Lifestyle
Beograd 28. 10. 2015
Bez panike,umereno jesti meso
Beograd - Nova vest da su suhomesnati prozivodi i crveno meso kancerogeni među laicima je odjeknula kao bomba, ali za stručnu javnost nije iznenađenje i ne treba da stvara paniku, jer je nivo rizika veoma nizak, izjavila je danas profesor Medicinskog fakulteta, specijalista za ishranu Jagoda Jorga.
Ona je na 4. Međunarodnom savetovanju "Hrana, ishrana i zdravlje" u organizaciji IHIS Nutricionizma izjavila da je rizik o kojem govore nalazi Međunarodne agencije za proučavanje raka veoma nizak i dokazi su ograničeni, kao i da ne treba od toga praviti paniku.
Jorga je za FoNet objasnila da gojaznost duplo povećava rizik za rak debelog creva, a pušenje tri cigarete dnevno povećava rizik pojave karcinoma za šest puta, dok unos 50 grama suhomesnatih proizvoda svaki dan do kraja života povećava ukupni rizik od raka za 0,18 odsto.
Prema njenim rečima, unos crvenog mesa uvećava rizik od raka za 0,18 odsto, a fizička neaktivnost za 0,30 odsto.
Ona je objasnila da se u grupi A u koju su se sad svrstani suhomesnati proizvodi već godinama alkoholna pića, pa niko nigde nije potrešen.
U toj grupi je i veliki broj hemikalija, koje su inače dozvoljene za konzerviranje suhomesnatih proizvoda i odavno stručna javnost govori, onima koji hoće da slušaju, da su te supstance kancerogene, rekla je Jorga.
Suhomesnati proizvodi nisu samo od svinjskog mesa, već tu ide i pileće ćureće kože i krv, navela je ona.
Uz ocenu da potrošači u Srbiji posle objave tog nalaza mogu imati koristi, jer će se poboljšati praćenje zdravstvenog stanja i kvaliteta hrane, ona je ukazala da je sad prilika, nezavisno od nalaza, da se povede računa o kvalitetu hrane.
Jorga ističe da je ipak iznenađena što je u tu Grupu A svrstano sveže crveno meso.
Ona je rekla da ne treba menjati navike, niti se to može očekivati posle objave istraživanja Svetske zdravstrvene organizacije (SZO).
Meso nećemo izbaciti iz ishrane, niti je to preporuka SZO, već će se poboljšati kvalitet svega, zaključila je ona.
Promena navika u ishrani i namirnica koje se koriste podrazumeva i preporuke čime ih zameniti, rekla je ona i napomenula da Agencija nije proučavala da li će veća upotreba ribe i belog mesa smanjiti rizik od raka.
Preporuka Jorge je da treba smanjiti količine crvenog mesa koje se jedu.
A u Srbiji se toliko malo mesa jede da ne vidim gde bismo ga više smanjili, sad je to na nivou 100 grama dnevno. Unesite bar dva puta nedeljno neku ribu i mahunarku, vratite stari dobri pasulj u svim oblicima u svoju ishranu, poručila je ona.
Tema saevtovanja bilo je i deklarisanje hrane, a da bi se smanjile zablude potrošača zbog reklamiranih i deklarisanih proizvoda sa "Zdravo" ili "lekovito za nešto", u Srbiji bi do kraja godine trebalo da bude donet Pravilnik o nutritivnim i zdravstvenim izjavama.
Članica Radne grupe za izradu Pravilnika Danica Zarić, direktorka IHIS Nutricionizma, firme koja savetuje prehrambenim kompanijama pre lansiranja, da svoje proizvode ispravno deklarišu u skladu sa zakonom, izjavila je FoNetu da će on uvesti red na tržište hrane i dodataka ishrani.
U toj oblasti trenutna situacija zabrinjava, jer se mnogo hrane reklamira i promoviše kao lekovito.
Prema novom Pravilniku, proizvod neće moći da nosi obmanjujuće informacije, jer će one morati da budu tačne, kako je propisala Evropska unija, pošto će pravila biti potpuno usklađena sa evropskim, objasnila je ona.
Efekti će se, kako je najavila, videti za 18 meseci, to je prelazni period u kojem proizvođači treba da usklade svoje trenutne deklaracije, koje danas govore da je hleb lekovit, da voda leči ili se koristi za prevenciju raka, da magnezijum leči srce...
Izraz "Zdravo" više neće moći da stoji na hrani, jer je to obmana potrošača, ukazala je Zarić i dodala da se hrana nikako ne može smatrati lekom.
Predstavnica Ministarstva zdravlja Mirjana Veljković izjavila je FoNetu da se u Srbiji prvi put donosi Pravilnik o nutritivnim i zdravstvenim izjavama na hrani i da je ta oblast dosad bila neuređena.
Ona je navela da će za deklaracije biti odgovoran proizvođač hrane ili uvoznik.
Ako hoćete na proizvodu da napišete: 'Bogato vitaminima' sadržaj vitamina mora da bude duplo veći nego u običnoj hrani, ako piše 'nema dodatih šećera' - ne sme biti ni prirodnog šećera, niti zaslađivača.
Prema njenim rečima, propisani su i tačno definisani uslovi pod kojim se neka izjava može staviti na hranu, kako nutritivna, tako zdravstvena.
Na pitanje da li će preporuke SZO o crvenom mesu i prerađevinama biti uvažena na deklaracijama proizvoda u Srbiji, ona je rekla da SZO daje preporuke, a da stručne kuće, instituti, zavodi za javno zdravlje, na osnovu novih naučnih saznanja i dokaza, mogu da daju stručno mišljenje, ali da zakon reguliše propise i kazne za njihovo nepoštovanje.
Nema komentara.