Integracije
20. 11. 2011
Najbolje što nam se desilo
Beograd - Priključivanje Bugarske Evropskoj uniji (EU) nešto je najbolje što nam se desilo, zbog čega želim da se to što pre dogodi i Srbiji, izjavila je u injtervjuu FoNetu evropska komesarka za međunarodnu saradnju, humanitarnu pomoć i civilnu zaštitu Kristalina Georgijeva.
Ona je, međutim, ukazala da postoje određeni koraci koji su povezani sa Kosovom da bi status kandidata postala stvarnost za Srbiju. Georgijeva je istakla da su predstavnici Srbije sa timom EU u Beogradu razmatrali šta bi sve trebalo uraditi da bi Evropski savet 9. decembra podržao preporuku Evropske komisije o kandidaturi Srbije.
Georgijeva je boravila u Beogradu, na regionalnoj konferenciji o usaglašavanju aktivnosti u oblasti prevencije i zaštite od elementarnih nepogoda i katastrofa, ali i da bi predstavila Evropski mehanizam za civilnu zaštitu.
To je platforma koja povezuje veštine i sposobnosti država članica Mehanizma, kako bi se pripremile za eventualne katastrofe i nepogode i na njih odgovorile na najefikasniji način, rekla je Georgijeva.
Ona je precizirala da su članice Mehanizma države EU, Norveška, Lihtenštajn, Island i Hrvatska. Mehanizam je otvoren za učešće država koje su deo evropske ekonomske zone, kao što su Norveška i Lihtenštajn, ili za države koje imaju status kandidata za članstvo u EU, objasnila je Georgijeva i dodala da Srbija može da se kandiduje čim dobije taj status.
Georgijeva je istakla da, u okviru Mehanizama, postoje timovi, iz različitih država, koji su standardizovani, pa van svoje teritorije reaguju na isti način, što znači da je "više života spašeno i manja je šteta".
Ono što je interesantno, mi sve više i više vidimo aktivaciju Mehanizma iz država koje nisu u Evropi, kao u slučaju zemljotresa u Japanu, ili izlivanju naftne platforme u Sjedinjenim Državama, rekla je Georgijeva.
Upitana da li su vlasti Srbije zatražile aktivaciju Mehanizma civilne zaštite u slučaju zemljotresa u Kraljevu, Georgijeva je rekla da je procena vlasti Srbije bila da mogu same da saniraju posledice zemljotresa.
U slučaju Srbije nije bilo zahteva za aktivaciju ovog mehanizma, iako smo mi ukazali kakve tehničke veštine imamo, rekla je Georgijeva. Ona je istakla da je imala prilike da poseti Upravu za reagovanje u vanrednim situacijama, gde je stekla utisak da su ljudi ljudi koji tu rade i rukovode veoma stručni.
Proteklih godina dosta je urađeno u smislu zakonodavnih i institucionalnih kapaciteta, ali bi trebalo nastaviti sa obukom ljudi i modernizacijom opreme, koja potiče iz sedamdesetih godina.
Georgijeva je rekla da je Srbija konkurisala za finansiranje projekta uvođenja broja 112, kao jedinstvenog centra za pozivanje u slučaju vanrednih situacija.
Prema njenim rečima, to do sada nije bilo uključeno u projekte koji se u Srbiji finansiraju sredstvima Instrumenta prepristupne pomoći (IPA), što će biti zadatak u narednom periodu.
Ono što ljudi zaboravljaju je da investiranje u preventivu ima najveću korist, jer na jedan uloženi evro, štedi se od četiri do sedam evra, naglasila je Georgijeva.
Georgijeva je ukazala i da je na sastanku koji je imala sa predstavnicima vlasti Srbije i Ruske federacije u petak razjašnjeno da je Regionalni centar u Nišu bilateralni projekat Srbije i Rusije, u kojem EU neće učestvovati.
Unija ne investira u regionalne centre, jer verujemo da to može dovesti do dupliranja koordinacije, ali podržavamo neke regionalne projekte i treninge, rekla je Georgijeva.
Ako postoji Regionalni centar za Balkan i Evropski mehanizam, ukazala je Georgijeva, onda se, u slučaju požara, stvara dilema ko ima nadležnost.
Nema komentara.