Srbija
05. 11. 2011
Bez razornih zemljotresa
Beograd - Magnitude najvećih zemljotresa koji se u Srbiji mogu dogoditi kreću se do šest jedinica Rihterove skale, pa o razornim potresima, kakav je bio onaj u Japanu, građani Srbije ne treba ni da razmišljaju, rekla je u intervjuu FoNetu Slavica Radovanović, direktorka Republičkog seizmološkog zavoda (RSZ).
"Centralna Srbija, od Lazarevca na severu, do Kopaonika na jugu i od Jagodine na istoku do Valjeva i Čačka na zapadu, predstavlja teritoriju na kojoj se mogu dogoditi zemljotresi te jačine. Njihov intenzitet na površini terena mogao bi da dostigne osam stepeni po Merkalijevoj skali", navela je Radovanović.
Prema njenim rečima, protivtrusna zaštita postoji samo na onim objektima koji su zidani posle 1963. godine kada je, sa ciljem da gradnja postane kvalitetnija, posle skopskog zemljotresa donet set seizmičkih propisa u ondašnjoj Jugoslaviji. Pravilno zidani su oni objekti koji su napravljeni tako da ni pri najjačem zemljotresu na nekom lokalnom prostoru ne sme da dođe do njihovog rušenja.
Radovanović pojašnjava da je seizmički neotporan objekat koji ne može da izdrži zemljotres koji se na prostoru na kome je sagrađen može dogoditi i da je, nažalost, takav i jedan broj objekata zidanih posle donošenja seizmičkih propisa, što naročito važi za privatnu gradnju
. "Prema posrednim istraživanjima,koje je RSZ radio na osnovu prethodnog popisa, u Srbiji je 60 odsto objekata seizmički neotporno. To je visok broj, ali je procenat sličan i u zemljama u okruženju", rekla je direktorka RSZ, podsetivši na tradiciju u gradnji kada je stanovništvo prešlo sa života u drvenim brvnarama, na život u zidanim objektima koji su seizmički neotporni. U Srbiji se, do kraljevačkog zemljotresa, potres na urbanom području nije desio od potresa u Lazarevcu 1922. godine.
Radovanović kaže da zbog perioda prividnog mirovanja tla ispod gradova, ne samo u Srbiji, njihova brza urbanizacija nije uvek bila praćena strogim poštovanjem seizmičkih propisa, pa se zato dešava da zemljotresi izazovu više štete nego što je realno očekivati po modelima koji povezuju jačinu zemljotresa i obim oštećenja.
Direktorka RSZ smatra da je to važno i za Beograd koji, kako kaže, ima sreću da nema svoje lokalne zemljotrese, ali ga zemljotresi iz centralne Srbije dosta ugrožavaju.
"Svi objekti koji su u Beogradu sazidani posle lazarevačkog zemljotresa 1922. godine, a pre donošenja seizmičkih pravila gradnje 1963. godine, nisu doživeli najveći zemljotres koji se Beogradu može dogoditi, a koji bi mogao da ima intenzitet oko sedam stepeni Merkalijeve skale", rekla je Radovanović.
Bojim se, dodala je, da bi u tom slučaju oštećenja, naročito u starim delovima grada, bila značajna. Ona podseća da seizmolozi ne mogu da predvide zemljotrese, ali da na osnovu pređašnjih potresa i analiza mogu da odrede najjači intenzitet zemljotresa koji se na nekom prostoru može dogoditi i koji bi svi objekti koji se na njemu nalaze morali da izdrže bez rušenja.
Seizmička preventiva podrazumeva gradnju kvalitetnih objekata jer, kako je navela, sam momenat kada će se neki zemljotres dogoditi, seizmolozi verovatno nikada neće moći da predvide, pošto njegovo javljanje zavisi od previše parametara.
Nema komentara.