Srbija
Beograd 08. 11. 2015
Slijepčević:bez podrške Vlade
Beograd - Član Saveta za borbu protiv korupcije Dušan Slijepčević predvideo je, u izjavi FoNetu, da Vlada Srbije neće reagovati na izveštaj Saveta o zloupotrebama u preduzeću Dipos, koje se bavi izdavanjem državnih nekretnina.
Saradnja Saveta sa Vladom je ista kakva je bila 2001. godine, kada smo osnovani, pa sve do danas, ocenio je Slijepčević.
Nema veze što se, u međuvremenu, promenilo pet premijera, podsetio je Slijepčević, njihov odnos prema nama je identičan, u smislu da ne odgovaraju i ne reaguju na naše izveštaje.
On je napomenuo da ne može da kaže da su premijeri i Vlada bili protiv njihovih izveštaja, ali nisu ni davali podršku Savetu za borbu protiv korupcije.
Jednostavno, nema reakcije. Zbog čega to rade, to oni najbolje znaju, konstatovao je Slijepčević.
On je rekao da su članovi Saveta imali dva susreta sa Aleksandrom Vučićem, jedan dok je bio potpredsednik Vlade zadužen za borbu protiv korupcije, kada je dao "čvrsto obećanje da će se značajno popraviti" položaj tog tela, a drugi kad je postao premijer.
Opet nam je garantovao da će nam izaći u susret, da će nam se položaj promeniti, naveo je Slijepčević, kome nije poznato zašto se to nije dogodilo.
Prema njegovim rečima, Vučić je, iako to javno nije govorio, ranije imao česte kontakte sa pokojnom Vericom Barać, nekadašnjom predsednicom Saveta i "respektovao je njeno mišljenje".
Slijepčević je istakao da su posle prvog Vučićevog susreta sa članovima Saveta formirane čak i neke četiri komisije u Ministarstvu unutrašnjih poslova, koje su se bavile slučajevima 24 sporne privatizacije, na koje je to telo ukazalo u svom izveštaju.
Te komisije, smatra on, nisu bile proizvod toga što je Vlada promenila svoj stav prema Savetu za borbu protiv korupcije, "nego više odraz pritiska koji je došao spolja, iz Zapadne Evrope", pa su oni, zbog toga, promenili odnos i govorili da će se to sve istražiti.
Do danas nemamo odgovor, nijedan predmet, po nama, nije završen na način na koji bi trebalo da se završi, bez obzira da li se vodi krivični postupak ili imamo stav Vlade oko toga da li je ta privatizacija urađena u zakonskim okvirima, ukazao je Slijepčević.
Potpredsednik Saveta Miroslav Milićević je, obrazlažući stav da Dipos treba ukinuti i nekretnine kojima upravlja prebaciti u nadležnost Republičke direkcije za imovinu, naglasio da je je gazdovanje tog preduzeća bilo veoma neodgovorno.
Mi smatramo da ovom imovinom nije gazdovano na pravi način, nije bilo kontrole nad tim, država je propustila da reaguje na nalaz revizora i zbog toga smo sada došli u situaciju koja je prilično složena - veliki broj tih objekata je promenio vlasnike i namenu, rekao je Milićević.
On je objasnio da je Savet u izveštaju o Diposu pokušao da prikaže šta se događa sa državnom imovinom i gde se "događaju stvari koje ne bi smele", kao i da ukaže da se danas ni ne zna tačan broj jedinica kojima to preduzeće gazduje.
Zloupotreba je, napominje Milićević, najviše bilo tokom devedesetih godina, kada je iz stambenog fonda namenjenog diplomatskim predstavništvima otuđeno 30.000 kvadratnih metara, vrednosti 60 miliona evra.
Prema rečima Milićevića, propisi dozvoljavaju da se stambene jedinice, koje ne koriste diplomatsko-konzularna predstavništva, mogu iznajmljivati pravnim i fizičkim licima, ali je Savet utvrdio da to nije bilo javnim nadmetanjem, kako nalaže procedura.
Nije bilo nikakvog oglašavanja, izdavanje je vršeno mimo propisa, ljudi su dobijali te jedinice u direktnom dogovoru, nije poštovan princip da se ide po najvećoj mogućoj ceni, već se išlo da može biti 50 odsto od tržišne cene, ukazao je Milićević.
On je dodao i da je utvrđeno da veliki broj zakupaca nije plaćao kiriju, a da Dipos nije pokretao postupke za iseljenje, kao i da najviše zabrinjava da je određeni broj tih vila i stanova prodat i zakupci su se upisali kao vlasnici.
Milićević je istakao da se Savet u izveštaju o Diposu ne bavi samo kritikovanjem situacije i sagledavanjem štete, već je dao i jasne preporuke, kojih ima 10, o tome kako bi i šta trebalo uraditi.
Među njima je i da se konačno sačini tačna evidencija stambenog fonda Diposa, ko ga koristi, pod kojim ugovorima i uslovima, kao i da se obavi kontrola finansijskog poslaovanja i da se vidi za koliko je budžet Srbije oštećen.
Potrebno je i da se preduzmu mere protiv onih koji su kršili propise i naneli štetu državi, rekao je Milićević, koji smatra da bi ukidanje Diposa bio korak da se ostvari državna kontrola nad tim stembenim fondom.
Nema komentara.