Obama je u društvu predsednika Francuske Fransoa Olanda i gradonačelnice Pariza Ane Idalgo položio cveće ispred dvorane u kojoj su džihadisti 13. novembra ubili 90 ljudi.

Kako prenosi AP, taj deo Pariza bio je zatvoren za saobraćaj, a sve se odvijalo uz izuzetno velike mere bezbednosti.

Zbog terorističkog napada u Francuskoj i dalje je na snazi vanredno stanje.

Konferencija Ujedinjenih nacija o klimi danas će u Parizu okupiti gotovo 120 šefova država, među kojima su i predsednici Rusije, SAD, Kine, Indije i članica Evropske unije, zemalja najodgovornijih za prekomernu emisiju ugljen dioksida.

Konferenciji u glavnom gradu Francuske prisustvuje i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koji će se obratiti učesnicima.

"Oko dva sata posle ponoći telo Olega Peškova stiglo je u Tursku. Trenutno se nalazi u gradu Hataj na jugu Turske, a sa telom se postupa u skladu sa pravoslavnim običajima", rekao je Davutoglu.

Iz ruske ambasade u Ankari najavljeno je da će danas telo iz Hataja biti prebačeno na aerodromu u Ankari, gde će ga dočekati ambasador Rusije u Turskoj, nakon čega će biti poslato u Rusiju.

U utorak je u Siriji oboren ruski bombarder Su-24. Obojica pilota uspela su da se katapultiraju, ali jedan pilot je u vazduhu ubijen od strane terorista koji su pucali sa zemlje, dok je drugi uspeo da se spasi.

Predsednik Rusije Vladimir Putin saopštio je tada da je avion oboren raketom tipa vazduh-vazduh, ispaljenom sa turskog aviona F-16 iznad sirijske teritorije i pao u Siriju, četiri kilometra od granice sa Turskom.

Ruski predsednik je nazvao ovaj incident "nožem u leđa" od strane saučesnika terorista. Ministarstvo odbrane je saopštilo da će sada sve akcije ruske avijacije biti izvođene pod zaštitom sistema S-400 i krstarice "Moskva".

Sukob je izbio pošto je migrant, za koga se veruje da je Marokanac, doživeo strujni udar, i zadobio ozbiljne opekotine kada se popeo na krvov vagona.

Nezadovoljne izbeglice ustremile su se potom ka kordonima makedonske policije gađajući je kamenjem, a policija je odgovorila suzavcem i šok bombama, prenosi agencija Rojters.

Makedonija je, sa drugim balkanskim zemljama na migrantskoj ruti, pre oko dve sedmice, počela da vraća ekonomske migrante. Organizacije za zaštitu ljudskih prava kritikovale su odluku po kojoj je samo Sirijcima, Iračanima i Avganistancima dozvoljen prolaz.

Ova ograničenja inicirala su proteste Iranaca, Pakistanaca, Marokanaca i izbeglica iz drugih država smeštenih u kampovima na granici.

Srbija se sa susednim zemljama Zapadnog Balkana dogovara o zajedničkom nastupu prema migrantima, a sprema i izmene Zakona o azilu, kojim će biti strože sankcionisana zloupotreba tog statusa, pišu Večernje novosti. 

Ministri policije zemalja u regionu, među kojima je i Srbija, sklopiće ugovor o zajedničkom vraćanju migranata u zemlje iz kojih su došli i zajedničkim operacijama kao odgovor na migrantsku krizu.

Ovo je otkrio Antun Travner, iz Ženevskog centra za demokratsku kontrolu oružanih snaga (DCAF) na Regionalnom parlamentarnom dijalogu u Beogradu.

Na makedonsko-grčkoj granici sve je veći broj migranata koji ne mogu da prođu i koji su potencijalni "klijenti" trgovaca ljudima. Siguran sam da će svi uspeti da uđu u zemlje EU, samo zavisi koliko će za to morati da plate. Za ovakvu situaciju kriva je liberalna azilantska politika - smatra Travner.

Na skupu se čulo da su zemlje "balkanske rute", posle zatvaranja granica za ekonomske migrante, spremne da saradnjom odgovore na krijumčarenje ljudi koje se može očekivati.

Srbija će, između ostalog, odgovoriti izmenama Zakona o azilu, kojim će biti strože sankcionisana zloupotreba tog statusa. Takođe će se kažnjavati korišćenje lažnih (sirijskih ili avganistanskih) dokumenata da bi se prošla ograda. Za njima je sve veća potražnja, rekao je načelnik Odeljenja za suzbijanje prekograničnog kriminala Mitar Đurašković.

Fronteks je na skupu u Skoplju, pre dva dana, najavio i da će se raditi na formiranju jedinstvene evropske policije na spoljašnjim granicama EU, potvrdio je Đurašković.

Osim 2,5 miliona izbeglica koji su spremni da iz Turske krenu u Evropu, još 8,5 miliona njih iz Afrike čeka trenutak da započne seobu, najveću u modernoj istoriji. Od toga kakav će Evropa zauzeti stav zavisi i njena budućnost, čulo se na skupu u Beogradu.

Zemlja u kojoj bi, po principu readmisije, trebalo da se vrate oni koji ne dobiju izbeglički status jeste Turska. U njoj još 2,5 miliona ljudi u kampovima čeka rasplet situacije u Evropi, i od njega zavisi da li će krenuti ka Nemačkoj i Švedskoj ili ne.

Srbija je ove godine sprečila krijumčarenje ukupno 7.781 čoveka.

Putin je to rekao na ceremoniji uručivanja agremana novim ambasadorima i istakao da je retnja miru pre svega vezana za terorizam, sa njegovim krvavim i varvarskim zločinima.

On je dodao da su pasivnost i pomaganje terorizmu i doveli do stvaranja Islamske države, prenosi Sputnjik.

„Podsećam da je upravo pasivnost niza zemalja, a često i direktno pomaganje terorizma i dovelo do nastanka užasnog fenomena — takozvane Islamske države“, rekao je ruski predsednik na ceremoniji uručivanja agremana novim ambasadorima.

„Ne samo da su pokrivali i pokrivaju teroriste, njihovu nezakonitu trgovinu naftom, ljudima, drogom, umetničkim delima, oružjem, već neko na tome nastavlja da zarađuje“, rekao je Putin, objasnivši da se radi o stotinama miliona i milijardi dolara.

Incident sa Su-24 je u suprotnosti sa međunarodnim pravom. Još uvek nema jasnih saopštenja iz Ankare, nadoknade štete i obećanja da će kazniti krivce, izjavio je Putin i dodao da se stvara utisak da tursko rukovodstvo namerno uvodi rusko-turske odnose u ćorsokak, mi žalimo zbog toga, prenosi Sputnjik.

„Stvara se utisak da su rusko-turski odnosi zašli u ćorsokak. Moskva žali zbog toga“, rekao je Putin.

„Još uvek nismo čuli izvinjenja visokih političara Turske ni predloga za nadoknadu štete, niti obećanja da će biti kažnjeni zločinci“, rekao je Putin.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je da će u slučaju kršenja turskih vazdušnih granica njegova zemlja odgovoriti na isti način kao prilikom incidenta sa obaranjem ruskog bombardera Su-24. 

„Ako se danas dogodi isto takvo kršenje naših vazdušnih granica, mi ćemo dati isti takav odgovor“, rekao je on na sednici šefova seoskih administracija u Ankari.

Moskva i Ankara su u sukobu, nakon što je Turska oborila ruski avion Su-24 u Siriji.

Ruski predsednik Vladimir Putin je ovaj napad okarakterisao kao „nož u leđa Rusiji od saučesnika terorista“ i upozorio je da će obaranje ruskog aviona imati ozbiljne posledice po rusko-turske odnose.

Turska smatra Rusiju strateškim partnerom i uznemirena je njenom reakcijom na incident sa Su-24, rekao je Erdogan.

Međutim, reakciju Kremlja da prekine sve zajedničke projekte sa Turskom Erdogan je nazvao „emotivnom i neprikladnom za političare“, prenosi Sputnjik.

„Koalicija može imati različite forme. Prva — koordinacija, i to je potrebno, ali mi smo spremni da idemo dalje, da zajedno planiramo izvođenje udara po pozicijama Islamske države i s tim ciljem stvorimo jedinstveni generalni štab uz učešće Francuske, SAD i niza drugih država, spremnih da učestvuju u koaliciji“, rekao je ruski ambasador u Francuskoj Aleksandar Orlov radiju Evropa 1, preneo je Sputnik.

Odgovarajući na pitanje da li će Moskva sarađivati sa Turskom u tom planu, on je odgovorio:

„Ako oni žele, naravno, biće nam drago“.

Sirijska vojska je danas saopštila da je, u saradnji sa ruskim snagama, spasila ruskog pilota čiji je avion u utorak oborila turska armija. 

U saopštenju se navodi da su sirijske i ruske snage, da bi spasile pilota, ušle 4,5 kilometara iza položaja "terorista", kako sirijska vlada naziva sve pobunjenike.

Telo drugog pilota, koji je poginuo prilikom obaranja aviona "Su-24", nalazi se u rukama sirijskih pobunjenika, navodi AP.

Ruski pilot kapetan Konstantin Muraktin izjavio je danas da, pre nego što su oborili njegov borbeni avion, turski avioni nisu uputili bilo kakvo upozorenje. 

Muraktin je rekao da je u trenutku obaranja leteo iznad teritorije Sirije i da nije narušio vazdušni prostor Turske.

Rano jutros su Muraktina spasili ruski i sirijski komandosi i on se sada nalazi u ruskoj bazi Hemejmim u Siriji, javlja AP.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je danas da je obaranje ruskog aviona u Siriji bila "isplanirana provokacija", javlja AP. 

Rusija nema nameru da ratuje protiv Turske, ali će razmotriti svoje odnose sa Ankarom pošto su turski lovci oborili ruski avion Su-24 u pograničnom području Sirije i Turske, rekao je Lavrov, ali nije obelodanio moguće mere koje bi Moskva mogla da sprovede.

Odnos Rusije prema turskom narodu se nije promenio, mi samo imamo neka pitanja o turskom rukovodstvu, naglasio je Lavrov.

Prema njegovim rečima, obaranje ruskog borbenog aviona je usledilo pošto su ruske snage izvele vazdušne udare na naftnu infrastrukturu koje kontrolišu ekstremističke grupe na granici Sirije i Turske.

On je rekao da je vlada Rusije savetovala svojim državljanima da ne putuju u Tursku zbog opasnosti od ekstremista u toj zemlji i dodao da teroristi koriste tursku teritoriju za pripremu napada, ali nije precizirao koji.

Asocijacija turističkih agencija Rusije je saopštila da je nekoliko agencija prestalo da prodaje aranžmane za Tursku, javlja AP, podsećajući da je ta zemlja jedno od najpopularnijih za letovanje među ruskim turistima. 

U saopštenju se kaže da je nekoliko najvećih ruskih tur operatera prestalo da prodaje aranžmane za Tursku pošto je Kremlj izdao upozorenje o mogućim pretnjama za ruske turiste u toj zemlji, posle obaranja ruskog vojnog aviona u Siriji.

Potpredsednik Asocijacije Dmitrij Gorin je izjavio agenciji RIA Novosti da će turističke agencije morati da vrate novac za oko 6.000 turista čija putovanja su otkazana.

Sastanak je počeo sa pola sata zakašnjenja, a očekuje se da će po njegovom završetku generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izdati saopštenje.

Vlasti u Ankari saopštile su da je ruski borbeni avion narušio vazdušni prostor Turske i da je zbog toga oboren, dok je Moskva to demantovala i tvrdi da je na Su-24 ispaljena raketa dok je bio na teritoriji Sirije.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg pozvao je danas sve strane umešane u sukob u Siriji da sačuvaju razboritost i da daju doprinos smanjenju tenzija, nakon što je turska vojska jutros oborila ruski avion, uz tvrdnju da je narušio njen vazdušni prostor. 

Situacija je ozbiljna, ali se nadam da će Turska i Rusija odbnoviti kontakte, rekao je Stoltenberg posle večerašnjeg vanrednog sastanka Saveta NATO u Briselu.

Prema rečima Stoltenberga, učesnici tog sastanka su podržali tursku verziju događaja, preneo je AP.

Turska je informisala NATO partnere da je ruski borbeni avion Su-24 ušao u njen vazdušni prostor, iako ga je pilot turskog lovca F-16 čak deset puta upozoravao na to, a pošto nijen bilo reakcije, ispalio je raketu.

Zamenica portparola NATO Karmen Romero izjavila je da NATO pažljivo prati situaciju i da je u stalnom kontaktu sa turnskim vlastima.

Oland i Kameron su posetili koncertni prostor Bataklan u centru Parizu, gde je bio najveći u seriji terorističkih napada u kojima je poginulo 130 ljudi, i poklonili se žrtvama ispred dvorane, preneo je AP.

Odluka da Oland i njegov gost obiđu Bataklan nije bila najavljena unapred i organizovana je uz izuzetne mere bezbednosti kako u Parizu, tako i u Briselu.

Kameron je na konferenciji za novinare rekao da njegova zemlja snažno podržava vojne akcije koje Francuska preduzima protiv Islamske države u Siriji i istakao da će da će pokušati da obezbedi podršku parlamenta za britanske vazdušne napade na mete Islamske države u Siriji.

Kameron je ponudio korišćenje britanske vazduhoplovne baze na Kipru za anti-IS akcije u Siriji.

Oland je rekao da će Francuska intenzivirati napade u Sriji i potvrdio da će se vojnoj akciji pridružiti i francuski nosač aviona Čarls de Gol.

Francuska će i dalje, rekao je Oland, pokušati da pronađe političko rešenje za situaciju u Siriji.

On je rekao da vlasti, kao i tokom vikenda, strahuju da bi napad poput onog u Parizu, mogao da se dogodi možda čak i na više lokacija.

Prema njegovim rečima, škole i metro u Briselu neće biti otvoreni.

Kako javlja AP, belgijske snage bezbednosti u pojedinim područjima Brisela upozoravaju stanovništvo da se skloni.

Situacija je napeta u oblastima koje se nalaze između čuvenog trga "Gran plas" i dela grada Midi. Neke ulice su tu zatvorene, a policija glasno govori ljudima da se sklone.

Nije jasno da li je reč o raciji ili je u toku veća policijska operacija, navodi AP.

"Najmoćnije sredstvo koje imamo je da kažemo da se ne plašimo", rekao je Obama u Kuala Lumpuru, na kraju devetodnevne posete Turskoj, Filipinima i Maleziji.

"Islamska država nas ne može pobediti na bojnom polju, pa pokušava da nas terorizmom natera da se plašimo", izjavio je Obama, dodavši: "Oni su gomila ubica sa dobrim društvenim medijima".

Uz konstataciju da je Islamska država optužena za rušenje u Egiptu ruskog putničkog aviona sa 224 osobe, Obama je rekao da ruski predsednik Vladimir Putin "treba da progoni one koji su ubili ruske građane".

Obama je izjavio da Rusija u Siriji napada pobunjenike suprotstavljene sirijskom predsedniku Bašaru Al Asadu, javlja AP.

Rusija bi trebalo da se odrekne pružanja podrške Asadu, jer dok je on na vlasti neće biti mira u Siriji, ocenio je Obama.

On je dodao da su nove tačke dokumenta nastale na osnovu zaključaka usvojenih na samitu G20 održanog 15. i 16. novembra u Turskoj.

Čurkin je rekao da se revidirani dokument fokusira na "potrebi da se ujedine napori" u borbi protiv ID.

Ruski predlog uključuje i "koncept samoodbrane i član 51" Povelje UN, ali i član o koordinaciji aktivnosti sa vladama zemalja u kojima se sprovode vojne operacije.

Prethodni ruski nacrt u septembru su odbacile neke članice Saveta bezbednosti, koje su bile protiv saradnje sa sirijskim predsednikom Bašarom al Asadom.

U nacrtu francke rezolucije ističe se da Islamskoj državi mora da se oduzme sigurna teritorija koju ima u velikom delu Iraka i Sirije.

U dokumentu, u koji je AP imao uvid, se osuđuju nedavni napadi Islamske države, uključujući i poslednji u kojem je u Parizu ubijeno 129 osoba, i sve države se pozivaju da intenziviraju napore kako bi se sprečio odlazak inostranih terorista na ratišta u Siriji i Iraku.

Ambasador Velike Britanije, koja trenutno predsedava Savetom bezbednosti, izjavio je da će nacrt rezolucije staviti na glasanje čim Francuska to bude želela.

Agencija AP iz diplomatskih izvora saznaje da se Savet bezbednosti neće izjašnjavati o rezoluciji koju je u sredu predložila Rusija.

Neimenovani policijski izvor je potvrdio za dnevnik Mond da je troje ljudi ubijeno tokom operacije u okviru koje su u predgrađu razmeštene jake policijske i vojne snage.

Operacija je počela pred zoru, a policija je blokirala deo predgrađa u kome se nalaze osumnjičeni koji su se zabarikadirali u jednom stanu.

Dnevnik Liberasion na svom Internet portalu javlja da je troje policajaca ranjeno u razmeni vatre.

Na živom prenosu francuske TV se vide jake policijske i vojne snage koje su formirale kordon oko bloka zgrada u kojima su bili zabarikadirani teroristi, a tokom prenosa su se čule i detonacije i pucnji.

Portparol francuske vlade Stefan L Fol saopštio je da je okončana sedmočasovna policijska akcija na severu Pariza, čiji je cilj bio pronalaženje organizatora napada u Parizu i njegovih saučesnika. 

Prema saopštenju policije, u akciji su poginule dve osobe, među kojima i jedna žena koja se raznela bombom.

Povređeno je nekoliko policajaca, a sedam osoba je uhapšeno.

Sudbina organizatora napada na Pariz Abdelhamida Abauia je nepoznata, navodi AP.

Operacija u pariskom predgrađu Sen Deni je potvrda da smo u ratu protiv terorizma, izjavio je danas francuski predsednik Fransoa Oland posle sastanka sa gradonačelnicima. 

Francuska se ponosi što ima snage bezbednosti ovakvog kvaliteta koje štite njene građane, rekao je Oland, prenosi list Liberasion.

Oland je takođe najavio da će posetiti Vašington i Moskvu zbog neophodne koordinacije aktivnosti sa predsednicima Barakom Obamom i Vladimirom Putinom.

Moramo da formiramo široku koaliciju, rekao je on.

Meta varvara je bio narod Francuske, pogotovo mladi ljudi, u svoj svojoj različitosti, sa namerom da se zemlja gurne u strah i podele, ocenio je Oland.

Oland je od gradonačelnika zatražio podršku za donete odluke, pogotovo one o razmeštanju snaga bezbednosti i dodao da će država pružiti pomoć svim gradonačelnicima koji žele da naoružaju lokalnu policiju.

Upitan o tvrdnjama da se teroristi kriju među izbeglicama, Oland je rekao da neki ljudi žele da dokažu vezu između izbeglica sa Bliskog istoka i terorističke pretnje koja se nadvila nad Francuskom, dodajući da su stanovnici područja Iraka i Sirije koje kontroliše Islamska država postali mučenici, jer ih svakodnevno napadaju.

Nijedan ksenofobičan, antisemitski ili antiislamski akt ne sme da se toleriše, rekao je on i upozorio na rastući broj islamofobičnih postupaka posle napada u Parizu, kao služe kao izgovor za teroriste.

U pariskim bolnicama na lečenju se nalazi još 195 osoba koje su povređene u teroritičkom napadu 13. novembra, a troje od njih i dalje je u kritičnom stanju, saopštila je danas ministarka zdravlja Francuske Marisol Turen. 

Pored toga, 41 pacijent se nalazi na intenzivnoj nezi, kazala je Turen na konferenciji za medije.

Ona je danas iznela konačne podatke o broju povređenih, kojih je bilo 368, 16 više nego što je prethodno bilo saopšteno.

U napadima terorista Islamske države 13. novembra na više lokacija u Parizu poginulo je 129 osoba.

Ovako nešto ne zastareva i moramo da saznamo imena svih odgovornih, rekao je Putin pošto ga je šef službe bezbednosti FSB Aleksandar Bortnikov obavestio da je bomba bila postavljena u aviona kompanije Metrodžet u kome je poginulo svih 224 putnika i članova posade.

Tražićemo ih svuda, gde god da se kriju i naći ćemo ih na bilo kom mestu na svetu i kaznićemo ih, rekao je ruski predsednik.

Dopisnik britanske stanice BBC iz Moskve javlja da je Putin najavio da će vazdušne operacije ruskih snaga u Siriji biti pojačane.

AP podseća da je organizacija Islamska država preuzela odgovornost za obaranje ruskog aviona kao odmazdu za ruske vazdušne udare u Siriji, kao i da je izdala pretnje samom Putinu.

Američki vojni zvaničnici su izjavili agenciji AP da su ruske snage bombardovale sirijski grad Raka koji je organizacija Islamska država proglasila za svoju prestonicu. 

Neimenovani američki zvaničnici, koji su insistirali na anonimnosti, su rekli da su ruske snage izvele udare iz vazduha i sa krstarećim raketama, ali nisu saopštili detalje o ciljevima unutar grada ili o obimu udara.

Komanda ruskih snaga je obavestila američku komandu u avio bazi Al Udeid u Kataru da će izvesti napade po dogovorenom protokolu, izjavio je jedan od Amerikanaca.

Moskva od Ujedinjenih nacija traži hitno usaglašavanje nacrta o antiterorističkoj koaliciji 

Moskva je od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija zatražila da bez odlaganja usaglasi nacrt rezolucije o formiranju antiterorističke koalicije koji je podnela Rusija, prenosi Sputnjik.

„Pozivamo Savet bezbednosti UN da bez odlaganja usaglasi nacrt rezolucije o formiranju širokog antiterorističkog fronta na osnovu normi i principa međunarodnog prava i odredbi Povelje UN, koji je Rusija podnela 30. septembra“, saopštilo je Ministarstvo inostranih poslova Rusije.

Zemlje G-20 će doneti "mere" protiv "pojačanog kolanja stranih terorista", od "nadzora granice" do "pojačanja sigurnosti u vazdušnom saobraćaju", navodi se u nacrtu izjave koju je AFP objavio.

Među tim merama predsednici država i vlada predviđaju "razmenu operativnih informacija, kontrolu granica radi otkrivanja kretanja, preventivne mere i odgovarajući pravosudni odgovor. Sarađivaćemo kako bismo pojačali sigurnost u međunarodnom vazdušnom saobraćaju", navodi se u tekstu, preneli su mediji.

U nacrtu izjave osuđuju se "gnusni" napadi koji su se u petak dogodili u Parizu i napadi u Ankari 10. oktobra.

Zemlje G-20 u tekstu koji predsednici država i vlada još nisu potvrdili, ističu da je nužno preseći kanale finansiranja terorizma i suzbiti "terorističku propagandu", najpe na internetu.

"Borba s terorizmom je glavni zadatak" za dvadeset svetskih sila, navodi se u nacrtu izjave koji bi danas na samitu u Antaliji trebalo da potvrde šefovi država i vlada G-20.

U saopštenju se navodi da su se lideri dve države u tridesetpetominutnom razgovoru usredsredili na probleme u Siriji u Ukrajini.

Obama i Putin su se usaglasili da je za okončanje građanskog rata u Siriji neophodna politička tranzicija, koju će sprovesti sami Sirijci, a prethodiće joj prestanak svih ratnih dejstava i pregovori, koji će biti vođeni uz posredovanje Ujedinjenih nacija.

U saopštenju Bele kuće ne navodi se da li su Obama i Putin došli do zajedničkog stava o rešenju ukrajinske krize.

Obama je Putinu izrazio saučešće povodom pogibije 224 osobe u padu ruskog aviona iznad Sinajskog poluostrva.

Lideri Rusije i SAD iskoristili su pauzu između sastanaka šefova država BRIKS i radnog zasedanja samita kako bi odvojeno razgovarali.

Njihov razgovor mogao je da se prati na monitorima, ali bez tona. Novinarima nije bio dozvoljen pristup u prostoriju u kojoj su bili Putin i Obama, preneo je AP.

On je poznat policiji kao sitni kriminalac, a uhapšeni su njegov otac, brat i snaja, dok je automobil korišćen za napade - crni "Seat" pronađen u predgrađu Pariza, prenose agencije.

Mostefai, jedan od trojice terorista, identifikovan je po prstu koji je pronađen među ruševinama koncertne dvorane Bataklan. Rođen je 1985. godine u siromašnom pariskom predgrađu Kurkurn, a imao je osam presuda za lakša krivična dela između 2004. i 2010. godine, ali nije osuđen na zatvorsku kaznu.

Francuski predsednik Fransoa Oland izjavio je danas da je u napadima u Parizu, koji su na pojedinim mestima još u toku, ubijeno više desetina ljudi i da je mnogo njih povređeno.

Znamo odakle dolazi ovaj teroristički napad, rekao je Oland.

On je najavio da će biti uvedeno vanredno stanje i da će sve granice biti zatvorene, kako napadači ne bi mogli da pobegnu.

Ovo je strahota, izjavio je Oland koji je dodao da su mobilisane sve moguće snage da se neutrališu teroristi i vrati sigurnost u grad.

Vanredno stanje koje je najavio francuski predsednik Fransoa Oland podrazumeva policijski čas, zabranu svih javnih manifestacija i okupljanja, zabranu kretanja u pojedinim kvartovima i druge mere, objasnili su eksperti. 

Oland je najavio i zatvaranje granica.

Komentatori na francuskoj televiziji Frans 24 objasnili su da takve mere u Francuskoj nisu preduzimanje još iz vremena alžirske krize.

U terorističkim napadima širom Pariza i masakru u dvorani Bataklan ubijeno je 160 ljudi, saopštile su vlasti u Parizu. 

Francuski specijalci neutralisali su napadače koji su u koncertnoj sali ubili 120 talaca, javljaju elektronski i onlajn mediji, napominjući da je žrtava bilo i u pucnjavi ispred restorana.

Bombe su detonirane i kod stadiona "Francuska" tokom fudbalske utakmice Francuske i Nemačka.

Fransoa Oland proglasio vanredno stanje i najavio "nemilosrdan" rat protiv terorista.

Ne zna se ima li među žrtvama državljana Srbije. Niko za sada nije preuzeo odgovornost za napade.

Prema onome što su rekli oslobođeni taoci za francuske medije, napadači u dvorani Bataklan su govorili da je to što čine odmazda za francusku intervenciju u Siriji.

Od kad je započeta kampanja protiv IS, prošle godine, francuske snage su uglavnom napadale ciljeve u Iraku. Poznata su samo dva napada krajem septembra u Siriji, navodi AFP.

Najmanje pet napadača je neutralisano, saopštio je javni tužilac Fransoa Molen. Međutim, kaže da je moguće da su njihovi saučesnici na slobodi.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je da će Alijansa stajati "snažno i ujedinjeno" sa Francuskom u borbi protiv terorizma,

Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer ponudio je francuskoj vladi pomoć nemačkih specijalnih snaga.

Predsednik Rusije Vladimir Putin ponudio pomoć Francuskoj, dok je turski predsednik Erdogan pozvao na "konsenzus međunarodne zajednice u borbi protiv terorizma".

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija osudio je "kukavički" napad i pozvao da se učini sve da se počinioci izvedu pred lice pravde.

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun je izjavio saučešće porodicama stradalih i osudio gnusan teroristički napad.

On je izjavio da veruje da će francuske vlasti uraditi sve da što pre izvedu napadače pred lice pravde.

Francuski predsednik Oland rekao je da će se zemlja protiv terorista boriti "bez milosti" i saopštio da su napadači ubijeni.

Prema nezvaničnim informacijama, teroristi koji su izvršili napade su iz Francuske.

Američki predsednik Barak Obama izjavio je da večerašnji napadi u Parizu predstavljaju "stravičan pokušaj terorisanja nevinih civila" i obećao da će učiniti sve što je potrebno da pomogne da napadači budu izvedeni pred sud, javlja AP. 

U izjavi novinarima u Beloj kući, Obama je rekao da ne želi da špekuliše ko je odgovoran za napade.

On je istakao da ovi napadi slamaju srca i da predstavljaju napad na celokupno čovečanstvo.

Obama sutra treba da otputuje na devetodnevnu turneju u Tursku, na Filipine i Maleziju, a krajem meseca trebalo bi da putuje u Pariz na razgovore o klimatskim promenama.

Nemačka kancelarka Angela Merkel danas se obratila javnosti povodom terorističkih napada u Parizu i poručila Francuzima da Nemačka saoseća s njima i stoji uz njih. 

Ljudi koji su sinoć stradali samo su hteli slobodno da žive u slobodnom gradu. Umesto toga su ubijeni. Oni koji su to uradili mrze slobodu. Ovaj napad na slobodu nije pogodio samo Pariz, svi moramo odgovoriti na njega, rekla je Merkel, prenosi CNN.

Ona je istakal da je nemačka vlada u stalnom kontaktu sa Vladom Francuske, kojoj nudi saradnju i pomoć u istrazi i borbi protiv terorista.

Želimo da budemo jasni. Mi Evropljani živimo za prijateljstvo, poštovanje prema drugima, toleranciju. Znamo da je naša sloboda jača od svakog terora. Teroristima poručujem da su to zajedničke evropske vrednosti i da ćemo ih braniti jače nego ikada, rekla je Merkel.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je u telegramu francuskom predsedniku Fransoa Olandu izrazio nadu da će se nalogodavci i izvršioci terorističkog napada u Parizu suočiti sa zasluženom kaznom, saopštila je pres-služba Kremlja. 

Očekujemo da će se nalogodavci i izvršioci terorističkog napada suočiti sa zasluženom kaznom, piše u poruci ruskog predsednika.

Putin je naglasio da je tragedija u Parizu još jedan u nizu dokaza varvarske prirode terorizma koji prkosi civilizaciji.

Ova tragedija je još jedan u nizu dokaza varvarske prirode terorizma koji prkosi čovečanstvu i civilizaciji. Očigledno je da je za efikasnu borbu sa tim zlom potrebno da se objedine napori čitave međunarodne zejednice, navodi se u poruci Putina, prenosi Sputnjik.

I šef Ministarstva za vanredne situacije Vladimir Pučkov izrazio je žaljenje zbog napada u Parizu i ponudio pomoć Francuskoj, saopšteno je na sajtu ruske službe za vanredne situacije.

Delimo vaš bol i žalimo zajedno sa porodicama poginulih i ranjenih. Želeo bih da vas uverim da vas Ministarstvo za vanredne situacije podržava u ovom teškom trenutku i spremni smo da pružimo svaku neophodnu pomoć i podršku žrtvama ovog strašnog terorističkog napada, navodi se u poruci Pučkova ministru unutrašnjih poslova Francuske Bernaru Kaznevu.

Islamska država je danas preuzela odgovornost za terorističke napade u Parizu, u kojima je ubijeno 127 ljudi, a oko 250 ih je ranjeno. 

Saopštenje je objavljeno na arapskom i francuskom jeziku na portalima pristalica Islamske države i u ovom trenutku nije moguće potvrditi njegovu autentičnost.

Na saopštenju se nalazi logo Islamske države i ono, prema prvim procenama, po svemu liči na prethodna saopštenja te terorističke organizacije, preneo je AP.

Moro je novinarima u Ambasadi Francuske rekla da je napad isplaniran u inostranstvu, uz pomoć saučesnika iz Francuske. 

Prema njenim rečima, povređeno je 250 ljudi, a neki od njih su u teškom stanju pa se strahuje da će broj žrtzava napada biti veći.

Moro je ukazala da se Francuska, od januara i napada na redakciju lista Šarli Ebdo i košer prodavnicu, suočila sa drugim pretnjama i napadima koje su službe bezbednosti osujetile.

Cilj terorista je da se destabilizuje Francuska i ostale demokratije, da se destabilizuje normalan život, naglasila je Moro.

Francuska je povređena, ali istrajava i neumoljivo će nastaviti borbu protiv terorista, poručila je Moro.

Ona je zahvalila na saučešću koje su izrazili predsednik Tomislav Nikolić i premijer Srbije Aleksandar Vučić, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i gradonačelnik Beograda Siniša Mali.

Knjiga žalosti u Ambasadi Francuske biće otvorena u ponedeljak popodne i građani i svi koji to žele mogu da se upišu do srede, istakla je Moro.

Moro je rekla da za sada nema informacija da li među poginulima ima državljana Srbije, jer se proces identifikacije žrtava sporo odvija i još se ne zna da li među njima ima stranih državljana.

Na sajtu Ambasade je brrj za hitne pozive, dodala je ona.

Moro je podsetila da je predsednik Francuske Fransoa Oland uveo vanredno stanje, pojačane su snage bezbednosti na ulicama, a pooštrena je i kontrola ulazaka i izlazaka na graničnim prelazima.

Zvaničnici francuske policije saopštili su da je sirijski pasoš pronađen pored tela jednog od napadača samoubica, čija je meta bio nacionalni fudbalski stadion, prenosi AP. 

Identiteti i nacionalnosti osmorice ubijenih napadača na šest lokacija u Parizu još nisu objavljeni.

Prema zvaničnim podacima, najmanje 127 ljudi je ubijeno, a više od 200 je ranjeno u terorističkim napadima u petak uveče.

Islamska grupa preuzela je danas odgovornost za masakr u Parizu i naglasila da će Francuska ostati na vrhu liste njihovih napada, prenosi dopisnik AP iz Egipta.

BFM televizija je javila da ima mrtvih u pucnjavi u restoranu u 10.arondismanu, ali policija to nije mogla da potvrdi.

Takođe večeras dve eksplozije su se čule izvan francuskog stadiona na severu Pariza tokom prijateljske utakmice Francuska- Nemačka.

Nije jasno da li su ta dva događaja povezana, navodi AP.

Pozivajući se na dva različita policijska izvora, AP javlja da je u večerašnjim napadima u Parizu ubijeno najmanje 26 lica. 

Jedan policijski zvaničnik rekao je da je 11 ljudi ubijeno u restoranu u 10. arondismanu, kao i da je oko 15 ubijeno u koncertnoj sali Bataklan gde je u toku otmica.

U hali je, kako se tvrdi, zadržano oko 100 ljudi.

Oni su govorili pod uslovom da ostanu anonimni jer nisu ovlašćeni da javno budu imenovani, navodi AP.

Francuski zvaničnik na koga se poziva BBC navodi da je Pariz večeras bio meta više napada na različitim mestima.

Francuska televizija Frans 24 je javila da je na stadionu u čijoj blizini je odjeknula jedna eksplozija bio i francuski predsednik Fransoa Oland, koji je odveden sa lica mesta.

Za sada se ne navodi ko bi mogao biti odgovoran za ove napade, najgore u Parizu u proteklim decenijama, navode agencije.

U Sloveniju je od četvrtka ušlo skoro 12.000 izbeglica, navela je policija, javlja AP.

Slovenija je počela da postavlja bodljikavu žicu na granici prema Hrvatskoj, ali to nije uticalo na smanjenje broja izbeglica.

Slovenački ministar spoljnih poslova Karl Erjavec izjavio je da granica između Hrvatske i Slovenije još nije određena i da će je tek odrediti arbitražni sud u Hagu, odbacujući "naivne" tvrdnje da Slovenija treba da pomeri žičanu ogradu za koju Hrvatska tvrdi da su na njenoj teritoriji. 

Slovenija postavlja tehničke zapreke na svojoj teritoriji, granica još nije određena i ne znamo gde ona teče, to će biti poznato tek kad arbitražni sud donese presudu, izjavio je Erjavec za Slovenačku televiziju, prenosi HRT.

Prema njegovim rečima, Hrvatska tumači gde je granica "onako kako njoj odgovara", pa od Slovenije traži da se ona utvrdi granicama katastarskih opština, dok za svoju granicu prema Srbiji traži da ide sredinom Dunava, odnosno prirodnom granicom, a to Slovenija ne prihvata.

Ako dođe do postavljanja barijera za usmeravanje izbegličkog talasa kod Hotize i Svetog Martina na Muri, onda će se one postaviti uz Muru, a ne granicom katastarskih oština, najavio je Erjavec, dodajući da veruje da neće doći do incidenata i da ih Slovenija ne želi.

U najnovijem graničnom sporu između Hrvatske i Slovenije podstknutom izbegličkom krizom, Hrvatska je u protestnoj noti zatražila da se bodljikava žica koju Slovenija postavlja ukloni s hrvatske teritorije na području Sutle, u blizini graničnog prelaza Harmica i na području reke Bregančice, kod graničnog prelaza Bregana.

Slovenija je utvrdila da je žica na slovenačkoj teritoriji i da neće biti uklonjena.

Ogradu ćemo postavljatitamo gde nem najbolje odgovara kako bismo zaustavili moguće disperziranje migranata na zelenoj granici, ali pazeći da ne uđemo u teritoriju koja je nesporno hrvatska, rekao je Erjavec.

Ministar spoljnih poslova Austrije Sebastian Kurc ocenio je u intervjuu za austrijsku televiziju Servus TV da je izbeglička situacija van kontrole i da je neophodno obezbediti spoljne granice Erope od izbegličkog talasa. 

On je rekao da je pogrešno misliti da je dovoljno samo pronalaženje sve više smeštaja, naglasivši da je neophodna bezbednost na spoljnoj granici Evropske unijeda je neophodno osigurati spoljne granice Erope od izbjegličkog talasa. prenela je Al Džazira.

Ukoliko se u tome ne uspe, upozorio je Kurc, sve će više država pokušati da samostalno rešava situaciju na svojoj granici.

On je dodao da razumije masovno nezadovoljstvo stanovništva, i da su zemlje poput Njemačke i Švedske, ali i Austrije, preopterećene pitanjem izbeglica, jer su brojke jednostavno previsoke.

“Zbog toga je hitno neophodno da se zaustavi talas ljudi”, napomenuo je Kurc.

Austrijski šef diplomatije naglašava da se ovako ne može nastaviti i da je nemoguće da dnevno 10.000 ljudi iz Turske dolazi u Grčku i onda potpuno neregistrirano nastavlja put ka Austriji.

Austriji i Evropi, kako je naglasio, mora poći za rukom da broj izbeglica koje pristižu vidno smanji.

On je ukazao da troškovi snabdjevanja izbjeglica moraju biti pokriveni iz sredstava poreskih obveznika, a da se mora računati da smeštaj i snabdjevanje 95.000 ljudi košta milijardu evra godišnje.

Kurc je branio i zahtjcev Narodne partije (OVP), čiji je član, o potrebi podizanja ograde na granici sa Slovenijom, ističući da se ne može gledati kako policija kordonom pokušava da situaciju stavi pod kontrolu.

Prema njegovim riječima sada nije vrijeme za ideologije i svađe oko pojmova, te je izrazio nadu da će biti donijeta brza politička odluka u vezi osiguranja granice.

Austrijska vlada navodno je dogovorila da će na graničnom prelazu Spielfeld uspostaviti dvostruku ogradu deset kilometara dužine.

Ukoliko Nemačka bude zatvorila granice, Kurc smatra, da bi Austrija "iste sekunde" trebala preduzeti istu meru.

Sve drugo, kako naglašava, vodilo bi ka još većim opterećenjima, a uz to Austrija mora definitivno da bude sprema da obustavi talas izbjeglica na svoju teritoriju.

Uveren sam da će taj razgovor biti kraći, ako uopšte bude održan, rekao je Ernest.

On je ostavio mogućnost da jedna od tema razgovora bude Sirija i skrenuo pažnju na, kako je istakao, "lidersku ulogu SAD u mobilizaciji svetske zajednice u borbi protiv Islamske države".

Prema njegovim rečima, Rusija je "ostala usamljena i pokušava da privuče pažnju svojim akcijama“.

Kako prenosi Sputnjik, Ernest je ispoljio strahovanje zbog dejstava Rusije u Siriji, tvrdeći da u ruskoj strategiji ima fundamentalnih protivrečnosti.

Predsednik Putin govori o uznemirenosti ID, ali njegove akcije vode jačanju režima Bašara Asada, što samo udaljava proces političkog rešavanja situacije u Siriji, rekao je Ernest.

Ranije danas je pomoćnica američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Suzan Rajs izjavila da Bela kuća ne isključuje mogućnost susreta Vladimira Putina i Baraka Obame u okviru samita G20.

Zvaničnog susreta predsednika i gospodina Putina neće biti. Ali kako to često biva tokom multilateralnih susreta, takvih kao što je G20, očekujemo mogućnost direktne diskusije, rekla je Rajs.