Biz
27. 09. 2011
Vlada oprostila dugove
Beograd - Vlada Srbije usvojila je predlog zakona kojim država vraća dug više javnih preduzeća i ustanova koja su podigla kredite od stranih banaka, u ukupnom iznosu od 654,8 miliona evra, 590,4 miliona dolara i 627.341 švajcarski franak.
Železnicama Srbije Vlada je "oprostila" i vraćaće umesto njih kredit od 181,8 miliona evra i 15,1 miliona dolara, dok su Putevi Srbije oslobođeni obaveze da vrate dug od 464,8 miliona evra i 43,3 miliona dolara, objavljeno je danas na Internet sajtu Vlade.
Vlada će, umesto Kliničkog centra Srbije u Beogradu, inostranim poveriocima vratiti kredit od 3,1 milion evra, a isplatiće i dug zemunske bolnice od 1,9 miliona evra.
Kredit Radio Jugoslavije od 3,1 miliona evra i 627.341 švajcarski franak otplatiće takođe Vlada, koja će servisirati i dug Fonda za razvoj Srbije stranim bankama od 320.943 dolara, kao i Građevinskog fakulteta u Subotici od 235.243 dolara.
Dužnici su kredite i zajmove digli od Međunarodne banke za obnovu i razvoj, iz sredstava Pariskog i Londonskog kluba, Evropske investicione banke, Banke za razvoj Saveta Evrope i drugih inostranih poverilaca, a a za njih je država Srbija dala garanciju.
Oslobađanje od obaveza odnosi se i na kamate koje je Srbija platila ili će platiti inostranim poveriocima, kao i na ostale troškove zajma.
U obrazloženju zakona navodi se da je u prethodnom periodu Srbija na osnovu zakona i međudržavnih sporazuma regulisala i preuzela obavezu plaćanja određenih dugova koje su banke i privredni subjekti imali prema inokreditorima, a koji su nastali pre uvođenja sankcija UN.
Na taj način su dužnici i garanti - banke i privredni subjekti umesto prema inopoveriocima stupili u obavezu prema Republici Srbiji. Imajući u vidu da se radi o preduzećima čije je funkcionisanje od javnog značaja i bitno za celokupan sistem, Srbija pored izdvajanja značajnih sredstava iz budžeta, garantuje i za nova zaduženja tih preduzeća u zemlji i inostranstvu, ističe se u obrazloženju.
Ukazano je i da Srbija već duži period servisira navedene obaveze tih preduzeća prema međunarodnim finansijskim institucijama, jer oni svojim poslovanjem ne mogu obezbediti višak sredstava za vraćanje kredita.
S obzirom na to da se radi o indirektnim budžetskim korisnicima koja imaju probleme u obezbeđivanju prihoda za nesmetano funkcionisanje, naplata ovih potraživanja bi ih dovela u nezavidnu finansijsku situaciju, a druge mogućnosti nisu razmatrane, zaključila je Vlada.
Vlada u predlogu zakona, usvojenom na sednici od 22. septembra, naglašava da se ne očekuje da njegova primena izazove dodatne troškove ni građanima ni privredi.
Nema komentara.