Srbija
21. 10. 2013
Sahrana u kući cveća
Beograd - Jovanka Broz, prva dama SFRJ, udovica Josipa Broza Tita, umrla je juče u Beogradu od posledica teške i duge bolesti, u 89. godini života, a biće sahranjena u Kući cveća, pored supruga Josipa Broza Tita.
Vlada Republike Srbije prihvatila je zahtev porodice da se posmrtni ostaci preminule Jovanke Broz sahrane u grobnom mestu u Muzeju istorije Jugoslavije - deo "Kuća cveća", saopštila je danas vladina Kancelarija za saradnju s medijima.
Vlada je osnovala Organizacioni odbor za sahranu posmrtnih ostataka Jovanke Broz i za predsednika Odboda imenovala potpredsednika Vlade Rasima Ljajića.
Ustanovljeno je da je opcija podizanja devet tona teške ploče od belog venčačkog mermera najmanje realna. To bi, naime, bio prilično komplikovan i skup poduhvat. Otežavajuću okolnost predstavlja i to što se, kako je Blic saznao, celokupna dokumentacija o izgradnji Kuće cveća nalazi u Vojci Srbije, budući da je radove na njoj izvodilo Vojno građevinsko preduzeće "Beli potok".
Još jedan problem bio je formalne prirode, s obzirom na to da se, prema Zakonu o grobljima, umrli pokopavaju samo na mestima koja su za to određena opštinskim odlukama. Tito je, naravno, sahranjen po posebnom zakonu. Međutim, u Vladi Srbije su istakli da ne postoji nikakva striktna zabrana da u Kući cveća bude sahranjen još neko.
Kuća cveća je, inače, iz rezidencije u mauzolej pretvorena za svega nekoliko meseci, tokom kojih je umesto fontane, smeštene u središnjem delu nekadašnje zimske bašte, iskopano grobno mesto. Pa, pak, poslednji radovi završeni su neposredno pe početka Titove sahrane 8. maja 1980. godine.
Za svega 72 sata, od trenutka kada je 4. maja uveče obajvljeno da je Tito umro, izbetonirana je površina od 200 kvadrata u čijem sklopu je bila grobnica, prostor za mimohod i tribine za više od sto svetskih državnika.
Jovanka Budisavljević rođena je 7. decembra 1924. selu Pećanima, u Lici kao drugo dete u porodici. Sa 17 godina je stupila u Savez komunističke omladine Jugoslavije.
U 21. godini je dobila dva Ordena za hrabrost, i nosilac je Partizanske spomenice 1941. Josipa Broza Tita je upoznala prilikom nemačkog desanta na Drvar 1944. godine.
Kako je tačno mlada partizanka iz Like postala žena jugoslovenskog komunističkog vođe nije sasvim jasno. Prema jednoj verziji, odmah nakon završetka Drugog svetskog rata, ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Ranković je zatražio od svojih republičkih podsekretara da mu pošalju grupu proverenih devojaka za rad u Maršalovom kabinetu.
Od oko 50 kandidatkinja, Ranković je navodno odabrao pet devojaka i lično ih predstavio Titu kome se dopala partizanka Jovanka Budisavljević, stara 24 godine.
Ovu verziju je potvrdio general Đoko Jovanić, koji je bio na čelu jugoslovenske Kontra obaveštajne službe, prema kojoj je upravo on odgovorio na Rankovićev zahtev i predložio Jovanku za Titovu saradnicu.
Druga verzija tvrdi da je Jovanku odabrao Ivan Stevo Krajačić, tadašnji poverenik NKVD-a za Jugoslaviju, odakle verovatno potiče priča koja prikazuje Jovanku kao sovjetskog špijuna.[
Treća verzija, ovog puta od bivšeg generala JNA Marjana Kranjca, kaže da je Jovanka dodeljena Maršalu već 1945. godine kao higijeničarka zadužena za kontrolisanje hrane i čistoće i zdravlja osoblja. Posle smrti velike Titove ljubavi Davorjanke Paunović 1946. godine, Jovanka je, prema Kranjcu, postala Titova lična sekretarica.
Tito i Jovanka tajno su se venčali 1952. godine. Apsolutni gospodar Jugoslavije od Jovanke je bio stariji 32 godine. Sedamdesetih godina odnos između Jovanke i Tita postao je tema oštrih političkih rasprava.
Optuživali su je da radi protiv supruga, da želi vlast, planira puč, da je sovjetski špijun. Optužbe je negirala. Poslednje tri godine maršalovog života bili su razdvojeni, iako se zvanično nisu razveli.
Posle smrti supruga 1980. godine oduzeli su joj kuću, imovinu, dokumenta. Povukla se iz javnosti, a tek 2009. dobila je ličnu kartu.
Niko ne zna koliko se Jovanka Broz mešala u državnu politiku i da li je bila više od obične supruge. Mnogi veruju da je bila žrtva ambicija raznih političara.
Nije pristala da iznese svoju verziju priče o događanjima u bivšoj Jugoslaviji, iako su od nje intervju tražili i Rusi, Amerikanci, Englezi. Za kamere je ostala nema. Možda će memoari, za koje mnogi tvrde da je pisala, otkriti tajnu.
,
Nema komentara.