Studenti javljaju

04. 10. 2011

Plavi valcer

Beograd - Trebalo mi je 45 godina da rešim zadatak koji mi je jedan stari fotograf postavio pre skoro pola veka. Taj zadatak sam zaboravio, ali je on, kako će se videti, živeo u mojoj podsvesti vrlo dugo. Onda je rešenje došlo nekako samo od sebe, iznenada, nekim čudom prirode, jedne nedelje kada je duvala jaka košava.

Ja se nađoh na ušću Save u Dunav. Koliko sam puta pokušavao da pogledom vidim crtu koja ih razdvaja, ali to nisam uspevao jer su najveći broj dana u godini vode dve reke iste boje. Te nedelje braon-žuta Sava ulivala se u plavi Dunav. Taj neviđen prizor, bio je rešenje zadatka koji mi je kao klincu postavio čuveni fotograf čika Ika.

On je u Titovo  vreme držao radnju preko puta Milicije u 29. novembra. Dobro je zarađivao ali to nije smeo da pokaže jer je bio svedok brojnih oduzimanja imovine od strane ondašnjeg režima. Zato nikada nije kupio auto već je sa svoje Čubure na posao i sa posla išao taksijem. Nedeljom bi stajao na svom prozoru na drugom spratu i pušio. Nije imao dece, pa je voleo da se šali s nama klincima.

Jednom smo ga upitali kako da zaradimo pare, a on reče da nema ništa lakše od toga. Kaže, evo ja, na primer plaćam milion dinara ako neko uspe u ovome. Dam ti jednu konzervu sa kilo bele farbe i jednu debelu četku i čik ako možeš da povučeš crtu tačno tamo gde se Sava uliva u Dunav, da svi znamo gde je ta linija njihovog susretanja. Mnogi su do sada pokušavali ali niko nije uspeo.

Setih se te priče i tog zadatka koji sam, eto držao podsvesno u glavi gotovo 45 godina. Osećao sam potrebu da ga na neki način rešim. I gle čuda, ta prilika mi se ukaza sama od sebe. Tog dana, kao za inat, nisam poneo fotoaparat sa sobom, pa sam morao da se vratim kući, kako bih uzeo kameru i snimio dve reke u dve različite boje. Reke su same pokazale svoju liniju razdvajanja ili svoju liniju susretanja.

Nije to obična crta. Ta duga, duga linija može biti istorijski simbol večnog razdvajanja Balkana i ostalog dela Evrope. Biti žuta zvezdica na plavoj pozadini, simbol znaka Evropske unije, to su težnje svih malih zemalja Balkana. A evo tu preda mnom njena lokalna malenkost - reka Sava, obojena žućkastim muljem ne može da isprlja taj evropski plavi Dunav čija je snaga tolika da ga ne mogu drukčije obojiti čak ni druge velike i moćne muljevite pritoke na putu od Alpa do Crnog mora.

Jasno se vidi da se Dunav opire svom silinom uticaju lokalne Save i dugo dugo ne da njenoj boji da se s pomeša s njegovom. U borbi dva rečna džina, nekoliko kilometara niže, Dunav ipak pobedjuje, kao da je oprao sav taj mulj  i nastavio da teče do svog ušća plav kao sam valcer. A crta ostaje vidljiva ili nevidljiva, kao crta koja nas istovremeno razdvaja i spaja. 

DrBach