Srbija
Berograd 05. 08. 2015
Dan žalosti-sećanje na Oluju
Beograd - U Srbiji je danas Dan žalosti, u znak sećanja na stradanje i progon Srba pre 20 godina u hrvatskoj vojnoj akciji Oluja.
Procenjuje se da je, pre dve decenije, za samo tri dana Oluje, iz svojih domova proterano više od 200 hiljada Srba, stradalo ih je oko dve hiljade, dok je popaljeno, opljačkano i uništeno oko 40 hiljada privrednih i pomoćnih objekata.
Ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike Aleksandar Vulin pozvao je građane Srbije da u 12 časova stanu na jedan minut i odaju poštu stradalim Srbima.
Povodom Dana žalosti, tačno u podne na celoj teritoriji Srbije biće aktivirane sirene za uzbunjivanje emitovanjem zvučnog signala "prestanak opasnosti", u trajanju od 60 sekundi.
U isto vreme oglasiće se i crkvena zvona na pravoslavnim crkvama.
Na zgradama državnih institucija i organizacija zastave će biti spuštene na pola koplja.
Ministarstvo kulture i informisanja pozvalo je medijske kuće da se striktno pridržavaju obaveza o obeležavanju dana žalosti, koje su jasno definisane zakonskim odredbama.
Pružaoci medijskih uloga dužni su da svoje programske šeme detaljno prilagode obeležavanju dana žalosti, uključujući i emisije namenjene inostranstvu, kao i da emituju prikladnu muziku i emisije, umesto humorističkih, zabavnih, folklornih i drugih sadržaja sa zabavnom i narodnom muzikom.
Na naslovnim stranama dnevnih novina, koje treba da budu isključivo u crnoj i beloj boji, što važi i za fotografije, potrebno je objaviti i odluku o proglašenju dana žalosti i njegovom obeležavanju.
U skladu sa Zakonom, obavezu da prilagode svoje programe imaju i sve ustanove kulture.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je danas da je u hrvatskoj vojnoj akciji Oluja pre 20 godina, "proterivanjem i ubijanjem Srba iz Hrvatske, dovršen istorijski zadatak Nezavisne Države Hrvatske" (NDH). "U državi namenjenoj samo za Hrvate, bezumnici su nas pobili ili proterali, a srpska ognjišta pretvorili u oganj", rekao je Nikolić u Sava centru, na obeležavanju 5. avgusta - Dana sećanja na stradanja i progon Srba.
"Za samo 48 sati, u zverskoj akciji sa elementima genocida, koju je jedan deo svetske zajednice inicirao, a drugi ostao tragično nem i nezainteresovan, jer su ubijani i proterivani bili Srbi, rešen je hrvatski problem Republika Srpska Krajina, teritorija pod zaštitom Ujedinjenih nacija", izjavio je je Nikolić.
"Danas su pali tako nisko da stradanje i patnju nemoćnih slave kao pobedu i obeležavaju kao dan kada su obnovili ustašku državu", izjavio je Nikolić.
"Paradom su proslavili dan kada su nekažnjeno pobili i proterali svoj narod", rekao je Nikolić, dodavši: "Paradom kažu živim i proteranim Srbima - ne vraćajte se, sve vas čeka ponovo! Nastavljen je istorijski usud srpskog naroda, seoba, ovog puta ne iz Srbije, već ka njoj".
Deo hrvatskog naroda koji i sada kroji sudbinu svoje države i određuje njen odnos sa svojim srpskim narodom mora da živi sa "nezaboravnom i neizbrisivom slikom kolone od 250.000 hrvatskih građana srpske nacionalnosti", izjavio je Nikolić.
On je naveo da je Srbija u utorak, "posle 20 godina, počela obeležavanje tragedije koja nas je zadesila i prvi put izrekla svoj stav o tome".
"Hrvati su pobili i proterali Srbe, pravoslavne i svetosavne. Istorija nas je naučila da je to u Hrvatskoj velika i neoprostiva, a jedina krivica, biti Rom, Jevrejin ili pravoslavni Srbin", rekao je Nikolić.
On je izjavio da "ne može samo jedna strana, srpska, konstantno da pruža ruku pomirenja i saradnje, a da druga strana na sva zvona slavi tuđu nesreću i bol".
Prema Nikolićevim rečima, velika većina proteranih Srba nije rešila ključne probleme koji se odnose na imovinska pitanja, oduzeta stanarska prava, neisplaćene penzije, oduzeto poljoprivredno zemljište, dugovanja po osnovu dinarske i devizna štednje.
"Srbija je pokazala iskrenu posvećenost miru i stabilnosti u regionu i prevazilaženju svih otvorenih pitanja. Prošlost je bolna i opterećujuća, ali budućnost mora da se gradi u saradnji i prevazilaženju razlika", izjavio je Nikolić.
On je ocenio da bi manjinske zajednice, kako bi prihvatale državu kao svoju, "trebalo da imaju život dostojan čoveka, makar pravo na svoj jezik, pismo, veru, istoriju, kulturu".
"Dok u Hrvatskoj Srbi nemaju pravo ni da imaju natpise na ulicama na svom pismu, u Srbiji manjinske zajednice Ustavom imaju zagarantovana i veća prava od srpskog naroda", rekao je Nikolić.
Nema komentara.