Pošalji prijatelju

Region

Ženeva 05. 10. 2015

Nema parcijalnih rešenja

Ženeva - Srbija smatra da rešenje izbegličke krize ne može biti u parcijalnim i lokalnim koracima, kao što su zatvaranje granica, blokiranje teretnog saobraćaja i podizanje ograda, već u saradnji država, jedinstvenom odgovoru cele Evropske unije i angažmanu celokupne međunarodne zajednice, izjavio je danas ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić.

Dačić je, na 66. zasedanju Izvršnog komiteta Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) u Ženevi, rekao da se Srbija nalazi na jednoj od glavnih ruta velikog talasa migranata.

Od početka godine do danas državnu granicu Srbije prešlo je više od 170.000 migranata, pet puta više nego 2014. godine. Činjenica da je ukupno podneto oko 600 zahteva za azil govori da željena destinacija izbeglica i migranata nije Srbija, već države članice EU, istakao je Dačić.

Vlada Srbije je, rekao je Dačić, na svim nivoima pokazala spremnost da se, u granicama svojih mogućnosti, suoči sa situacijom velikog priliva migranata i odgovorno uradi svoj deo posla.

Dačić je objasnio da se čini sve da migrantima tokom boravka u Srbiji bude omogućen odgovarajući prihvat, pomoć u hrani i lekovima, privremeni smeštaj, zdravstvena zaštita, kao i informacija o proceduri azila, uz puno poštovanje njihovih ljudskih prava.

Nijedna država, pa ni Srbija, ovako obiman teret ne može da nosi sama. Za tako nešto imamo ograničene kapacitete, kako finanijske i ljudske, tako i smeštajne, upozorio je Dačić.

U saradnji sa Crvenim krstom Srbije, međunarodnim partnernima, pre svega UNHCR, i nevladinim organizacijama, napomenuo je Dačić, Vlada i građani Srbije ulažu ogromne napore da pruže adekvatnu pomoć migrantima tokom boravka u Srbiji.

Ono što je jednako važno je da ulažemo vanredne napore na pojačanoj kontroli granice, sprečavanju kriminalnih aktivnosti krijumčara i trgovaca ljudima koji eksploatišu nesreću ovih ugroženih ljudi, istakao je Dačić.

To što je srpski narod i sam u bliskoj prošlosti bio primoran na migracije i spašavanje života pred ratnim dešavanjima, ukazao je Dačić, čini da razumemo situaciju u kojoj su se našli ljudi iz kriznih područja na Bliskom istoku, Aziji i Africi, i čini nas osetljivim za njihove probleme.

On je, kao predsedavajući Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, najavio da će sutra u Beču, u kontekstu aktuelne migrantske krize, biti održan zajednički sastanak sva tri komiteta OEBS – Bezbednosnog, Ekonomsko-ekološkog i Komiteta ljudske dimenzije.

Dačić je podsetio da u Srbiji i danas boravi 44.000 lica u statusu izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, kao i više od 200.000 interno raseljenih lica, koja su bila primorana da napuste Kosovo i Metohiju posle 1999. godine.

Kao predsednik nacionalnog Upravnog odbora Regionalnog stambenog programa, želim da ukažem da Srbija kontinuirano, u saradnji sa UNHCR i OEBS, sprovodi proces izbora korisnika Programa, rekao je Dačić.

Taj proces, imajući u vidu da je broj raseljenih u Srbiji znatno veći od predviđenog broja korisnika Programa, predstavlja osetljivo pitanje i zahteva pažljivu selekciju.

Želeo bih da podsetim da finansiranje Regionalnog stambenog programa nije u potpunosti obezbeđeno i da nam tek predstoji zajedničko prikupljanje nedostajućih sredstava, rekao je Dačić.

Govoreći o interno raseljenim licima sa Kosova i Metohije, Dačić je rekao da se od njih 200.000, u pokrajinu vratilo manje od pet odsto.

Prepreke održivom povratku su, između ostalog, loša bezbednosna i ekonomska situacija, nedostatak efikasne zaštite prava, nemogućnost povratka imovine i korišćenja uništene i uzurpirane imovine, otežan pristup javnim službama i nemogućnost upotrebe maternjeg jezika ukazao je Dačić.

Sistemi azila i upravljanja migracijama u mnogim delovima Evrope su pod velikim pritiskom. To je posebno slučaj sa zemljama kao što je moja, koje se nalaze na zapadnobalkanskoj ruti ka Zapadnoj Evropi, ukazao je Dačić.

Pošto se približava zima, nesumnjivo je da ćemo se suočiti sa vanrednom situacijom u regionu i humanitarnom krizom velikih razmera, ako svi relevantni akteri ne pronađu bolje koordiniran pristup i međusobno se ne podrže na komplementaran i međusobno osnažujući način, upozorio je Dačić.

Novinarka Ivana Šanjević, foto FoNet (arhiva)

Nema komentara.