Srbija
11. 11. 2013
Bez nasilnog menjanja istorije
Beograd - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je za današnju Politiku da je proglašavanje atentanta na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferninanda 28. juna 1914. godine u Sarajevu terorističkim aktom pokušaj da se Srbija nepravedno i neosnovano proglasi krivcem.
Pomirenje, na kome se s pravom insistira u današnje vreme, ne sme ponovo da pogazi male države i narode, ne sme se insistirati na nasilnom menjanju istorije, nema pomirenja na uštrb istine i pravde, izjavio je Nikolić.
On je ukazao da se čuju glasovi onih koji Prvi svetski rat stavljaju u kontekst današnjeg vremena, govoreći o Vidovdanskom atentatu kao o terorističkom aktu.
“Ne možemo na to ostati ravnodušni.Po svemu sudeći, na delu je novi pokušaj da se Srbija nepravedno i neosnovano proglasi apriornim krivcem, koji je više puta u istoriji uzrokovao svetske nedaće. Otvara se prostor da stvarni krivci operu savest i krvave ruke i skinu krivicu sa svojih pleća”, naglasio je Nikolić u autorskom tekstu.
Nikolić smatra da po treći put u rasponu od jednog veka Srbija nekome smeta.
“Da li će pobednice dozvoliti pokušaje revizije istorije, izmišljanjem terorističkog akta kao razloga za početak Prvog svetskog rata? Da li su žrtve pravedne borbe za slobodu uzaludne? Mi nemamo pravo da ostanemo nemi, makar se ta laž oličila u jednom jedinom glasu”, naglasio je Nikolić.
Prema njegovim rečima, katastrofi Prvog svetskog rata prethodila su stremljenja pojedinih državnika da se pregaze drugi narodi, što se vidi po preziru ispoljenom prema “malim” narodima tokom aneksione i sarajevske krize.
“Balkansko područje upleteno je u borbu evropskih sila za ponovnu raspodelu kolonija”, rekao je Nikolić i naveo da je veliko pitanje kako bi Evropa izgledala danas da je Srbija ostala u vazalnom odnosu prema Austrougarskoj, kakav je imala u vreme vladavine kralja Milana.
Nikolić je istakao da je uvod u Prvi svetski rat bila aneksija Bosne i Hercegovine, s ciljem Austrougarske monarhije da osvoji nekadašnje teritorije Osmanskog carstva i da slomi srpski otpor i potpuno neutrališe, asimiluje i marginalizuje Srbiju i srpsku naciju na teritoriji Bosne, Hercegovine, Crne Gore, Stare Srbije, Srbije, Makedonije. “Pripreme Austrougarske i Nemačke za rat trajale su više od šest godina. U vojnom smislu, te dve sile bile su nenadmašne. Momenat sukoba je izabrala Nemačka, podstakavši svog saveznika Austrougarsku da neopravdano napadne Srbiju zbog atentata na prestolonaslednika Ferdinanda. Pokušaj da se Srbija poveže s tim bio je bezuspešan”, rekao je Nikolić.
Prema Nikolićevim rečima, nije razlog za Prvi svetski rat navodni teroristički akt Gavrila Principa, a o tome uverljivo i dokumentovano piše nemački istoričar Fric Fišer u svojoj čuvenoj knjizi „Rat iluzija, Nemačka politika 1911–1914”.
Nikolić je rekao da je nemački car Vilhelm je bio vatreni pobornik ratne politike prema Slovenima, dakle i prema Srbiji, a carevi nemačke i austrougarske, Vilhelm i Franc, 23. oktobra 1913. godine sporazumeli su se o uništenju Srbije.
“Atentat na prestolonaslednika Ferdinanda je mogao da bude povod, okolnosti su bile povoljne, a želje su se poklopile s mogućnostima”, rekao je Nikolić.
Nikolić je istakao da Srbija u proteklih dvadeset godina nije imala ni dobru, a kamoli briljantnu diplomatiju.
“Postali smo apriorni krivac za mnoge nedaće izazvane pogreškama svetskih moćnika, za Prvi svetski rat, rat u bivšoj Jugoslaviji, ne daj bože da su u ovo vreme i neki drugi jubileji. Neki su to maksimalno iskoristili i kapitalizovali, ali neka se ne zanose. Srbi se u dobru ne uznose, a u zlu ne ponižavaju”, rekao je Nikolić.
On je ukazao da 20 godina u istorijskom kontekstu predstavlja kap u moru, a istina je istina i Srbija od nje neće odustati.
“Hrabar i pravdoljubiv srpski narod neće ustuknuti pred silom novca i ucena. Neće odustati ni kada ga prikazuju obešenog na trgovima evropskih gradova”, poručio je Nikolić.
“Zato danas, kada se s ponosom sećamo svoje hrabre i herojske prošlosti, trudimo se da je budemo dostojni. Prestanimo da tražimo trn u oku svojih bližnjih, izvadimo balvan iz svog oka i vidimo u čemu sve grešimo”, rekao je Nikolić.
Prema njegovim rečima, treba da se zapitamo da li će nas biti za 100 godina s ovakvim natalitetom i da se zapitamo kako žive Srbi u Hrvatskoj, Crnoj Gori, BiH, Makedoniji, šta smo uradili za Srbe na Kosovu i Metohiji.
"Svakodnevni problemi s kojima se suočavamo ne mogu biti izgovor za nerešavanje pitanja sudbine našeg naroda. Na to nas obavezuju stranice istorije koju će pisati naši potomci. Do poslednjeg daha moramo istrajno da se borimo za istinu i opstanak Srbije, očuvanje naše teritorije, naše kulture, identiteta, intelekta, jezika, istorije. Udruženi, mi ćemo uspeti”, zaključio je Nikolić.
Nikolić je rekao danas na promociji monografije "Ratni album 1914-1918", da je Srbija uvek u svojoj istoriji, i pre i posle Velikog rata, bila na strani pobednika i da doprinos pobedi saveznika treba isticati uz oslanjanje na činjenice i istorijske podatke.
"Nije nam prvina da se ogrešimo o značajne ljude iz prošlosti koji jesu istorijske ličnosti i kojima dugujemo, ako ne više, makar da se u izdanjima poput ovog setimo njihovog ogromnog doprinosa danas zanemarenoj kulturi sećanja", rekao je Nikolić.
"Nažalost, samo nas godišnjice i jubileji podsećaju na našu dužnu zahvalnost prema mnogim precima čija imena pominju tek ljudi iz struke, a čija dela jesu doslovno i simbolično utkana u naše povesno herojstvo", istakao je on.
Nikolić je istakao da u govor ubraja i ono što je napisao u autorskom tekstu u Politici.
On je naglasio da je u tom tekstu iznet njegov stav o Prvom svetskom ratu, razlozima za njegovo izbijanje i odnosima "prijatelja i manjih prijatelja" prema Srbiji.
Želeo sam da uzburkam domaću i svetsku javnost, jer mi se čini da je to sad više nego potrebno, ukazao je Nikolić.
Nikolić je istakao da je, "kao i većina srpske dece, odrastao uz imena slavnih vojnika i vojskovođa iz Prvog svetskog rata, samo jednog od ratova koje je malena Srbija vodila protiv svetskih siledžija braneći svoju čast" Radomira Putnika, Stepu Stepanovića, Živojina Mišića, Petra Bojovića, Dragutina Gavrilovića, Milunke Savić...
"Učili smo iz knjiga, saznavali od učesnika koja jedinica se borila, ko je komandovao, odakle su išli i gde su ih naši čekali", rekao je Nikolić.
On je istakao da ova knjiga podseća i na skrajnuta i nikad isticana po zasluzi imena fotografa Riste Marjanovića, Samsona Černova, Vladimira Becića, Dragiše Stojadinovića, Riste Šukovićam, "bez kojih ne bi postojalo ovo svedočanstvo o Srbiji, ovaj dokaz o istini koju nikakva sila nikada neće moći da izmeni".
Nikolić je ukazao da je srpska vojska među prvima na svetu, na Krfu osnovala Filmsku sekciju pri Vrhovnoj komandi, kupila opremu za snimanje i prikazivanje filmova.
"Vojnik sa fotoaparatom i kamerom značajan je koliko i vojnik sa puškom. Ova izuzetna spoznaja Vlade i Komande danas je pretočena u artefakte, dokumenta, svedočanstva o pohodima, junaštvu i golgoti srpskog naroda i vojske", rekao je Nikolić.
Prema njegovim rečima, fotografija je jednako svedok i emotivni doživljaj.
"Ona čuva naše sećanje i dragoceno brani da neki zalutali, zakasneli kuršum današnjih perača savesti ne ubije našu časnu istoriju", istakao je Nikolić.
Monografija "Ratni album 1914-1918" potpukovnika Andra Popovića prvi put je objavljena 1926. godine, a sadašnji izdavač "Pravoslavna reč" dopunila je ovo delo tekstom i fotografijama koje je uredio Milovan Vitezović, dok su predgovor napisali akademik Milorad Ekmečić i predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
Vitezović je naglasio da je ova knjiga srpska Odiseja iskazana fotografijama.
On je istakao da je želja predsednika Nikolića da ovu knjigu pošalje drugim državnicima najbolja odbrana srpske istine.
Patrijarh Irinej, uz čiji blagoslov je knjiga objavljena, istakao je da su stradanja srpskog naroda u 19. i 20. veku nemerljiva u istoriji i mogu se porediti sa stradanjima Jevreja.
Patrijarh je naglasio da je strašno što su ta stradanja dolazila od hrišćnaskih naroda i nama bliski, bratskih naroda, poput pravoslavnog bugarskog.
Ova knjiga svedoči o tome i kada je čovek gleda ježi mu se koža od zločina ljudskog koji se nažalost ponavlja i u našem vremenu, ukazao je poglavar Srpske pravoslavne crkve.
Patrijarh je rekao da srpski narod brzo zaboravlja ono što se ne sme zaboraviti i slabo pamti ono što se ne sme izgubiti iz vida.
Delo "Ratni album 1914-1918" predstavlja kratak istorijski pregled Prvog svetskog rata i događaja koji su mu prethodili i sve je napisano na srpskom, engleskom i francuskom jeziku, a sadrži oko 2.500 fotografija.
Izdavač "Pravoslavna reč" iz Novog Sada saopštava da je ova knjiga najreprezentativnijem izdanje o Prvom svetskom ratu "koje će služiti na čast izdavaču i svim akterima koji su učestvovali u njenom stvaranju".
Nema komentara.