Integracije
30. 10. 2011
Lopta u dvorištu Srbije
Beograd - Veoma su dobri izgledi da Srbija u decembru postane kandidat za EU, dok za datum početka pregovora očekujemo konkretne rezultate dijaloga sa Prištinom, od koje, takođe, očekujemo da se više angažuje u sprovođenju Ahtisarijevog plana, koji predviđa široku autonomiju za sever Kosova, izjavio je FoNetu ambasador Francuske u Srbiji Fransoa Gzavije Denijo.
Denijo je podsetio da je Evropska komisija (EK) 12.oktobra, u Mišljenju o napretku Srbije, koje je pozitivno, naznačila da je za status kandidata potrebno obnoviti dijalog sa Prištinom i sprovesti dogovoreno u delo, što je, kako veruje, i želja Vlade Srbije.
Za dobijanje datuma pregovora, potreban je dalji napredak u dijalogu, precizirao je Denijo, ali i to je u skladu sa proklavomanim ciljevima politike Srbije.
"To se može ostvariti dosta brzo", ocenio je Denijo i najavio da je, posle decembarskog, sledeće zasedanje Saveta EU u junu naredne godine. "Do tada, lopta je u dvorištu Srbije i nadam se da će ona umeti da je iskoristi i učini sve što je neophodno. Posle sve može brzo da se odvija", naglasio je Denijo. Nešto je već postignuto, kao što je dogovor o slobodnom protoku robe, rekao je Denijo i napomenuo da slede dogovori o slobodnom protoku ljudi, što je komplikovanije, pa o priznavanju diploma...
Ističući da Francuska podržava približavanje Srbije Uniji i da o tome razgovara sa svojim partnerima u EU, uključujući i Nemačku, Denijo je podsetio da se važne odluke, kakva je proširenje, donose konsenzusom 27 zemalja članica.
"Nije vam verovatno promaklo da su, od kako postoji EU, mnoge stvari rešavane jer je bilo dogovora Francuske i Nemačke", rekao je Denijo i predvideo da će "tako biti i o pitanju proširenja".
Moram veoma jasno da kažem da "nema novih uslova" za približavanje Srbije, jer je uslov regionalne saradnje i neophodnosti mira među susedima uvek bio tu, rekao je Denijo, komentarišući tvrdnje u srpskoj javnosti, da se, i pored toga što su Ratko Mladić i Goran Hadžić izručeni Hagu, Srbija ponovo uslovljava. Tačno je da se mnogo insistiralo na Mladiću i Hadžiću.
Ali, dodao je on, ima i mnogo težih i kompleksnijih uslova, kao što su tržišna ekonomija, razvoj demokratije, regionalna saradnja...
"Proširenje EU znači uvesti novog člana u porodicu, a niko neće člana porodice sa konfliktima", poručio je Denijo. Govoreći o situaciji na severu Kosova i njenom uticaju na dijalog, Denijo je napomenuo da se postavljanjem barikada ne može olakšati svakodnevni život ljudi.
"Upućujem apel svima da budu razumni i realni, kako bi se što pre obnovio dijalog sa Prištinom", naglasio je Denijo, koji ne misli da je postavljanje barikada olakšava slobodu kretanja u svakodnevnom životu na severu Kosova. "Naprotiv, mislim da je Srbima na severu i Srbima u enklavama još komplikovanije sa barikadama. Bio sam često u tim delovima Kosova i znam da je snabdevanje robom i lekovima nešto što je veoma važno", ukazao je Denijo.
Veoma smo osetljivi na pitanje srpske manjine na Kosovu, poručio je Denijo i podsetio da se portparol francuskog ministarstva spoljnih poslova, povodom Mišljenja EK o Srbiji, nije zadovoljio samo da pozove Beograd na dijalog, već i Prištinu na punu primenu Ahtisarijevog plana, koji predviđa veoma široku autnonomiju za sever Kosova.
"To je veoma važno i to treba istaći", rekao je Denijo, koji smatra da srpski jezik mora biti jedan od dva zvanična jezika na Kosovu u svakodnevnoj praksi, kao i da bi opštine u kojoj su većina Srbi trebalo da imaju široku autonomiju. Potrebno je da one mogu da organizuju osnovno obrazovanje , da imaju autonomiju zdravstva, da imaju pravo da finansije iz Srbije primaju na transparentan način, da imaju pravo na prekograničnu saradnju sa opštinama u Srbiji koje su im bliske, kao i da se zaštitie manastiri Srpske pravoslavne crkve, garantuju crkvena imovina i imovina građana, precizirao je Denijo.
"Mislim da bi o tome trebalo ozbiljno razgovarati. Ako ne, vreme čini svoje, i prespektive rešavanja ovih pitanja postavju sve teže", ocenio je on i dijalog pod okriljem EU oznacio kao formulu za rešavanje spornih pitanja. Unija, po svojoj konstrukciji, predlaže rešenja u skladu sa pravnim tekovima EU, objasnio je Denijo, napominjuci da ne "treba trčati pred rudu" kada su druge forme u pitanju.
Prvo treba rešavati one stvari koje su na stolu u postojećem dijalogu. Posle, naravno, možemo razmišljati i o drugima, dodao je Denijo.
Prema njegovim recima, Francuska budno prati istragu o trgovini ljudskim organima, koja je poverena iskusnom tužiocu Klintu Vilijamsonu, jer se, posle izveštaja Dika Martija u kojem su iznete teške sumnje, mora utvrditi istina. Upitan o predstojećim izborima u Srbiji,
Denijo je odgovorio da nije uloga stranih ambasada da se mešaju u unutrašnja pitanja zemalja i da zauzimaju strane, jer će to učiniti birači. Želimo da se izbori održe na transparentan i demokratski način, a Srbija već 10 godina živi u demokratiji, istakao je on, ali naravno, kao Evropljani, želimo da izbori i kampanja budu prilika da se na konstruktivan način ojača elan ka EU.
Bilateralne odnose Srbije i Francuske Denijo je ocenio kao veoma dobre i podsetio da je predsednik Srbije Boris Tadić, koji je proletos bio u zvaničnoj poseti Parizu, primljen sa posebnim uvažavanjem, malo kome priređenim sa ovih prostora.
Tada je sklopljen i Sporazum o strateškom partnerstvu koji donosi plodove, uspešno i ozbiljno se ostvaruje, konstatovao je Denijo, pominjući pripreme za gradnju beogradskog metroa, ali i tehničku pomoć koju Francuzi pružaju Srbiji na putu ka članstvu u EU. Denijo je ocenio da bi u Srbiji moglo biti više francuskih investicija, ali je naglasio da su preduzeća koja ovde posluju veoma zadovoljna i isticu "dobru hemiju" između Francuza i ljudi sa kojima u Srbiji sarađuju.
Za više investicija potrebno je da se francuske firme bolje obaveste o mogućnostima ulaganja u Srbiji, dok bi za privlačenje investitora Srbija trebalo da skrati procedure, obezbedi transparentnost i gradi infrastrukturu.
Što se metroa tiče, Denijo je naglasio da je pre mesec dana počela izrada studije o tome, koju Francuzi finansiraju, i izrazio nadu da će u toku iduće godine srpske vlasti doneti odluku o njegovoj gradnji.
Beograđani imaju pravo na metro, mi dolazimo sa predlogom za finansiranje i sa firmama koje to umeju da rade. Ukoliko se postigne dogovor, imaće ga u roku od pet do šest godina, što se može činiti dugim periodom, ali istorijski gledano to nije, zaključio je Denijo u intervjuu FoNetu.
Nema komentara.