Srbija

Beograd 06. 08. 2011

Muke sa vađenjem dokumenata

Lična karta

"Pitam se ima li granice u ponižavanju i maltretiranju malih običnih građana i gde je" - tako je svoje pismo dnevniku Blic počeo 78-godišnji Beograđanin Miodrag Stevanović koji je opisao svoje iskustvo vađenja lične karte.

Rođen sam u prvoj polovini prošlog veka (1933. godine) i u prošlom milenijumu. Tada je moja država bila monarhija a monarh je bio kralj. O tom sistemu ne mogu da komentarišem, jer sam bio dete koje je odrastalo i školovalo se za vreme Drugog svetskog rata 1941-1945. Monarhiju je smenio republikanski socijalizam. Tada smo svi postali drugovi i drugarice. Danas se za taj sistem govori da je bio diktatorski režim Josipa Broza Tita, a ja sam u tom sistemu živeo najveći deo svog života. Borio sam se i izborio za svoje mesto pod suncem kao i većina prosečnih građana ni na ćiju štetu. Taj sistem i veći deo mog života neću da komentarišem, jer je o njemu današnja demokratija rekla dovoljno pa neću ni da demantujem ni da potvrđujem demokratska viđenja. Došlo je potom jedno vreme kad sam lupao u šerpu i duvao u pištaljku, tražeći nešto novo i bolje, tj. demokratiju. Izborio sam se da ta sreća dođe.

Sve ovo napred napisao sam kao uvod ovog blagostanja koje sledi. Vlast tj. zakonodavac donosi odluku da svi građani moraju do određenog roka da zamene lićnu kartu. Ja sam krenuo u raspitivanje da li ja moram da menjam ličnu kartu, iako je u njoj pisalo da je izdata “trajno”. Rečeno mi je da mora i da bih zamenio treba da pribavim krštenicu i uverenje o državljanstvu, ne starije od pola godine.

PRVI ČIN: 12. JUL

Uz moj trud i trud drugih i određenu finansijsku nadoknadu od 1.100 dinara pribavio sam ova dokumenta, pa sam sa njima 12. jula 2011. krenuo u “Beli dvor” kako narod zove policijsku ispostavu na početku Višnjicke ulice u opštini Palilula. Oni koji imaju iskustva upozorili su me da treba da poranim da bih dobio broj za predaju dokumenata. Evo hronološkog zapisa svih događaja od tog dana:

4.00 - Ustao sam u četiri sata, spremio se, uzeo dokumenta...
5:15 - Dolazim pred “Beli dvor”. Tamo je već bilo prilično naroda, i mlađeg i starijeg. Pitao sam da li neko pravi spisak. Uputili su me jednom mladiću koji me je upisao kao 26. za taj dan. Nastavio sam da čekam kao i ostali. Vreme sporo protiče. Spisak i grupa se povećavaju. 
7:00 - Policajac koji dežura kod rampe kaže da treba da se prozovemo i postrojimo u kolone posebno za predaju a posebno za podizanje dokumenata. Popisivači prozivaju a mi se ređamo u red po dvoje kao đaci. 
7:30 - Policajac podiže rampu i mi ulazimo, za predaju levo a za podizanje dokumenata desno od stepenica i nastavljamo čekanje. 
7:50 - Stižu mala deca koja vode roditelje da uz njihovu pomoć uđu preko reda, a tu su i invalidi koji idu pravo na vrata “Belog dvora”. 
8:00 - Izlazi policajac (kažu da se zove Zoran) koji zavodi red, jer se on poremetio zbog male dece i invalida. Zatim počinje ulaz. Prvo deca uvode roditelje onda invalidi potom grupa iz reda za podizanje, a onda iz reda za predaju. 
8:30 - Stižem i ja da uđem. Desno od ulaza u holu sedi gospođa za stočićem. Pogleda moja dokumenta, dade mi broj 037, reče mi da dođem u 12 sati i 30 minuta, a da prethodno uzmem uplatnicu na šalteru Auto-moto saveza, da uplatim za troškove izdavanja lične karte. Sve ovo traje jedan minut.8:35 - Ponovo stajem u red ispred šaltera Auto-moto saveza, gde čekam desetak minuta. Na šalteru lepa službenica, kažem joj da mi treba uplatnica za ličnu kartu. Ona me pita kako se zovem i gde stanujem, daje mi uplatnicu i ladno mi uzima 60 dinara. Sve traje jedan minut, pa se pitam koliko ona zarađuje kad joj je minut rada 60 dinara. 

9.00 - Odlazim u poštu, plaćam nešto manje od 1.200 dinara i sve to završavam za pola sata. Odlazim kući da doručkujem i da se pripremim za “drugi čin”. 

12:20 - Dolazim u “Beli dvor” i čekam da me prozovu. Kad se pojavio moj broj ulazim u kabinu, službenica mi kaže da sednem, zatim je, uz izvinjenje, primila tri stranke čija je obrada trajala kraće. Nisam se ljutio zbog toga “pa ljudi smo”. 

13.00 - Konačno je uzela u obradu moj predmet. Ja sam imao samo da sedim. Kad mi je rekla da valjam desni pa levi kažiprst, sve je bilo kao i ranije samo mi nisu bili uprljani prsti. Zatim mi je rekla da uđem u kabinu i gledam u aparat. Kad smo završili slikanje izašao sam iz kabine, potpisao sam se ne neku ploču, dobio sam potvrdu i rečeno mi je da dođem sa potvrdom, starom ličnom kartom za deset dana. Cela ova operacija trajala je osam minuta!

DRUGI ČIN: 26. JUL

U utorak 26. jula sve “jovo nanovo”:

4:30 - Poranio sam da se upišem na spisak za podizanje dokumenata. 
5:20 - Došao sam, upisao sam se kao 76. i nastavio čekanje.
7:00 - Prozivka i pravljenje reda. 
7:30 - Diže se rampa, formiramo red desno od stepenica. 
7:50 - Opet počinje nastup dece sa roditeljima. Na stepeništu nastaje mali nered...
8:00 - Policajac zavodi red i počinje podela brojeva. Ja se primičem stepenicama, ispred mene je bilo dvadesetak ranoranilaca. 
8:15 - Policajac saopštava da brojeva više nema i da dođemo drugi put. Nastaje komešanje i razlaz, oko 150 građana napušta red i odlazi. Ponižen i uvređen krećem kući, rešen da više nikada ne dođem.

TREĆI ČIN: 27. JUL

U međuvremenu menjam odluku i u sredu 27. jula krećem još ranije.
2:45 - Ustajem i krećem.
3:30 - Stižem i ponovo se upisujem, sada kao 24. za taj dan. Napominjem da sam platio taksi 1.000 dinara da bi me dovezao u “Beli dvor” i vratio kuči. 
7.00 - Dolazim ponovo. Počinje prozivka, uređenje od stepenica desno i čekanje po poznatom scenariju od prethodnog dana, samo sam ja sada bliže stepenicama. 
8:00 - Počinje podela brojeva. 
8:15 - Dobijam broj 242 u kome stoji da dođem u 13 časova.

12:50 - Stižem, u u holu desetak građana. Na salterima 1, 2 i 3 nikog. Devojka ušla ispred mene, prilazi šalteru 2. Prima je službenik, a šalteri 1 i 3 su i dalje prazni. Nekoliko minuta kasnije dolazi službenik i prima mene. Predajem potvrdu, staru ličnu kartu i broj dobijen u 8 i 15 ujutru. Službenik nalazi moj koverat. Popunjava obrazac za predaju lične karte, stavljam desni kažiprst na svetleći deo uređaja na šalteru. Potpisujem prijem lične karte. Sve se zavrsava za PET minuta i ja dobijam “čipavi” dokumenat, za koji sam stajao u redu sa prekidima skoro tri dana računajući i noći.

Kad se osvrnem na prošlost, zaključujem da sam, lupajući u šerpu i duvajući u pištaljku, tražio i dobio ovo današnje blagostanje. Pošto sam ja star čovek, prosto se radujem da ću se spasiti ove sreće, jer će mi uz božju pomoć doći kraj života. Za svojih 77 godina prošao sam dosta i video dosta, vadio sam 5-6 ličnih karata, tri pasoša, nekoliko saobraćajnih i vozačkih dozvola, ali nikada nisam bio ovako ponižen! Obećavam da neću ponovo lupati u šerpu, da ne bih ponovo pogrešio, jer posle ovoga može doći nešto još gore” - napisao je na kraju Miodrag Stevanović.

Miodrag Stevanović