.

Kao prva u Evropi uvela je novčanice u službenu upotrebu, Švedska je sada na putu da postane prva država sveta, koja će iz upotrebe izbaciti novac.

Odluka švedskih banaka da zabrane plaćanje gotovinom kao i ukidanje bankomata u ruralnim predelima izazvalo je ogorčenje građana.

Banke prijavljuju i policiji građene koji ne poštuju njihova pravila i koriste se velikim količinama gotovine. "Pojedini građani čuvaju keš u mikrotalasnim pećnicama jer ga banke ne prihvataju", izjavio je bivši šef policije u Švedskoj.

Prema pisanju medija, Švedska bi uskoro mogla potpuno da zabrani plac?anja gotovinom, jer nastoji da uvede plaćanje isključivo elektronskim putem.

Manje novca znači i manje oružanih pljački. Manje novca u opticaju ujedno je i pomoć državnoj blagajni jer se porezi utaje znatno lakše ako se usluge i robe plaćaju bez elektronskog traga. Zbog svega toga banke u toj zemlji policiji prijavljuju građane koji koriste velike količine gotovine jer sumnjaju da je reč o teroristima ili kriminalcima.

Ponašanje banaka izazvalo je veliko ogorčenje kod starijih Šveđana, jer su u ruralnim krajevima uklonjeni bankomati. Ima građana koji su nezadovoljni jer smatraju da u slučaju finansijske krize neće moći da povuku novac iz banaka, što znači da moraju da ga ili troše ili ostave bankama na raspolaganju.

Predsedavajući Komisije za žalbe Saveta za žalbe Vlado Mareš izjavio da je bilo najviše posla oko tekstova na temu Parade ponosa i izbeglica sa Bliskog istoka.

Imali smo posla sa homofobijom koja je izražena u medijima, rekao je Mareš i ocenio da se tu išlo u krajnost i novinari su imali porebu da iznesu svoje mišljenje, a ne da rade svoj posao.

Mareš je rekao da je i u slučaju izveštavanja o izbegličkoj krizi došlo do onoga što se može nazvati govorom mržnje, ksenofobije i potrebe novinara da, umesto da rade svoj posao, opet iznose svoj stav.

To su zgodne teme oko kojih munjevito dolazi do sukoba evroljubitelja i evromrzitelja i onda se oni preko medija hvataju za vrat o stvarima koje nemaju veze ni sa jednom ni sa drugom temom, rekao je Mareš.

Predviđam da nas slično očekuje između rusofila i rusomrzitelja i opet novinari neće raditi svoj posao, dodao je on.

Branimo kolege koje se neosnovano kritikuju, posebno sa pozicije političara i institucija, rekao je Mareš.

Član Komisije Vladimir Radomirović govorio je o iskustvima sa Komisijom dok nije bio njen član, već samo urednik portala Pištaljke i kada je podnosio žalbe i kada su podnošene žalbe protiv tog portala.

On je naveo primer kada je Pištaljka podnela žalbu protiv Novosti kada su preuzeli njihov tekst o Razvojnoj banci Vojvodine bez navođenja izvora, kao i žalbu Tanjuga protiv Pištaljke zbog informacija o naknadama članova Upravnog odbora

Obe te tužbe rešene su u korist Pištaljke pre nego što sam ja postao član Komisije, rekao je Radomirović.

Član Komisije Zlatko Čobović rekao je da mediji u Srbiji ne obraćaju pažnju na autorska prava i da je pred Komisijom sve više žalbi koja se tiču nepoštovanja autorskih prava.

Čobović je ukazao da nema razlike među medijima, između tabloidnih i ozbiljnih pisanih, elektronskih i portala, kada je reč o kršenju autorskih prava.

Bez dozvole i navođenja imena autora i izvora, plaćanja autorskih honorara, preuzimaju se delovi ili celi tekstovi, a o fotografijama da i ne govorim, ukazao je Čobović.

Prema njegovim rečima, koriste se i uslovni trikovi prepričavanjem dela teksta ili navođenja izvora u trećem, četvrtom pasusu.

Čobović je naveo primer spora koji traje 26 godina u prvom stepenu i to nije presuđeno, odnosno postupku koji je presuđen u prvom postupku 2012. godine, ali presuda nije izvršena.

Propisi kakvi su i efikasnost njihovog sprovođenja pogoduje zloupotrebi autorskog prava i njihovog kršenja.

Broj žalbi je porastao u protekla tri meseca, pa je od 1. jula primljeno 49, što je neuobičajeno u letnjim mesecima, rečeno je na panelu.

Obično, kako navode u Komisiji, za tri meseca bude oko 20 do 25 žalbi. Do sada je u 27 slučajeva potvrđeno kršenje Kodeksa, a u dva slučaja dogovorena je medijacija.

Velika količina krijumčarene municije otkrivena je u kombiju zrenjaninskih registarskih oznaka, kojim su dvojica srpskih državljana na graničnom prelazu Horgoš pokušala da uđu u zemlju, navodi se u saopštenju.

Oni su se iz Nemačke uputili u Srbobran, a carinicima su rekli da u kombiju imaju lični prtljag i polovne predmete za domaćinstvo, kao što su alat, televizor i frižider.

Carinici su, međutim, među polovnim stvarima pronašli dve kutije sa čitavim arsenalom različite municije - redenik sa preko 40 bojevih, svetlećih i manevarskih metaka kalibra 7,62 milimetara za automatsko oružje, tri metka kalibra 2,2 milimetra za malokalibarsku pušku, tri metka kalibra 7,65 milimetara, šest metaka za pištolj, šest metaka većeg kalibra, 10 komada lovačke municije kalibra 12milimetara i više od 150 različitih patrona za gasni pištolj.

Istog dana, samo 15 minuta kasnije, na izlazu graničnog prelaza Kelebija, u jednoj pošiljci pronađen je pištolj skriven u čvarcima.

Poštolj marke "Crvena zastava", sa sedam pripadajućih metaka, otkriven je prilikom detaljnog pregleda autobusa danskih registarskih oznaka, koji saobraća na liniji Vrnjačka Banja – Pariz.

Putnici i vozači su prethodno carinicima rekli da se u autobusu nalazi samo lični prtljag i nekoliko pošiljaka.

U jednoj od torbi koja je kao pošiljka autobusom poslata u Pariz, pronađena je plastična posuda sa čvarcima, među kojima se nalazio i dobro zakamufliran pištolj sa municijom, navodi se u saopštenju.

U oba slučaja, prekršioci su zajedno sa oružjem i municijom predati u dalju nadležnost policiji.

Ona je na 4. Međunarodnom savetovanju "Hrana, ishrana i zdravlje" u organizaciji IHIS Nutricionizma izjavila da je rizik o kojem govore nalazi Međunarodne agencije za proučavanje raka veoma nizak i dokazi su ograničeni, kao i da ne treba od toga praviti paniku.

Jorga je za FoNet objasnila da gojaznost duplo povećava rizik za rak debelog creva, a pušenje tri cigarete dnevno povećava rizik pojave karcinoma za šest puta, dok unos 50 grama suhomesnatih proizvoda svaki dan do kraja života povećava ukupni rizik od raka za 0,18 odsto.

Prema njenim rečima, unos crvenog mesa uvećava rizik od raka za 0,18 odsto, a fizička neaktivnost za 0,30 odsto.

Ona je objasnila da se u grupi A u koju su se sad svrstani suhomesnati proizvodi već godinama alkoholna pića, pa niko nigde nije potrešen.

U toj grupi je i veliki broj hemikalija, koje su inače dozvoljene za konzerviranje suhomesnatih proizvoda i odavno stručna javnost govori, onima koji hoće da slušaju, da su te supstance kancerogene, rekla je Jorga.

Suhomesnati proizvodi nisu samo od svinjskog mesa, već tu ide i pileće ćureće kože i krv, navela je ona.

Uz ocenu da potrošači u Srbiji posle objave tog nalaza mogu imati koristi, jer će se poboljšati praćenje zdravstvenog stanja i kvaliteta hrane, ona je ukazala da je sad prilika, nezavisno od nalaza, da se povede računa o kvalitetu hrane.

Jorga ističe da je ipak iznenađena što je u tu Grupu A svrstano sveže crveno meso.

Ona je rekla da ne treba menjati navike, niti se to može očekivati posle objave istraživanja Svetske zdravstrvene organizacije (SZO).

Meso nećemo izbaciti iz ishrane, niti je to preporuka SZO, već će se poboljšati kvalitet svega, zaključila je ona.

Promena navika u ishrani i namirnica koje se koriste podrazumeva i preporuke čime ih zameniti, rekla je ona i napomenula da Agencija nije proučavala da li će veća upotreba ribe i belog mesa smanjiti rizik od raka.

Preporuka Jorge je da treba smanjiti količine crvenog mesa koje se jedu.

A u Srbiji se toliko malo mesa jede da ne vidim gde bismo ga više smanjili, sad je to na nivou 100 grama dnevno. Unesite bar dva puta nedeljno neku ribu i mahunarku, vratite stari dobri pasulj u svim oblicima u svoju ishranu, poručila je ona.

Tema saevtovanja bilo je i deklarisanje hrane, a da bi se smanjile zablude potrošača zbog reklamiranih i deklarisanih proizvoda sa "Zdravo" ili "lekovito za nešto", u Srbiji bi do kraja godine trebalo da bude donet Pravilnik o nutritivnim i zdravstvenim izjavama.

Članica Radne grupe za izradu Pravilnika Danica Zarić, direktorka IHIS Nutricionizma, firme koja savetuje prehrambenim kompanijama pre lansiranja, da svoje proizvode ispravno deklarišu u skladu sa zakonom, izjavila je FoNetu da će on uvesti red na tržište hrane i dodataka ishrani.

U toj oblasti trenutna situacija zabrinjava, jer se mnogo hrane reklamira i promoviše kao lekovito.

Prema novom Pravilniku, proizvod neće moći da nosi obmanjujuće informacije, jer će one morati da budu tačne, kako je propisala Evropska unija, pošto će pravila biti potpuno usklađena sa evropskim, objasnila je ona.

Efekti će se, kako je najavila, videti za 18 meseci, to je prelazni period u kojem proizvođači treba da usklade svoje trenutne deklaracije, koje danas govore da je hleb lekovit, da voda leči ili se koristi za prevenciju raka, da magnezijum leči srce...

Izraz "Zdravo" više neće moći da stoji na hrani, jer je to obmana potrošača, ukazala je Zarić i dodala da se hrana nikako ne može smatrati lekom.

Predstavnica Ministarstva zdravlja Mirjana Veljković izjavila je FoNetu da se u Srbiji prvi put donosi Pravilnik o nutritivnim i zdravstvenim izjavama na hrani i da je ta oblast dosad bila neuređena.

Ona je navela da će za deklaracije biti odgovoran proizvođač hrane ili uvoznik.

Ako hoćete na proizvodu da napišete: 'Bogato vitaminima' sadržaj vitamina mora da bude duplo veći nego u običnoj hrani, ako piše 'nema dodatih šećera' - ne sme biti ni prirodnog šećera, niti zaslađivača.

Prema njenim rečima, propisani su i tačno definisani uslovi pod kojim se neka izjava može staviti na hranu, kako nutritivna, tako zdravstvena.

Na pitanje da li će preporuke SZO o crvenom mesu i prerađevinama biti uvažena na deklaracijama proizvoda u Srbiji, ona je rekla da SZO daje preporuke, a da stručne kuće, instituti, zavodi za javno zdravlje, na osnovu novih naučnih saznanja i dokaza, mogu da daju stručno mišljenje, ali da zakon reguliše propise i kazne za njihovo nepoštovanje.

Portparol vukovarsko-srijemske policije Domagoj Džigumović je izjavio da je žena prešla u Hrvatsku oko podne sa grupom izbeglica i dodao da su je lekari pregledali u Opatovcu.

On je rekao da je više od 260.000 izbeglica prešlo u Hrvatsku od sredine septembra i dodao da se u proteklih nekoliko dana broj izbeglica koji dolaze iz Srbije smanjio za između 1.000 i 2.000 ljudi dnevno, ali da je moguće da se njihov broj poveća.

To zemljište nedaleko od Vršca bilo je u vlasništvu države, dodaje KRIK, a koristio ga je državni proizvođač deteline "Alfa Protein".

"Alfa Protein" je privatizovan 2003. godine kada ga je na aukciji kupio direktor preduzeća Srđan Gajić, u vreme kada je Siniša Mali radio u Agenciji za privatizaciju, kao direktor Centra za tendere, i bio zadužen za prodaju velikih državnih preduzeća, tvrdi KRIK.

Posle privatizacije, ukazuje KRIK, Gajić je nezakonito poklonio 10 hektara državnog zemljišta, koje je koristio "Alfa Protein", privatnoj firmi "Compost Group".

Ova firma je tada, prema istraživanju KRIK, bila u većinskom vlasništvu oca Siniše Malog, Borislava, i njegovih poslovnih partnera, dok zemlju, po sudskim spisima, nikada nisu platili.

"Alfa Protein" je zatim otišao u stečaj, a radnici su protiv Gajića podneli krivičnu prijavu. Tužilaštvo u Vršcu ga je optužilo za zloupotrebu ovlašćenja u privredi, jer je nezakonito prebacio državno zemljište na kompaniju porodice Mali, navodi KRIK.

Gajić je pravosnažno osuđen u februaru ove godine na dve godine uslovne kazne, napominje KRIK, dok umešanost porodice gradonačelnika Beograda nije ispitana.

U saopštenju KRIK precizira da su zemlju iskoristili da pokrenu proizvodnju komposta – organske materije koja se koristi za uzgajanje šampinjona.

Porodica je, u meduvremenu, vlasništvo nad zemljom sakrila iza ofšor kompanije sa Britanskih Devičanskih Ostrva – "Alessio Investment Ltd", piše KRIK.

Demokratska stranka Srbije (DSS) pozvala je danas gradonačelnika Beograda Sinišu Malog da podnese neopozivu ostavku na tu funkciju zbog afera u koje su umešani on i njegov pomoćnik Milutin Folić. Čelni ljudi Beograda moraju da snose političku odgovornost zbog umešanosti u korupcionaške afere, dok konačnu reč o njihovoj krivičnoj odgovornosti treba da daju nadležni državni organi, saopštila je DSS. 

Dodaje se da je premijer Aleksandar Vučić, kao predsednik Srpske napredne stranke (SNS), dužan da prestane da se stavlja u zaštitu korumpiranih funkcionera koje je postavio SNS i time dokaže da proklamovana borba protiv korupcije nije lažna.

Navodi se da je DSS nedavno otkrila da je Folić, koristeći položaj, obezbedio firmi Goldman kapital partners, u kojoj ima 50 odsto vlasništva, lokacijsku i građevinsku dozvolu za gradnju na Vračaru.

Mali je formirao komisiju čiji je zadatak da ispita čitav slučaj i obećao njene brze rezultate, ali su oni izostali i meseca dana nakon otkrića da je Folić povredio Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri obavljaju javnih funkcija.

U saopštenju se tvrdi da Mali nije uverio javnost da nije povezan sa kupovinom 24 stana u Bugarskoj, niti je demantovao navode da je direktor of šor firme koja posluje u Bugarskoj, a u javnost su isplivale nove sumnje da je njegova firma besplatno dobila 10 hektara državnog zemljišta.

Postavljamo pitanje SNS dokle će da stoji iza kompromitovanih čelnika beogradske vlasti, upitala je DSS.

Pokret "Dosta je bilo – Saša Radulović" danas je zatražio hitnu smenu gradonačelnika Beograda Siniše Malog, uz ocenu da je korupcija u vrhu vlasti i da je premijer Aleksandar Vučić "lažni borac protiv korupcije". 

Krađa državne imovine, uništavanje preduzeća da bi se otelo poljoprivredno i građevinsko zemljište preko ofšor firmi, dok na desetine hiljada radnika ostaje bez posla, sadržano je u liku i delu Malog, a otkrili su novinari Krika, saopštio je pokret "Dosta je bilo".

Dodaje se da Vučić treba da pita Malog za koga je kupio 23 stana na bugarskom primorju i čijim novcem, koliko ima ofšor firmi preko kojih mešetari imovinom i da li pere prljave pare?

U saopštenju se tvrdi da otkrića Krika ukazuju da je Mali radio u Centru za tendere Agencije za privatizaciju, omogućio prodaju do tada uspešne kompanije Alfa Protein, za svega 18.000 evra, firmi koja je u vlasništvu njegove porodice, oteo 10 hektara zemlje i sakrio ih iza svoje ofšor firme, oprao prljav novac i razvio biznis na otetoj zemlji.

"U međuvremenu, tužilaštvo i poreska policija ni prstom da mrdnu. To sve ne može bez dila u vrhu vlasti", navodi se u saopštenju.

Pokret zahteva od tužilaštva da reaguje, a od poreske policije da utvrdi poreklo imovine porodice Mali, kao i da se javnosti saopšti koliko ofšor firmi imaju i šta je sve preko njih opljačkano u Srbiji.

Tasovac objasnio da su ga "mama i tata tako vaspitali" da ne ne bi trebalo da govori o svojim dostignućima, već da to ostavi drugim ljudima.

Ipak, rekao je da radi najbolje što može, a osvrnuo se i na ono što je nasledio i upitao: "Da li vi mislite da je bolje?"

"Ono što su mi ostavili prethodnici, to je odsustvo čak i bilo kakvih satova", rekao je Tasovac i najavio "da će potražiti stručnu pomoć", ako ikada sebe bude doživljavao kao brend.

Sat i dalje stoji na Muzeju savremene umetnosti (MSU), a Tasovac kaže da je založio svoj autoritet i kredibilitet postavljajući rok i da je, iako radovi nisu završeni, važno to što novac nije završio u privatnim džepovima.

"Želja je svih, i Ministarstva i Vlade da se to sve što pre završi. Zato me je i razočaralo to što je nezavisna kulturna scena bila na sastanku sa nama, gde smo se dogovarali o unapređenju pravila konkursa, a tada nisu spomenuli MSU i protest", rekao je Tasovac.

Govoreći o prisustvu policije ispred Muzeja, koja ga je "čuvala od umetnika", Tasovac je ocenio da je policija radila svoj posao na način na koji treba.

"Oni su obezbedili skup, a skup je prošao kako treba, mirno", naglasio je Tasovac,ističući da je za njega privilegija i čast to što postoji pritisak na aktuelnu Vladu da "završava poslove koje prethodne nisu".

Upitan o prijemu Kosova u UNESKO, Tasovac je odgovorio da borba i dalje traje i naglasio da je reč o zaštiti kompletnog kulturnog nasledja, ne samo manastira.

"Ne bih rekao da ništa nismo postigli. Kada se pogleda glasanje, zbir uzdržanih i onih koji su glasali protiv je veći od broja onih koji su glasali za", predočio je Tasovac.

"Ne odustajemo od argumenata, jer ta baština pripada svim građanima Srbije i predstavlja važan deo identiteta. Cifre govore to što govore", rekao je Tasovac, "ali glasanje je 18. novembra i do tada čemo uraditi sve što je moguće".

Tasovac je najavio da će Vlada Srbije uraditi sve u njenoj moći da zemljama članicama UNESKO predoči "vrlo opravdanu bojazan" za sudbinu spomenika na spiskovima svetske baštine te agencije UN, ali i za mnogobrojne spomenike koji nisu na njima.

Neizbežna tema bio je i Tviter, na šta je Tasovac poručio da se ne odriče nijednog tvita, ni iz prethodnog perioda, ni iz ovog sada.

Ipak, za razliku od mnogih, on smatra da "ono što se desi na Tviteru, ostaje na Tviteru".

Na pitanje da li zna ko je Radoica Milosavljević, biznismen koji je kupio više medija po Srbiji, Tasovac je odgovorio da zna, ali i da u Srbiji postoje organi koji treba da se bave proverama poslovanja i privatizacija.

"To je isto pitanje kao i kada me pitaju zašto ne zabranim rijalitije. Ako treba da ih branim, onda ovo ministarstvo treba da se zove ministarstvo istine", rekao je Tasovac.

Kako je istakao Maksić, jedan donor svojim organima, u trenutku kad nastupi moždana smrt, može da spasi do osam života, a pored toga, doprinos daje i transplatacija njegovog tkiva.

Maksić je ukazao da se, nakon smrti, ti organi svakako pokopavaju sa telom pokojnika, ili kremiraju, a ukoliko se zaveštaju, lekari mogu da produže nečiji život.

U Srbiji je do sada, naveo je on, potpisano 120.000 donorskih kartica, a želja je da ih bude bar tri miliona, čime bi mogli da se spase mnogi životi, jer u Srbiji ima tri do pet donora na milion stanovnika, dok je evropski prosek 25.

Direktor Hemofarm fondacije Suzana Đorđević ukazala je da interesovanje za temu zaveštanja organa postoji ali da, nažalost, zbog toga što je ta tema malo prisutna u javnosti, građani teško odlučuju da potpišu karticu i postanu donori.

Fondacija Hemofarm radi na tome da podigne svest javnosti i motiviše ljude da pokažu humanost i solidarnost, istakla je Đorđević.

Prema njenim rečima, kompanija Hemofarm vodi računa o zdravlju građana Srbije i zato namerava da u narednom periodu pokrene što više akcija kojim bi se ljudi motivisali da zaveštaju organe.

Na taj način želimo da razrešimo neke misterije vezane za tu temu i da srušimo predrasude, kako bismo dostigli svetski prosek od 25 donora na milion stanovnika, rekla je Đorđević.

Sadašnja situacija je neprihvatljiva, jer se psi lutalice samo čipuju i vraćaju na ulice, rekao je Mali, koji je prisustvovao edukaciji Odgovorno vlasništvo i prevencija napada pasa lutalica u Osnovnoj školi Sonja Marinković, u Zemunu.

Time će se značajno smanjiti broj pasa lutalica na ulicama Beograda, kao i broj ujeda, za koje Grad plaća gerađana milionske odštetne zahteve, rekao je Mali, prenosi Beoinfo.

Zato je, kaže Mali, Grad podržao plan Zoo higijene, Sekretarijata za privredu, o pravljenju parka koji će biti realizovan na 25 hektara, što je Grad dobio na upravljanje od preduzeća Srbijašume.

Mali je najavio i projekat groblja za kućne ljubimce, jer je Beograd jedina metropola u ovom delu Evrope koja nema adekvatno mesto za sahranjivanje oko 200.000 regitrovanih kućnih ljubimaca.

Ono će biti napravljeno tokom naredne godine na Bežanijskoj kosi.

Mali je rekao, prilikom edukacije u osnovnoj školi, da je cilj da se učenicima ukaže šta predstavlja odgovorno vlasništvo ali i kako da izbegnu napada pasa lutalica i kome da prijave ako ih primete.

Hemofarm fondacija ukazala je da jedan donor može da spase četiri života, ali samo retki na vrhu liste čekanja dobiju novi bubreg, jetru ili srce i tako šansu da nastave svoj život.

Ispred Biblioteke grada Beograda zainteresovani građani među kojima i naši istaknuti dramski umetnici Milorad Mandić Manda i Tanja Bošković dobijali su informacije o donorstvu i potpisivali donorske kartice.

Potom su se predstavnici ministarstva, Fondacije Hemofarm i članovi Saveza organizacija bubrežnih invalida Srbije, Udruženja "Sve za osmeh", Udruženja PANTRANSPLANT i građani uputili u simboličnu šetnju Knez Mihailovom ulicom.

Direktor Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja Nenad Milojičić rekao je da su kampanja "Produži život", ali i prustnost teme u medijima poslednjih godina, povećali broj porodica koje daju pristanak da organi preminulih članova budu donirani u najhumaniju svrhu, produžetak života.

"Danas je otprlike 50 odsto pristanaka na davanje organa u slučaju moždane smrti, što znači da se glas o transplataciji i donorstvu ipak čuje. Na žalost, to nije dovoljno", napomenuo je Milojičić.

Da bi zadovoljili sopstvene potrebe, Srbiji je neophodno oko 10 donora na milion stanovnika, ukazao je Milojičić ističući da naše klinike imaju dobre, edukovane lekare, pet transplatacionih centara, ali nedostaju donori.

On je apelovao na sve ljude da potpisivanjem donorske kartice pomognu da se statistika donorstva poboljša.

Akciji Ministarstva zdravlja "Produži život" od skoro se priključila i Hemofarm Fondacija sa namerom da se afirmiše ovaj čin milosrđa, ali i građanske odgovornosti.

"Hemofarm Fondacija priključila se u duhu svog slogana Svim srcem ovoj nacionalnoj kampanji", rekla je direktorka Hemofarm Fondacije Suzana Đorđević navodeći da su stavili na raspolaganje svoje resurse u pokušaju da razbiju brojne predrasude o doniranju organa i podignemo svest o neophodnosti povećanja broja donora.

"Svesni smo da su potrebni udruženi napori države, nevladinog sektora, udruženja pacijenata i medija da se građanima pojasni da je potpisivanje donorske kartice neprocenjiv čin milosrđa i boljitak za društo u celini", naglasila je direktorka Hemofarma.

Donorska kartica nije zakonom obavezujuća, ona iskazuje nameru, humani čin građanina, ali u slučaju moždane smrti krajnji pristanak daje porodica.

Građani koji žele da potpišu donorsku karticu to mogu da učine u Upravi za biomedicinu, u transplatacionim centrima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, filijalama RFZO i kod svog izabranog lekara.

Taj projekat se sprovodi pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija. Bivšu ministarku u poslaničkim klupama zameniće Miroslav Marinković, doktor veterine iz Svilajnca.

"Za sada mogu da vam kažem da ću se baviti svojom strukom, a ne politikom", navela je Malović, a na pitanje da li će i dalje ostati član Tadićeve Socijaldemokratske stranke, odgovorila je neodređeno "da prijatelji uvek ostaju prijatelji".

Šef poslaničke grupe SDS u republičkom parlamentu Marko Đurišić kaže za Danas da će bivša ministarka pravde ostati i dalje član SDS. Međutim, kako Danas saznaje, članstvo u stranci biće nespojivo sa novim poslom Malovićeve, tako da će bar privremeno morati da se odrekne partijske knjižice.

"Nije rekla da će se iščlaniti iz SDS, ali je napomenula da nije sigurna da li će joj na novom poslu dozvoliti da pripada bilo kojoj partiji. Zato nam je rekla 'ostajem uz vas'", rekao je izvor Danasa iz SDS.

Nakon što joj je istekao mandat ministra pravde i nakon smene vlasti Malović, kako sama kaže, susrela se sa svojevrsnom lustracijom, brojnim problemima, optužbama i nemogućnošću da se bavi sopstvenim poslom.

Početkom ove godine ogranak Advokatske komore Vojvodine u Subotici većinom glasova je odbio i njen zahtev za prijem u red advokata u tom gradu, gde je nameravala da otvori advokatsku kancelariju.

"Ako nemam prava da radim kao državni službenik u tužilaštvu u kojem mi je po zakonu mirovao radni odnos za vreme dok sam vršila funkciju ministra pravde, ako nemam prava da budem advokat, predlažem da se na meni primeni do sada neprimenjeni Zakon o lustraciji", rekla je tada Malović.

On je dodala da bi taj zakon trebalo primeniti "i na one druge koji su danas advokati, a bili su, kao sudije i tužioci, osuđivani za prevare, za nasilje u porodici ili napad na policiju".

Firma Multikom, čiji je Đilas vlasnik, otkupila je dug od oko 50 miliona dinara koji demokrate imaju prema Razvojnoj banci Vojvodine od koje su uzeli novac za finansiranje kampanje 2012. godine, kada je desetak funkcionera DS stavilo svoje stanove pod hipoteku, među kojima su Oliver Dulić, Dušan Elezović, Aleksandar Senić, Aleksandar Šapić, kao i sam Đilas.

Ne planiram da finansiram buduću kampanju DS i na ovaj način se ne vraćam u politiku. Nemam nameru da imam bilo kakve veze sa politikom. Ovo sam uradio jer je to bio jedini način da sačuvamo naše stanove, naveo je Đilas.

Upitan da li ovaj potez znači da će možda biti kandidat demokrata za gradonačelnika Beograda, on takođe odgovara negativno.

Folić je rekao da je počelo rušenje privremenih objekata koji su pripadali Narodnoj banci Srbije, a koji do danas iz nekog razloga nisu uklonjeni, prenosi Beoinfo.

U narednoj fazi, dodao je on, prelazi se na rušenje preostalih objekata na ovom platou za koje je potrebno sačekati nekoliko rešenja od grada i opštine.

U finalnom projektu predviđena je zelena javna površina, namenjena za odmor i razonodu građana, a koja je oivičena ulicama Nemanjinom, Kralja Milutina i Kralja Milana, a koja će prednjim delom gledati na rekonstruisani Trg Slavija i fontanu, najavio je Folić.

Zbog izgradnje fontane sadašnja bista Dimitrija Tucovića biće prebačena na taj plato, rekao je Folić.

On je najavio da će uređenje samog skvera krenuti na proleće naredne godine, posle Beogradskog maratona, u sklopu koga je predviđena i kompletna rekonstrukcija Bulevara oslobođenja, dok će uređenje platoa ispred Narodne banke biti završeno do tog perioda.