Srbija
05. 10. 2013
Godišnjica 5. oktobra
Beograd - Danas se navršava trinaest godina od velikih demonstracija u Beogradu kojima je okončana vladavina Slobodana Miloševića.
Do demonstracija je došlo pošto je Milošević odbio da prizna rezultate izbora za predsednika SR Jugoslavije septembra 2000. koje je izgubio od kandidata Demokratske opozicije Srbije (DOS) i lidera Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice.
Koštunica je na tim izborima osvojio 50,24 odsto glasova birača, a Milošević 37,15 odsto. Posle višednevnih protesta i štrajkova širom Srbije, centralne demonstracije održane su 5. oktobra 2000. u Beogradu, gde se na poziv Demokratske opozicije Srbije, predvođene Zoranom Đinđićem, okupilo više stotina hiljada ljudi.
U demonstracijama je poginula Jasmina Jovanović iz Miloševca kod Velike Plane, koja je pala pod točkove kamiona. Momčilo Stakić iz Krupnja preminuo je od posledica srčanog udara. Povređeno je 65 ljudi.
Spomen-obeležje sa likom Jasmine Jovanović otkriveno je 5. oktobra 2002. godine u parku između ulica Kneza Miloša, Sarajevske i Mostarske petlje, nedaleko od mesta gde je poginula.
Prvi postpetooktobarski predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica izjavio je za Novosti da je ideja 5. oktobra - slobodna Srbija i sloboda, zaista stečena. Miloševićev režim je gušio slobodan život zemlje i to je suštinski razlog zašto ga je narod srušio. Narod je želeo i da se zemlja uredi kao normalna pravna država i da pristojno živi od svoga rada. Taj drugi veliki cilj nije ostvaren, iako je Srbija u periodu 2004-2008. išla korak po korak sigurno napred, ocenio je Koštunica.
Koštunica objašnjava i zašto ovaj drugi cilj nije ostvaren:
"Najpre zato što su velike zapadne sile posle 5. oktobra svim silama radile da se Srbija teritorijalno razbije i da se potom potčini uslovima i diktatu EU."
Danas EU ugrožava i najveći ostvareni cilj 5. oktobra, a to je sloboda. Sve više, EU postaje tutor Srbije i meša se u sve pore života. To postupno dovodi u pitanje njenu slobodu i samostalnost, smatra Koštunica.
Takođe dodaje da su danas na vlasti političari koji su bili Miloševićevi saveznici, dok su stranke koje su oborile Miloševićev režim u opoziciji.
Samo po sebi to ne mora da bude loše, jer demokratija podrazumeva smenljivost stranaka na vlasti. Podsećam na važnu činjenicu da je Srpska radikalna stranka među prvima priznala da sam pobedio u prvom krugu Miloševića, podsetio je Koštunica.
Jedan od tadašnjih lidera DOS Rasim Ljajić, danas potpredsednik Vlade, smatra da nisu propale ideje 5. oktobra, već samo koalicija koja se za njih borila.
Te ideje tek dobijaju svoju punu vrednost. Upravo sada se radi na približavanju EU i na reformama. Tog dana srušen je nedemokratski režim, i to je bio cilj rekao je Ljajić, dodajući da su
ostalo bila očekivanja građana koja nisu ispunjena jer je koalicija DOS bila šarolika, jer su pojedinačni i partijski interesi prevladali opšte.
On dodaje da su u prve dve godine udareni temelji reformama, koje su posle posustale zbog čestih izbornih ciklusa.
U to vreme potpredsednik DS i gradonačelnik Niša, danas lider Nove stranke Zoran Živković, ne misli da su ideje 5. oktobra propale, ali ne zato što su realizovane, naprotiv, već zato što i danas u Srbiji postoje partije, poput njegove, koje pokušavaju da ih ožive.
Peti oktobar je stvorio šansu za bolje uslove života, i na tome se i radilo do kraja 2003. A onda su samozvane proevropske, pronacionalne, prodemokratske stranke izvitoperile tu ideju, ocenio je Živković.
On smatra da je odavno trebalo da bude završeno stvaranje demokratskih političkih institucija i da parlament postane pravi predstavnički dom, a da vlade ne budu posledica trulih koalicija, već sinergije i znanja.
Umesto toga, državom upravlja nekoliko ljudi u vlasti i opoziciji, rekao je Živković napominjući da bez pravih demokratskih promena nema ni ekonomskog napretka.
Narodni poslanik SDU Žarko Korać, takođe, ne misli da je 5. oktobar izneveren.
Tada su otvorene šanse da Srbija prekine rat, otvori se prema svetu i postane uspešno društvo. Od narednih generacija zavisi koliko su te šanse ispunile očekivanja građana, zaključio je Korać.
Demokratska stranka je danas poručila, povodom godišnjice demokratskih promena, da su građanke i građani Srbije odbranili 5. oktobra 2000. godine svoju izbornu volju i pravo na slobodu i dostojanstven život, i da će DS nastaviti da brani vrednosti koje su tada izborene i od njih nikada neće odustati.
Formiranjem prve demokratske Vlade, Srbija je, kako se navodi, krenula napred, a DS je vodila zemlju verujući u ono zbog čega je i osnovana.
Srbija je mučki zaustavljena ubistvom premijera Zorana Đinđića 12. marta 2003, podsetila je DS, ističući da je nastavljajući njegovu viziju i težak put oporavka zemlje, dovela Srbiju na prag Evropske unije.
Danas živimo u Srbiji u kojoj su ugrožena ljudska prava, u kojoj se narušavaju nezavisne institucije, u kojoj se vrši kriminalizacija političkih protivnika, u kojoj je sva vlast koncentrisana na jednom mestu, u kojoj je strah veliki a kritike tihe, ocenila je DS.
DS poručuje da će, zbog svih onih koji su dvadeset godina podržavali politiku moderne Srbije u EU i onih sa kojima se za demokratiju, slobodu i šansu za normalan život zajedno borila i 5. oktobra, nastaviti da brani vrednosti koje su tada izborene i od kojih nikada neće odustati.
Nema komentara.