Region
03. 05. 2013
Dan slobode medija
Beograd/Vašington - Od smrti Dade Vujasinović proteklo je 19 godina, 14 godina je od ubistva Slavka Ćuruvije i 12 godina od smrti Milana Pantića, a ni javnost, ni istina, ni pravda nisu dobili satisfakciju, konstatovao je danas poverenk za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, povodom 3. maja Svetskog dana slobode medija.
"Izuzetno je važno da ti slučajevi budu konačno razrešeni. I zbog prošlosti, a pogotovo zbog budućnosti, kao garancija da se ništa slično u Srbiji više nikad ne sme i neće ponoviti", naveo je Šabić.
U pismima upućenim predsednicima Udruženja novinara Srbije (UNS), Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), uz najbolje želje za uspeh u radu novinara i medija, poverenik je potvrdio spremnost i obavezu da im pomogne u ostvarivanju njihove važne društvene funkcije.
"Novinari i mediji sve više koriste prava iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i tako stavljaju zakon u funkciju informisanja najšire javnosti i demokratske kontrole javnosti nad radom vlasti", navodi se u saopštenju Šabića.
On ukazuje da je veoma važno da predstavnici vlasti i preduzeća koja su u javnom vlasništvu razumeju obaveze koje imaju prema novinarima i medijima kao predstavnicima javnosti i na pravi način odgovaraju na njih i dodaje da su u tom pogledu evidentni pomaci na bolje, ali problema još ima mnogo.
Šabić navodi i da je više puta upozoravao na to da je neophodno da se na pravi način postavlja pitanje odgovornosti za kršenje zakonom utvrđenih prava javnosti.
Proklamovani principi javnosti rada vlasti uključujući i pristupanje Srbije međunarodnim inicijativama kao što je Open Government ("Otvorena Vlada") ne smeju ostajati na nivou proklamacija.
Oni obavezuju vlast da javnosti pruža mnogo više informacija na najpogodniji način, proaktivno, javnim prezentiranjem raspoloživih baza podataka i na Internetu.
Ima određenih pomaka, ali ne možemo biti zadovoljni postojećim nivoom elektronske komunikacije naše vlasti i javnosti, tu se stvari moraju mnogo brže menjati, poručio je Šabić.
Država duguje novinarima i ličnu bezbednost, što podrazumeva i obavezu da kazni one koji tu bezbednost ugroze, istakao je poverenik.
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Granski sindikat medija "Nezavisnost" pozvali su danas, u proglasu povodom Svetskog dana slobode medija, novinare da se zajedno, beskompromisno i bez odlaganja suprotstave daljoj eroziji profesije i zaustave pad ugleda novinarstva i položaja novinara.
Ni ove 2013. godine Srbija nema razloga da sa ponosom obeležava Svetski dan slobode medija, jer punih 19, 14 i 12 godina čeka odgovor na pitanje ko je nekažnjeno ubio Dadu Vujasinović, Slavka Ćuruviju i Milana Pantića i ko godinama nekažnjeno napada novinare i ometa ih u radu, ističe se u proglasu ovih novinarskih organizacija.
Ni ove 2013. godine Srbija nema razloga da sa ponosom obeležava Svetski dan slobode medija, zato što mediji u Srbiji nisu slobodni, njima svakodnevno manipulišu politički i ekonomski mešetari.
Gušeći medije koji poštuju Kodeks i profesionalne standarde i stvarajući svoje kvazimedije, političke i ekonomske nazovi elite čitavu medijsku scenu Srbije učinile su jednobraznom i podložnom svakom uticaju, ističe se u proglasu.
Ove 2013. godine desetine privatnih medija čeka na giljotinu, javni servis se sa pola puta vraća na budžetske jasle, u sigurno krilo države koja već decenijama, suprotno zakonima koje je sama donela, na račun svih građana izdržava "svoje" medije.
Umesto da stvara ambijent za razvoj profesionalnih medija, održivo poslovanje i fer tržišnu utakmicu, budžetskim injekcijama povlašćenim preduzećima država i dalje održava stanje u kome će opstati samo oni koji su direktno priključeni na njene izvore i izvore ljudi uz vlast.
Koristeći ekonomsku krizu kao izgovor sve vlasti u Srbiji već decenijama medije koriste kao sredstvo za dolaženje i održavanje na vlasti. U tome imaju svesrdnu pomoć onih koji upravljaju takvim medijima, ali i novinara koji uplašeni za egzistenciju pristaju na sve zahteve.
Vreme je da se točak okrene i svi medijski poslenici shvate da njihova uloga nije ispunjavanje želja moćnicima, već odgovorno informisanje i stvaranje kritičke javnosti.
Nezavisno udruženje novinara Srbije i Granski sindikat medija "Nezavisnost" pozivaju sve kolege da danas u pet do dvanaest stanu, isključe ton i zamrače ekrane i minutom gromoglasne tišine pokažu da su spremni da se bore za profesiju.
Tek svaki šesti stanovnik planete je prošle godine mogao da uživa u prednostima slobode štampe, pokazuje novi godišnji izveštaj o slobodi medija u svetu, koji je, uoči Svetskog dana slobode štampe, objavila nezavisna organizacija za praćenje stanja ljudskih prava i sloboda Fridom Haus.
Globalni pad slobode štampe razlog je za veliku zabrinutost, ocenio je Dejvid Krejmer, predsednik Fridom Hausa.
"Slobodna štampa je ključna za demokratski razvoj svake zemlje. Ona služi kao mehanizam kontrole i nadzora, ona otkriva korupciju, promoviše transparentnost, promoviše dobru upravu – i stoga – sloboda štampe je nezamenljiva", istakao je on, prenosi Glas Amerike
U izveštaju se navodi da je procenat ljudi koji žive u okruženju slobodnih medija pao na najnižu tačku u više od deset godina, zbog represije autoritarnih režima, političke nestabilnosti i pretnje radikalnih islamista.
Mansur Ali je reporter u plemenskim područjima Pakistana, jednoj od 64 zemlje za koju Fridom Haus ocenjuje da nemaju slobodne medije.
"Bezbednost je najveći problem. Pre samo dva dnaa, moj kolega je povredjen u samoubilačkom napadu, a drugi kolega je ubijen.”
Mali – koji je nekada imao najslobodnije medije u Africi – ove godine je zabeležio najveći pad u slobodi štampe. Iz kategorije “slobodne štampe” prešao je u grupu od 70 “delimično slobodnih” zemalja, posle vojnog puča i osvajanja severnog dela Malija od strane islamskih ekstremista.
U Evropi, Grčka je takodje skliznula u kategoriju delimično slobodnih zemalja. Njeni ekonomski problemi doveli su do masovnog otpuštanja zaposlenih u medijskim organizacijama, i zatvaranja medija.
Na Bliskom istoku, Libija i Tunis su održali napredak u slobodi štampe koji su izvojevali tokom pobuna “arapskog proleća”. Medjutim, u Egiptu je sloboda medija doživela pad i ta zemlja se sada opisuje kao “neslobodna”.
Karin Karlekar iz Fridom Hausa kaže da su za pad sloboda u Egiptu odgovorni brojni faktori.
"Delimično je u pitanju novi ustav, koji je izazvao zabrinutost u pogledu garantovanja slobode izražavanja, zatim polarizacija medija posle predsedničkih izbora, te veliki broj napada na novinare i slučajevi zastrašivanja novinara, posebno od strane islamističkih grupa", istakla je Karlekar.
Uprkos opadanju, u izveštaju je konstatovano poboljšanje u nekim zemljama medju kojima je Burma.
“U poredjenju sa tim gde je zemlja bila pre dve godine, napredak je ogroman, i u tom smislu mogu da kažem da može da služi kao uzor za druge represivne vlade.”
Fridom Haus namerava da nastavi da skreće pažnju na zemlje koje ograničavaju slobodu štampe, dok mediji ne budu slobodni u svim delovima sveta.
Medjutim, posle zaključaka najnovijeg izveštaja, pred organizacijom je dug put, konstatuje Glas Amerike.
Nema komentara.