Integracije
06. 11. 2011
Nužno ulaganje u ekologiju
Veliko Gradište - Ukoliko Srbija dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, a posebno datum početka pregovora o pridruživanju, njene obaveze vezane za borbu protiv klimatskih promena i smanjenje emisije ugljen dioksida bile bi umnogome povećane, upozorio je, u izjavi FoNetu, savetnik u sektoru za zaštitu životne sredine Elektroprivrede Srbije (EPS) Miroslav Spasojević.
On je rekao da je EPS najveći proizvođač emisije ugljen dioksida i drugih gasova sa efektom "staklene bašte", jer učestvuje sa 60-70 odsto, i da zato mora dosta da investira da se rad prilagodi propisima Evropske unije.
Spasojević je objasnio da u okviru Kjoto protokola, koji propisuje aktivnosti u borbi protiv klimatskih promena, Srbija nema obavezu da do 2012. godine smanji emisiju ugljen dioksida, ali da će to morati da uradi ako dobije status kandidata, jer 2013. stupa na snagu druga faza takozvane trgovine emisijom gasova.
To znači da u svim zemljama EU sektori energetike moraju da kupe prava emisije ugljen dioksida, a drugi veliki proizvođači, kao što su industrije čelika, rafinerije, cementare, dobiće pravo na 30 odsto emisije ugljen dioksida besplatno, 70 odsto će morati da plate, dok će od 2020. godine svi morati to pravo da kupe u celosti, rekao je on.
Spasojević je precizirao da bi, ukoliko bi to važilo i za Srbiju, prema sadašnjim cenama od 15 evra po toni, EPS za godišnju emisiju ugljen dioksida, koja je između 30 i 35 miliona tona, morala da plati svotu koja je jednaka ukupnom obrtu sredstava tog javnog preduzeća.
"Ko bi to morao da plati - potrošač, naši građani", naglasio je Spasojević i dodao da zato mora da se uradi "ono što je najbolnije - da se investira u energetsku efikasnost, i u proizvodnji, i u distribuciji i u potrošnji".
Srbija kao zemlja, dodao je on, nije veliki proizvođač emisije ugljen dioksida, jer je ona između 65 i 70 miliona tona, što je u apsolutnom iznosu blizu nivoa iz 1990. godine, ali je on mnogo veći ako se gleda po glavi stanovnika i tako posmatrano vrlo je blizu proseku zemalja EU, iako su one mnogo veći korisnici energije.
"Mi smo od tri do pet puta energetski manje efikasni nego zemlje EU i tu moramo da učinimo velike promene", upozorio je Spasojević.
Nema komentara.