Gitaristi "Džajant Send" Brajan Lopez i Gejbrijel Saliven su svojom kombinacijom zvukova Mediterana i Meksika, valcera i Brus Springstinove "The Ghost Of Tom Joad" bili savršen uvod u glavnu predstavu.

Mada je snimio više od 50 albuma, Gelb je najpoznatiji po činjenici da je njegova "odmetnuta" ritam sekcija - basista Džoi Barns i bubnjar Džon Konvertino, formirala izuzetan bend "Kaleksiko", kao i po saradnji sa muzičarima kao što su Robert Plant, Boni Prins Bili, Poli Džin Harvi i Niko Kejs...

Gelb tvrdi da je njegov bend "mesto gde se prijatelji druže i sviraju", stvarajući pesme o strasti, snovima o boljem životu, starenju.

Albumom "Heartbreak Pass", snimljenim u Belgiji, Grčkoj, Kanadi, Italiji, Velikoj Britaniji, Sjedinjenim Američkim Državama, Nemačkoj i Holandiji, "Džajant Send" obeležavaju tri decenije postojanja. U Beograd su stigli posle nastupa u Danskoj, Nemačkoj i Austriji.

Tokom koncerta koji je trajao 100 minuta, "Džajant Send" su u briljantnim verzijama "Forever And A Day" i "Texting Feist" pokazali da su sjajan rok end rol bend.

"Shiver" je predstavljala potragu za magijom, "Paradise Here About" čvrsti bluz, a "Song So Wrong" nešto čega se ne bi postideo ni veliki Džoni Keš.

Koncert su završili sa "Heaventually" i porukom: "Staza na kojoj si je put kakav si izabrao".

Trudićemo se da što bolje i uspešnije uradimo naš posao, rekao je Mirković u izjavi na portalu Telegram, da bi brend postao još reprezentativniji, nego što je bio do skoro.

Takođe, hoću da dam lični doprinos, koji se ogleda u tome da sam napustio poslaničku grupu SNS, kako niko ne bi sumnjao u bilo kakvu spregu koja bi štetila ugledu ovako velikog brenda, naglasio je Mirković.

Svi koji vole Tanjug i Sport veruju im i znaju da su oni iznad politike i čaršijskih priča. Oni su bili i ostaće okosnica brzih i tačnih informacija koje potiču iz pozdanih izvora, izjavio je Mirković.

"Odlukom da registrujemo Tanjug Info, sačuvali smo tradiciju najvećeg srpskog brenda u oblasti informisanja. Tanjug kao novinska agencija je bio institucija i lider u regionu, koji je zvanično prestao sa radom dana 5. novembra ove godine, kada je to objavljeno u Službenom glasniku", naglasio je Mirković. 

"Shvatajući značaj tradicije na kojoj počivaju temelji budućnosti", objasnio je Mirković, "odlučili smo da ovaj brend sačuvamo zbog nas i budućih generacija".

"Imajući u vidu da smo pre izvesnog vremena preuzeli najstariji sportski list Sport, koji postoji već 70 godina, mogu slobodno da kažem da smo na neki način postali čuvari tradicije srpskih medija", izjavio je Mirković.

Posle dva neuspešna kruga privatizacije, Javno preduzeće Novinska agencija Tanjug je, na osnovu Zakona o informisanju i medijima, preostalo da postoji odlukom Vlade Srbije od 5. novembra, koja je objavljena u Službenom glasniku.

Urednik novog medija Tanjug info Boris Vuković rekao je za UNS da "ovaj medij nema nikakve veze sa Novinskom agencijom Tanjug i da je to potpuno novi medij", čiji je osnivač preduzeće Telegram d.o.o. iz Beograda. 

"Nemamo veze sa novinskom agencijom. U okviru našeg preduzeća osnovali smo medij Tanjug info u kom će mladi novinari učiti novinarski posao i raditi", objasnio je Vuković.

Pratimo šta se dešava sa Novinskom agencijom Tanjug i želja nam je bila da se sačuva ime ovog brenda i da mladi ne zaborave da je nekada postojala velika novinska agencija, dodao je Vuković.

On je objasnio da im u Agenciji za privredne registre "niko nije rekao da ime nacionalne agencije ne smeju da koriste u svom nazivu".

"Predali smo zahtev za registraciju i nismo imali problema zbog imena", rekao je Vuković.

U Registru medija u APR, glasilo "Tanjug info" upisano je kao "dnevne i periodične novine".

Na pitanje kada će ovaj medij početi da radi, Vuković je odgovorio da je to poslovna politika i da će javnost na vreme biti upoznata sa planovima ovog medija.

Poslanik Srpske napredne stranke i osnivač Moje TV Saša Mirković rekao je za tu televiziju da je osnivanjem Tanjug infa "sačuvana tradicija najvećeg srpskog brenda u oblasti informisanja”.

"Imajući u vidu da smo pre izvesnog vremena preuzeli najstariji sportski list Sport, koji postoji već 70 godina, mogu slobodno da kažem da smo na neki način postali čuvari tradicije srpskih medija", izjavio je Mirković.

Nismo mi krivi što smo se setili pre drugih, izjavio je večeras poslanik Srpske napredne stranke Saša Mirković, povodom upisa glasila Tanjug Info u Registar medija, na zahtev preduzeća Telegram d.o.o. 

U Agenciji za privredne registre (APR), Telegram d.o.o. Beograd upisan je kao osnivač medija Tanjug Info, potvrdio je Mirković.

"Ja se bavim šou biznisom i medijima", rekao je Mirković u izjavi za portal Telegram i naglasio da "ovo nema nikakve veze sa politikom".

"Tanjug Info će biti prepoznat kao novi lider u regionu vrlo brzo”, najavio je Mirković.

U Registru medija u APR, glasilo Tanjug Info upisano je kao "dnevne i periodične novine".

Na debati Centra za demokratiju pod nazivom "Medijsko spinovanje kao forma uznemiravanja javnosti", Božović je ukazao da se selektivno iznose činjenice i prikrivaju nepoželjne vesti.

"Neumerenom hvalom i preuveličavanjem doprinosa ciljne grupe ili favorizovanog pojedinca pribegava se čak i providnim manipulacijama zbog dobijanja pozitivnih poena u javnosti", smatra Božović.

Božović je napomenuo da se u momentu kada je predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić trebalo da putuje u Kinu "dogodilo čudo neviđeno" na televiziji i da je premijer nagovaran da ne putuje zbog navodnog državnog udara.

"Ispričala se neka priča neverovatna. Pobrojani su neki ljudi koji nisu sasvim, po mišljenju novinara, u ljubavi sa premijerom, jer ovde ne samo da bi trebalo da aplaudiramo premijeru nego bi bilo poželjno da ga volimo. Pa, ko nije sposoban da ga voli, onda je on sporan", tvrdi Božović.

On je dodao da "poprilično" gleda televiziju, ali da tako nešto nije u životu video.

"To mi je, malo sve ličilo, na metodologiju samog premijera. Kada premijer dođe...to su opšta mesta da to što on čini nikada niko nije učinio u toj meri, tako briljantno, tako svetski i tako dalje. To je već priča samohvaljenja", smatra Božović.

On je naveo i da je nelogično to što premijer tvrdi da je 90 odsto ljudi u Srbiji protiv njegovih reformi, a da sa druge strane ima podršku 50 odsto opredeljenih birača.

Predsenik Centra za demokratiju Dragoljub Mićunović, koji je i predsednik Političkog saveta Demokratske stranke, rekao je da "spinovanje" služi tome da se, ili odvrati pažnju od ključnih stvari ili da se pripremi javnost za pojedine događaje.

Prema Mićunoviću, javnost se u svakom slučaju obmanjuje bez obzira kakav je tačno cilj spinovanja.

Mićunović smatra da institucije demokratije danas u svetu nemaju odlučujući uticaj već da se odlučuje iz centara finansijske i vojne moći.

"Ono što je bitno jeste da javnost postaje poslednje uporište borbe za slobodu, jednakost i demokratiju i za nešto što možemo zvati ključnim vrednostima da bi naš život imao moralni smisao", naglasio je Mićunović.

Mićunović je ocenio da je zbog toga važnost da se javnost brani i neguje, kao i da jedina odbrana u ovom trenutku nije u institucijama nego u javnosti.

Ono ponižavanje parlamenta koje danas imamo, suda, tužilaštva je moguće, jer su te institucije ispražnjene od moći, ali ostaje javnost od koje se plaše i zbog toga sa njom manipulišu, smatra Mićunović.

Vesna Marjanović, poslanica Demokratske stranke, rekla je da je ohrabrujuće to što je u izveštaju Evropske unije o Srbiji na visokom mestu istaknut problem medijskih sloboda i da je konstatovano da medijski zakoni nisu doveli do pluralizacije medija.

Ona je ukazala da se u izveštaju konstatuje i nedostatak kritičkog mišljenja, kao i da se nada da će taj izveštaj Evropske unije biti jedan od oslonaca u borbi za nezavisnost medija.

Marjanović je podsetila i da je Evropska komisija pohvalila medijske zakone, kao i stručna javnost.

"Ja ne mislim da su ti zakoni uzrok onoga što se desilo, ali jeste činjenice da, nažalost, nisu doveli do promene i poboljšanja kada su u pitanju medijske slobode. To i jeste paradoks našeg trenutka", ocenila je Marjanović.

Sociolog Vesna Pešić smatra da malo onoga što piše u izveštaju Evropske unije o Srbiji dopire do šire javnosti.

Ono o čemu govori opozicija za razliku od devedesetih godina ne stiže dublje od nekog vrlo malog kruga ljudi koji to prati svakog dana, rekla je Pešić i navela da je slična situacija i sa izveštajem Evropske unije.

U Pravilniku REM se ističe da je "pružalac medijske usluge dužan da obezbedi istinitost i potpunost informacija, odnosno verodostojnost i potpunost ideja i mišljenja koje objavljuje, a posebno u vestima i programima aktuelnosti", podseća u saopštenju NUNS.

Osim toga, napominje NUNS, pružalac medijske usluge je dužan da, "sa pažnjom primerenom okolnostima, pre objavljivanja određene informacije koja sadrži podatke o ličnosti, događaju ili pojavi proveri njeno poreklo, istinitost i potpunost".

Prema navodima NUNS, u programu TV Pink, suprotno Pravilniku, u kome se izričito kaže da "pružalac medijske usluge ne sme objaviti programski sadržaj koji sadrži informacije kojima se podstiče, na otvoren ili prikriven način, diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica", poimence su nabrojana lica, organizacije i institucije koje, kako je rečeno, pripremaju državni udar.

Na taj način pojedinci i institucije su stavljeni u kontekst koji može ugroziti njihovu bezbednost, ukazuje NUNS i podseća "da je Dragan J. Vučićević među organizatore navodnog državnog udara svrstao glavnog urednika TV N1 Jugoslava Ćosića, vlasnika Kurira Aleksandra Rodića, potpredsednicu Vlade Zoranu Mihajlović, biznismena Miroslava Miškovića, pukovnika policije Milana Milovića, ministarku državne uprave Kori Udovički, potpredsednika SPS Branka Ružića, funkcionera SNS Sašu Mirkovića, kao i Tihomira Trišića i Dejana Jocića".

Imali smo strpljenja, nismo želeli da narušavamo uređivačka prava, ali izricanje mera nije dalo rezultate. Emitovanjem tolike količine rijaliti emisija narušena je raznolikost programa, na osnovu koje su emiteri i dobili dozvole, objasnio je Karadžić.

Zbog toga smo, rekao je on, na sednici Saveta REM u četvrtak doneli preporuku emiterima da će morati rijaliti programe da emituju tek od 23 sata.

Karadžić očekuje da će ta zabrana stupiti na snagu već početkom sledeće nedelje, to jest čim Ministarstvo kulture i informisanja da saglasnost.

Nije na meni da kažem na koji način to može da se obezbedi u Srbiji, ali sam svestan diskusija o tome u ovom trenutku, rekao je novinarima Davenport.

Upitan o najavama Vlade Srbije da će taksa za javni servis iznositi 150 dinara, dok će ostatak novca biti obezbeđen iz budžeta, Davenport je odgovorio da je najvažnije obezbediti nezavisnost javnog servisa i da je na svakoj zemlji ponaosob da pronađe model finansiranja.

Osvrćući se na godišnji izveštaj EU o Srbiji, Davenport je ocenio da je taj izveštaj sveobuhvatan i izbalansiran u svim oblastima.

"Što se tiče medijskog sektora, konstatovali smo, uopšteno govoreći, da nije došlo do značajnijeg napretka što se tiče slobode govora i izražavanja", dodao je Davenport.

On je napomenuo da je u izveštaju istaknuto da su usvojeni medijski zakoni, da je njihova primena u toku i da je još rano da se kaže da li je ona uspešna i da li je u skladu sa ciljevima Medijske strategije.

Trebalo bi, naravno, da nastavimo da veoma pažljivo pratimo situaciju, rekao je Davenport.

Konstatovali smo i neke probleme u medijskom sektoru, poput curenja informacija iz zvaničnih istraga u medijsku sferu i problema sa još netransparentnim finansiranjem medija, ukazao je Davenport.

On je podsetio da je EU dala preporuke Vladi Srbije i medijskom sektoru za poboljšanje situacije.

U saopštenju Pokrets se navodi da svako može da pročita da je Er Srbija u 2014. godini dobila državnu pomoć od 71 milion evra i time pokušala da sakrije da je napravila poslovni gubitak od čak 75 miliona evra.

Pokret je ponovio da "Aleksandar Vučić i njegov prijatelj i najbliži saradnik Siniša Mali, zajedno sa novim poslovodstvom Etihada ugrožavaju i poslovanje Aerodroma Beograd koji je dekretom iz Vlade bio primoran da oprosti dugovanja od 17 miliona dolara Er Srbiji na ime neplaćenih taksi što su novinari televizije N1".

Vučićeve izjave u kojima vređa i tvrdi da je lider Pokreta „Dosta je bilo“ Saša Radulović "Takav čovek ne ume da čita papire koje bi umelo da pročita dete iz četvrtog razreda osnovne škole“, pokazuju da premijer više ne ume da govori istinu, ocenjuje se u saopštenju.

Pokret je pozvao medije da nateraju premijera da se javno suoči sa istinom.

"Najbolji lek je da na RTS pozovu Sašu Radulovića i Aleksandra Vučića da javno objasni Raduloviću kako se čitaju papiri". Javni servis bi trebalo da bude servis javnosti, ocenjuje se u saopštenju.

Prema informacijama do kojih je došla Politika, biće ugašena sva dopisništva agencije, osim novosadskog i onog u Kosovskoj Mitrovici.

Od 188 zaposlenih, poslovnu priliku u Pinku trebalo bi da dobije njih četrdesetak.

Prema rečima sagovornika Politike, u prilog ovom scenariju ide i podatak da je planirano da se zadrže gotovo svi snimatelji i ceo desk, dok je u drugim rubrikama ostao jedan ili dvoje novinara.

Ova nezvanična informacija možda je i odgovor na pitanje zbog čega je kadrovska služba agencije u ponedeljak obavestila deo zaposlenih da više ne dolaze na posao, uprkos ranijim obećanjima da će Tanjug nastaviti sa radom do 1. decembra, piše Politika.

Obradović je podsetio da je Zakonom o javnim servisima predviđeno da se RTS i RTV od 1. januara finansiraju naplatom takse, a da će država prestati da izdvaja sredstva iz budžeta za njihov rad.

List podseća da je Vučić u sredu najavio da taksa za javni servis neće biti veća od 150 dinara, a da će država uplatiti još četiri milijarde dinara za rad RTS i RTV.

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) smatraju da najava promene Zakona o javnim medijskim servisima predstavlja ozbiljno ugrožavanje ideje javnog servisa i dalje prolongiranje uspostavljanja uslova za nezavisan rad tih važnih institucija za društvo i građane. 

Najavu smanjenja pretplate sa 500 na 150 dinara ima smisla čitati jedino u kontekstu predizbornih aktivnosti, s obzirom na činjenicu da će trošak prikupljanja pretplate sa ovako niskim iznosima, po svemu sudeći biti približan, a možda čak i veći od sakupljenih sredstava, navodi se u zajedničkom saopštenju.

Nastavak finansiranja iz budžeta, sa druge strane, predstavlja "omču oko vrata" javnih servisa, koju država, odnosno vlast može zatezati po potrebi, u slučaju da nisu dovoljno "kooperativni", odnosno ukoliko svoju uređivačku politiku usmeravaju građanima, a ne vladajućoj eliti, upozoravaju NUNS i NDNV.

Ta dva novinarska udruženja smatraju da je tragično što je propuštena cela godina da se izvrše sve pripreme za uvođenje pretplate i da se kroz široku društvenu akciju ukaže građanima da će oni svakako plaćati rad javnih servisa, svejedno da li direktno ili iz budžeta.

Propuštena je i prilika da se građanima objasni da direktno plaćanje pretplate javnim servisima stvara uslove da oni rade, pre svega u njihovom, a ne u interesu predstavnika elite, smatraju NUNS i NDNV.

Nismo naivno verovali da će taksa biti maksimalnih 500 dinara, ali nismo očekivali ni da će biti 150, izjavio je za Blic generalni direktor Radiotelevizije Srbije (RTS) Dragan Bujošević i dodao da javni servis očekuje vreme velike štednje. 

Bujošević je rekao da će se u RTS truditi da građani ne osete nedostatak novca na kvalitetu programa.

Zakon kaže da je država dužna da obezbedi stabilno finansiranje javnog servisa. Država onda treba i da naplaćuje tu taksu koja je neka vrsta poreza. Tako je i u Evropi, smatra Bujošević.

Mislimo da bi preko računa za struju, gde bi se to zvalo taksom za električno brojilo ili kako god, bio obezbeđen stabilan prihod za RTV i RTS, zaključio je Bujošević.

Premijer Aleksandar Vučić najavio je da taksa za RTS neće biti veća od 150 dinara, kao i da će javni servisi iz budžeta dobiti još četiri milijarde dinara ili 33 miliona evra.

Oni kojima je država dala po 5.000 evra plate, izdvojite svoje pare, pa platite radnike Tanjuga, rekao je Vučić na konferenciji za novinare.

Premijer Aleksandar Vučić pre nekoliko dana je rekao da će se potruditi da nađe rešenje kako bi zaposleni Tanjuga mogli da nastave da rade "jer mu je stalo".

Ono što bi država jedino mogla da uradi, prema saznanjima Danasa, jeste pronalaženje privatnika koji bi osnovao novi medij, zadržao zaposlene, a kojem bi država jedino mogla da ponudi pod povoljnijim uslovima iznajmljivanje zgrade i opreme.

U autorskom tekstu za nedeljno izdanje Kurira, najavljenom preko cele naslovne strane porukom "Srbijo, izvini", Rodić objašnjava da svi napadi protiv njega ovih dana imaju cilj da "zaćuti i prilagodi se sistemu".

Rodić otvoreno kaže da je i "sam učestvovao u projektu ulepšavanja stvarnosti, zajedno sa 80 odsto drugih vlasnika medija", među kojima su, prema njegovim rečima, "i Željko Mitrović i Dragan Vučičević".

"Sve je počelo time da smo svi zajedno učestvovali u radu izbornog štaba Aleksandra Vučiča. Ubeđivali se i nekad i verovali da je to dobro za našu zemlju", objasnio je Rodić.

"Priznajem da sam tokom ovih godina osećao da sam pod pritiskom i ucenjivan da izbacim svaku ozbiljniju kritiku na račun Vlade i premijera", napisao je Rodić.

Prema Rodićevoj oceni, ti pritisci su uvek bili u formi ekonomskog slabljenja njegove kompanije i pretnji progonom "zbog nekih radnji za koje nema baš nikakvih elemenata" njegove krivične odgovornosti.

"Otvoreno kažem da sam pristao na to, kao i na cenzuru, iz koje je, logično, nastala autocenzura. Priznajem da u Srbiji cenzura postoji", naglasio je Rodić.

"Poštovane kolege iz medija, vlasnici, urednici i novinari, i vi znate da autocenzura postoji. I vi ste, baš kao i ja, pristali na pritisak kojem smo izloženi", ocenio je Rodić i poručio da on "danas staje ispred cele naše profesije i kaže - dosta!"

"Ovog puta nećete me zastrašiti vašim pretnjama i ucenama, bez obzira na cenu koju ću morati lično da platim zbog toga", istakao je Rodić i "apelovao na sve da sačuvaju obraz i narodu Srbije počnu da saopštavaju istinu".

"Drage kolege iz svih medija, pozivam vas da se oslobodimo straha, jer samo tako možemo da budemo novinari. Tamo gde prestaje strah, počinje istina", zaključio je Rodić.

Direktor Pink International Company Željko Mitrović saopštio je danas da ne želi da demantuje "besmislice i laži" predsednika Adria Media Grupe Aleksandra Rodića, ali je ocenio da Rodić pokušava da obezbedi podršku za svoje političko delovanje. 

Mitrović smatra da je cilj "dinastije Rodić" i da nastavi da "reketira" svakog ko im se suprotstavi.

Prema oceni Mitrovića, Rodić "ne preza ni od toga da napada svoju zemlju", a pri svemu tome će da glumi žrtvu.

"Treći cilj je da izbegne odgovornost i zasluženu kaznu za sva svoja kriminalna dela", ukazao je Mitrović.

On smatra da je "deo medija u Srbiji izložen velikim pritiscima, i deo ljudi izložen je istim takvim pritiscima, upravo zbog takvih kao što je Aleksandar Rodić".

Prema oceni Mitrovića, za Rodića "nikada ni jedna dobra vest nije bila vest, a da ni loše vesti nisu bile vesti, ukoliko mu se za to dobro plati".

"Rodić kaže da je radio sa nama u izbornom štabu Aleksandra Vučića", podsetio je Mitrović i upitao "u čijem izbornom štabu danas radi?

"Ili je to nekakav drugi štab, a ne izborni, ili je problem u tome što mu Vučić nije isplatio ni Politiku, ni Novosti, ni četiri miliona evra za njegove tobožnje usluge, onako kako su mu Tadić i njegovi satrapi obećali", ocenio je Mitrović.

Mitrović se izvinio građanima Srbije što je sa Rodićem "išta radio", jer mu je jasno da "on nikakva uverenja nije ni imao, sem uverenja o pothranjivanju sopstvenih bisaga".

On smatra i da je Rodić "patentirao džuboks novinarstvo" i konstatuje da je Rodić "rešio da postane političar".

"Tamo gde prestaje strah od kriminalaca, počinje istina", zaključio je Mitrović.

Predsednik Adria Media Grupe Aleksandar Rodić bio je u subotu u policiji da bi, na sopstveni zahtev, dao iskaz o navodima da su on i njegova porodica izloženi pretnjama smrću, piše na sajtu tabloid Informer, koji saznaje da Rodić "nije imao da ponudi nijedan jedini dokaz" za takve tvrdnje. 

Prema navodima Informera, "u policiji se ispostavilo da je sve - prazna priča".

"Kada su u MUP zatražili od Aleksandra Rodića bilo kakav dokaz za takve tvrdnje, neku sms poruku, pismo, broj telefona sa kojeg mu je prećeno, on nije imao ništa", tvrdi beogradski tabolid.

Umesto dokaza za pretnje, dodaje Informer, "Rodić je u policiji držao politicku tiradu".

Junaci pesama Tu Galants“ žive u mračnom svetu smrti, oč aja, gneva, nemoći, neodoljive želje za osvetom, a Stivens tvrdi da čovečanstvo i potrošačako društvo propadaju zbog lošiih odluka, zajednički donetih“.

U Beogradu su Tu Galants“ stigli gotovo na samom kraju jednomesečme evropske turneje, posle koncerata u Velikoj Britaniji, Belgiji, Nemačkoj, Španiji, Švajcarskoj, Holandiji, Danskoj, Norveškoj, Češkoj, Austriji i Hrvatskoj.

Na turneji Tu Galants“ predstavljaju svoj peti album We Are Undone“, čija je jedna od tema povlačenje umetnosti i kreativnosti pred komercijalizacijom i kapitalizmom, olič enim u nestanku San Franciska kakvog su Stivens i Vogel, rođ eni u tom gradu, poznavali.

Tragam za delovima San Franciska koje Gugl jo nije zauzeo, za nečim što više ne postoji“, izjavio je Stivens.

Za Tu Galants“ je vezana priča o teksaškom policajcu koji je, pošto je dobio žalbu vezanu za buku, njihov koncert u Hjustonu prekinuo tako što je tejzerom izbacio Vogela sa bubnjarske stolice, a zatim mu omogućio da se od električnog šoka oporavi u zatvorskoj eliji.

Posle nastupa u Gradu, više nema sumnje da se ne radi o jednoj od klasičnih rok end rol legendi, već o autentičnom događaju.

Od početnih Despite What You’ve Been Told“ i My Love Won’t Wait“, preko briljantne Steady Rollin’“, do Fail Hard To Regain“ i Henk Vilijamsove Settin’ The World On Fire“, Tu Galants“ su gotovo 90 minuta publiku zasipali zaglušujučom bukom i energijom.

Stivens je uspevao da stvori utisak da se na bini nalaze trojica gitarista, dok Vogel bubnjeve nije svirao, već se obrušavao na njih, ipak uspevaju i da se obuzda u mirnim Invitation To The Funeral“ i Seems Like Home To Me“.

Koncert su završili u publici, bez mikrofona, pevaju i Broken Eyes“.

Jednostavno, naslov koji je prenet „Ponosan sam na akciju spasavanja bebe“ ne odgovara slojevitoj izjavi, što se može lako uočiti iz teksta, ukoliko postoji i malo profesionalizma, navodi se u saopštenju.

Upitan da prokomentariše presudu Vojno-disciplinskog suda u vezi sa padom helikoptera, na današnjem obraćanju u Velikoj ratnoj sali, ministar Gašić istakao je da nije primereno da bilo šta govori o tome, imajući u vidu da je žalbeni postupak u toku i činjenicu da Tužilaštvo tek treba da donese zaključke.

Gašić je izrazio najdublje žaljenje za žrtve te nesreće, ističući da je učinjeno sve da se njihovim porodicama pomogne u prevazilaženju teških trenutaka, a napomenuo je i da Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije brinu o porodicama tragično nastradalih i da su u stalnom kontaktu, stoji u saopštenju Ministarstva odbrane.

Rajković je podsetio da nacionalni emiteri prikazuju tri formata, od kojih su dva licencna i imaju obaveze prema partnerima u inostranstvu i nešto su blaža.

Najdrastičnija mera dosad je bilo isključenje jedne televizije na 24 sata, podsetio je Rajković i najavio da sledi još dosta odluka REM o rijaliti programima.

Rajković je prokomentarisao i gašenje agencije Tanjug, ocenjujući da se menadžment te novinske agencije nije najbolje snašao, kao i da nije bilo volje u Ministarstvu kulture da se Tanjug transformiše.

Svi rokovi su prošli, a retroaktivno se ne može ništa uraditi, konstatovao je Rajković.

Junaci pesama "Tu Galants" žive u mračnom svetu smrti, očaja, gneva, nemoći, neodoljive želje za osvetom, a Stivens tvrdi da čovečanstvo i potrošačko društvo "propadaju zbog loših odluka, zajednički donetih".

O energiji koncerta "Tu Galants" govori jedna od klasičnih rok end rol priča, čiji je "junak", pored članova benda, teksaški policajac koji je, tokom nastupa u Hjustonu, pošto je dobio žalbu vezanu za buku, problem rešio tako što je upotrebio tejzer i Vogela elektrošokom izbacio sa bubnjarske stolice, a zatim ga preko noći strpao u zatvor.

Kontroverze su "Tu Galants" izazvali i pesmom "Long Summer Day", o iskušenjima crnca na jugu SAD, što je izazvalo optužbe za "jeftinu provokaciju" i preporuke Stivensu i Vogelu da, mada su, možda, imali dobre namere, ne bi trebalo da se bave rasizmom, jer o tome nemaju bilo kakvo iskustvo.

"Tu Galants" su odgovorili da nisu znali da im nije dozvoljeno da pišu o "sramotnoj prošlosti" SAD i da smeju da se bave isključivo "iskušenjima dvojice urbanih belaca koji u životu nisu morali da se bore ni jednog jedinog dana".

U Beogradu će "Tu Galants" nastupiti gotovo na samom kraju jednomesečne evropske turneje, posle koncerata u Velikoj Britaniji, Belgiji, Nemačkoj, Španiji, Švajcarskoj, Holandiji, Danskoj, Norveškoj, Češkoj, Austriji i Hrvatskoj.

Na turneji "Tu Galants" predstavljaju svoj peti album "We Are Undone", čija je jedna od tema povlačenje umetnosti i kreativnosti pred komercijalizacijom i kapitalizmom, oličenim u nestanku San Franciska kakvog su Stivens i Vogel, rođeni u tom gradu, poznavali.

"Tragam za delovima San Franciska koje Gugl još nije zauzeo, za nečim što više ne postoji", izjavio je Stivens.

Festival će biti svečano otvoren 5. novembra u 20 sati u Centru Sava, projekcijom dokumentarnog filma Ejmi reditelja Asifa Kapadije, koji daje portret pevačice i kantautorke Ejmi Vajnhaus kakvu je malo ko znao, a otvoriće ga ovogodišnja gošća selektorka Olja Bećković.

Branka Pavlović je najavila filmove koje je odabrala Olja Bećković, novinarka i glumica, a to su Taxi, Kako prići slonu? i sjajan dokumentarni film Glumica - koji će i otvoriti treće veče Noćnih razgovora, u nedelju 8. novembra.

U okviru posebne programske ženske linije, Pavlović je izdvojila francuskog kandidata za Oskara 2016. - film mlade turske rediteljke Deniz Gamze Egruven, Mustang, iznenađenje na festivalu u Kanu u okviru programa 15 dana autora, sa pet neverovatno talentovanih mladih glumica u glavnim ulogama.

Ivan Milenković je najavio Noćne razgovore, koji festivalsku publiku posle projekcija filmova od 21 sat i ove godine ponovo očekuju u holu Dvorane Kulturnog centra Beograda od 6. do 9. novembra.

Već drugu godinu za redom tu je i selekcija Cross-Media, koji predstavlja program sačinjen od interaktivnih dela koja eksperimentišu, proširuju i razbijaju tradicionalne narative.

To je izbor iz najnovije svetske produkcije interaktivnih dokumentaraca - od kojih je većina višestruko nagrađivana u cross-media kategoriji na filmskim festivalima kao što su IDFA, SXSW, Tribeka.

Cross-Media otvara mogućnost da sami krenemo u istraživanje predloženih tema i praktično učestvujemo u stvaranju njihovog narativa. Svi radovi su publici već dostupni online na sajtu festivala freezonebelgrade.org, a od 6. do 10. novembra biće dostupna i u Domu Omladine.

Gošće Slobodne Zone biće Zora Bahman i Evi Benčič, umetnička direktorka i koordinatorka festivala This Human World iz Beča.

Festival svečano zatvara film Yallah! Underground, koji predstavlja najuticajnijie i najprogresivnije muzičare aktiviste i umetnika arapske andergraund scene.

Kao plan za naredna izdanja festivala, Rajko Petrović najavio je da će Slobodna Zona imati takmičarski karakter i da će se nagrade dodeljivati u kategorijama za najbolji angažovani jugoslovenski film, angažovani dokumentarni i angažovani igrani film, film 14+ i najbolji rad u oblasti Cross-medije.

11. izdanje festivala Slobodna Zona podržali su: Ministartsvo za kulturu Republike Srbije, Rekonstrukcije Žesnki Fond, Sekretarijat za kulturu grada Beograda, Francuski institut u Beogradu i Taff line, navodi se u saopštenju.

Kvartet je nastupio u Manarat Al Sadijatu 28. oktobra, a narednog dana u oazi Kasr Al Sarab u Livi, što je ujedno prvi koncert klasične muzike održan u toj pustinjskoj oazi, navodi se u saopštenju beogradske filharmonije.

Muzičari prva violina Jelena Dragnić, druga violina Vladan Lončar, viola Boris Brezovac i violončelo Aleksandar Latković pripremili su dva repertoara specijalno prilagođena posebnim ambijentima u kojima su nastupali.

Sa Ognjenom Popovićem, muzičari su izveli Klarinetske kvintete Bramsa i Vebera, a poseban ugođaj predstavljali su zvuci "Omaža Stevanu Mokranjcu" Dejana Despića.

Ambasada Srbije u UAE je bila domaćin koncerata koji su izazvali veliku pažnju kulturne javnosti, navodi se u saopštenju.

Kako se ističe u saopštenju, pored interpretacije tri izvorne pesme, Ansambl će prvi put izvesti kompoziciju Marka Tajčevića (1900-1984) "Dodolske pesme", komponovanu za ženski hor.

U foajeu Kolarčeve zadužbine publika će biti u prilici da pogleda izložbu fotografija Jelene Janković, fotografkinje koja se ove godine priključila timu Ansambla i čija dela već krase društvene mreže Ansambla KOLO.

Ulaznice po ceni od 300,00 dinara mogu se kupiti na biletarnici Kolarčeve zadužbine. Za grupne posete obezbeđen je popust.