Srbija
Njujork 19. 11. 2015
Ključna reakcija EU i UN
Njujork - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je večeras na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da je Priština suspenzijom Sporazuma o Zajednici srpskih opština poslala jasnu poruku srpskoj zajednici, Evropskoj uniji i UN da ne poštuje dogovore i da nema nameru da omogući bolji život i osnovna ljudska prava Srbima.
Ključno je šta će uraditi i kako će na to reagovati prvo Evropska komisija, a zatim i države članice EU, ali i kako će se postaviti Savet bezbednosti UN da bi se Priština navela na poštovanje međunarodno-pravno ustaljenih i priznatih tokova u sprovođenju preuzetih obaveza, izjavio je Dačić.
Na početku svog izlaganja na sednici na kojoj se razmatra izveštaj generalnog sekretara Ban Ki Muna o radu UNMIK u periodu od 16. jula do 15. oktobra 2015, prvi potpredsednik Vlade Srbije je najoštrije osudio nedavne terorističke napade u Parizu i Bejrutu, kao i obaranje ruskog putničkog aviona iznad Sinaja.
Terorizam i ekstremizam oličeni u Islamskoj državi i drugim terorističkim organizacijama predstavljaju pretnju koja nalaže globalni odgovor, naglasio je Dačić.
Šef srpske diplomatije je istakao da je Vlada Srbije u praksi potvrdila da je potpuno posvećena dijalogu sa Prištinom, koji se vodi posredstvom EU, i da u Briselskom sporazumu vidi garanciju za normalan i dostojanstven život Srbima na Kosovu.
Odluka kosovskog Ustavnog suda da suspenduje Sporazum o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO) je nezabeležen slučaj izigravanja dogovora postignutih uz posredovanje EU, ocenio je Dačić.
Težina te odluke, u čiju političku pozadinu ne treba sumnjati, još je veća kad se uzme u obzir da je usledila neposredno posle potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Evropskom komisijom, dodao je Dačić.
Ironija je, cenio je Dačić, što je u Evropska komisija u izveštaju o napretku ocenila da su ispunjena dva važna obećanja Kosova - usvajanje ustavnih amandmana koji omogućavaju osnivanje Specijalnog suda i potvrdu Prištine privrženosti normalizaciji odnosa sa Beogradom postizanjem sporazuma o energetici, telekomunikacijama, mostu u Kosovskoj Mitrovici i ZSO.
Suprotno ovom što se navodi u Izveštaju, kazao je Dačić, Priština je poslala nedvosmislenu poruku svima da ne poštuje dogovore i preuzete obaveze.
Dačić je ocenio da je uloga Misije UN na Kosovu neprikosnovena i izrazio očekivanje da će i u narednom periodu UNMIK nastaviti sa sprovođenjem svog mandata, u skladu sa rezolucijom SB UN 1244.
Imajući u vidu ukupnu političko-bezbednosnu situaciju, kao i nastavak dijaloga Beograda i Prištine, smatramo da UNMIK mora ostati aktivno angažovan u Pokrajini u nesmanjenom obimu i sa neizmenjenim mandatom, napomenuo je.
Dačić je sa žaljenjem konstatovao, da uprkos dugogodišnjem prisustvu međunarodne zajednice, na Kosovu ne postoje osnovni uslovi za nesmetani i održivi povratak interno raseljenih lica.
Nažalost, ukazao je, ni u izveštaju koji je pred nama, problem interno raseljenih nije dobio prostor i pažnju koju zaslužuje.
Prema njegovim rečima, Srbija se i dalje nalazi na nezavidnom prvom mestu u Evropi po broju interno raseljenih lica.
Dačić je predočio da je u toku sukoba 1999. godine i nakon ulaska KFOR više od 210.000 građana bilo prisiljeno da napusti svoja prebivališta na prostoru Kosova, dok je dodatnih 20.000 lica raseljeno u martovskom nasilju 2004.
Trenutno je na teritoriji Kosova i Metohije raseljeno više od 18.000 lica, a na području uže Srbije boravi nešto više od 204.000 njih, od kojih je identifikovano 97.000 lica otežanog socijalno-ekonomskog položaja, naveo je Dačić.
On je istakao da je strateško opredeljenje Srbije da svakom pruži punu podršku, bilo za održivi povratak ili za lokalnu integraciju u mestu raseljenja, ali to ostaje nedovoljno ako izostane angažovanje privremenih institucija u Prištini, uz aktivno angažovanje međunarodne zajednice, konstatovao je on. Sprečavanje povrataka je dodatno podstaknuto atmosferom nekažnjivosti za zločine izvršene nad Srbima, istakao je Dačić i predočio da nema nijednog pravosnažno osuđenog izvršioca za više od 1.000 ubistava Srba od 1999. godine.
Iako je praksa da se posebno poglavlje izveštaja posveti severu Kosova, Dačić napominje da se pogrešno može steći utisak o zadovoljavajućem stanju ljudskih prava pripadnika srpske i drugih nealbanskih zajednica južno od Ibra.
Predlažem da se u naredni izveštaj uključi iscrpan pregled situacije u kojoj žive Srbi, Goranci i drugi južno od Ibra, naveo je.
Dačić i naglasio da napadi na spomenike verske i kulturne baštine nikad nisu prestajali, što je, kako je ocenio, neoborivi dokaz da većinska zajednica nikad nije prihvatila srpsku kulturnu baštinu kao deo zajedničkog nasleđa i kulturnih vrednosti koje baštinimo na Kosovu i Metohiji.
Samim tim, albanska zajednica na Kosovu nema ni sa pravnog, ni sa istorijskog, moralnog ili bilo kog drugog stanovišta pravo da svojata spomenike srpske kulture i duhovne baštine, koji su od 1999. godine bili mete sistematskog uništavanja, zaključio je Dačić.
On je predočio da albanski đaci i studenti na Kosovu uče da su srpske crkve i manastiri iz 12, 13. i 14. veka albanski spomenici, a da je srpska dinastija Nemanjića zapravo albanska dinastija Nimani.
To je falsifikovanje istorije u cilju brisanja srpskog identiteta i prisustva na Kosovu i Metohiji, ukazao je.
Dačić je dodao da razgovori o imovini Srpske pravoslavne crkve, kao i statusu i zaštiti srpskog kulturnog nasleđa na prostoru Kosova i Metohije u okviru Briselskog dijaloga tek treba da uslede.
S tim u vezi, on je poručio da je posvećenost Srbije dijalogu odraz čvrstog opredeljenja da se do stabilnosti na zapadnom Balkanu dođe isključivo političkim i diplomatskim sredstvima.
Uz ocenu da su političke, društvene i ekonomske prilike u kojima žive Srbi na Kosovu i dalje vrlo složene, Dačić je napomenuo da Srbija očekuje od međunarodne zajednice, a pre svega od UN, kontinuiranu pomoć na putu izgradnje poverenja, kao jedinog čvrstog temelja za uspostavljanje normalnog života za sve na Kosovu i Metohiji.
On je zaključio da iskoraci unilateralizma, poput zahteva za prijem Kosova u UNESKO i primeri izigravanja postignutih dogovora, nisu put u dobrom pravcu.
Dijalog kao način rešavanja svih otvorenih pitanja nema i ne sme imati alternativu, zaključio je Dačić.
Nema komentara.