Region

06. 05. 2013

Proslava Đurđevdana

Beograd - Oko 300. godine u Nikomidiji, u 30. godini života, mučenički je postradao za veru Hristovu mladi rimski vojnik Georgije, u vreme cara Dioklecijana, javlja danas Verska informativna agencija (VIA), povodom Đurđevdana, jedne od veoma čestih slava kod Srba.

Pred pogubljenje molio je Boga, da bude milostiv prema njegovim ubicama i da ih urazumi, kako bi i oni primili hrišćanstvo. Hrišćani su njegovo telo, mošti, sahranili u mesto Lidi, u današnjem Izraelu.

Sveti Georgije, koga starokalendarci slave 6. maja, a novokalendarci 23. aprila, jedna je od veoma čestih slava kod Srba. Njemu je posvećeno 330 hramova, više ih je samo u slavu svetog Nikole.

Kult ovog svetitelja rasprostranjen je svuda na Istoku i Zapadu. Engleska kraljevina ga smatra svojim pokroviteljem, u Rusiji je njegov lik stavljen na najstariji kovani novac, on je zaštitnik Moskve. Srpski ratnici u vreme Nemanjića slavili su ga takođe kao svog zaštitnika.

Neki zanati ga po Evropi slave kao patrona: puškari, sedlari, zatim bolesni od lepre, kolere, smatra se i kao zaštitnik stoke, posebno konja. Mole mu se oni koji imaju temperaturu, kožne bolesti, sifilis.

Kao zaštitnika slave ga 23. aprila sledeći gradovi: Ferara, Rio de Žaneiro, Ptuj, Piran, Bamberg, Barselona, Frajburg, Djenova, London, Lod.

U srpskim krajevima oduvek je postojao običaj da se na Đurđevdan u ranu zoru nabere određeno bilje i cveće i isplete venac, koji se stavlja na ogradu, ali i na tor za stoku.

U venac se obavezno stavlja dren kao simbol zdravlja. Ponegde se venčići bacaju u reku ili potok. Ako praznik ne pada u sredu ili petak, uobičajeno je da se ispeče jagnje i da bude narodno veselje.

U ikonografiji se sveti Đorđe predstavlja kao mladi vojnik sa oklopom, štitom i kopljem. Tek od srednjeg veka se predstavlja na konju, kako ubija aždaju koja simbolizuje zlo.

Time se slikovito iskazuje i pobeda hrišćanske vere nad svim zlim silama i protivnicima.

Novinar Z.V.S.