Studenti javljaju

08. 10. 2011

Heroina 6. oktobra

Beograd - Tuga i bes zbog neobavljenog 6. oktobra donekle su razblaženi postojanjem i delovanjem Saveta za borbu protiv korupcije i njegove hrabre i uporne predsednice Verice Barać. Javne, upozoravajuće izveštaje tog saveta podjednako ignorišu, naravno, i režim i tzv. opozicija, na radost i uz olakšanje njihovih mentora i finansijera.

Upravo publikovani Izveštaj Saveta o pritiscima i kontroli medija u Srbiji  turoban je dokaz dubine moralne i društvene krize savremene Srbije. Takodje, crno na belo su predočeni argumenti zašto nije bio moguć 6. oktobar i zbog čega će ovde manipulacija i demagogija i dalje biti preovlađujući modeli vladanja. Na štetu prosperiteta, pravne države, ljudskih prava i sloboda!

Uz preporuku za čitanje kompletnog izveštaja, evo odlomka koji je mene najviše pogodio i razbesneo:      

RTS i RRA kao servisi vladajuće elite

Javni servis 

Savet za borbu protiv korupcije je u više navrata tokom proteklih godinu dana od RTS-a tražio dokumentaciju o poslovanju javnog servisa, ali je delimične odgovore dobio tek u julu i avgustu ove godine. Savet je 27. septembra 2010. godine od generalnog direktora RTS zatražio ugovore sa nezavisnim produkcijskim kućama i individualnim autorima od 2007. do 2010. godine, ugovore o poslovnoj saradnji sa Bačkom eparhijom, preduzećima Communis, Sat Media Grupom, Film i ton, Media Pro i Emotion Productions, i kopije ugovora o medijskom oglašavanju sa marketinškim agencijama koje je RTS sklopio od 2007. do 2010. godine, kao i sve ugovore koji su bili na snazi u ovom periodu, a koji su sklopljeni ranije. Kako RTS i pored obećanja direktora Aleksandra Tijanića nije dostavio traženu dokumentaciju, Savet je izjavio žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja. Uprkos Rešenju Poverenika br. 07-00-02024/2010-03 od 29. novembra 2010. godine kojim je uvažena žalba Saveta, i podnetog predloga od strane Saveta za izvršenje Rešenja Poverenika od 1. februara 2011. godine, direktor RTS nije dostavio tražene podatke, već je odlučio da plati novčanu kaznu za nepoštovanje zakona. Savet se zbog toga 17. maja 2011. godine obratio Upravnom odboru RTS-a. Nakon sastanka članova Saveta sa novim predsednikom Upravnog odbora RTS Slobodanom Markovićem 22. juna ove godine, RTS je počeo da dostavlja Savetu delove tražene dokumentacije, izgovarajući se da je materijal preobiman da bi nam bio poslat odjednom. Najveći deo traženih dokumenata nam do danas nije dostavljen. Deo zahteva Saveta RTS-u upućen je radi provere navoda iz predstavke koju je Savetu dostavilo udruženje "Ujedinjeni televizijski eksperti - UTE". U njoj su izneti navodi o ozbiljnim zloupotrebama službenog položaja, korupciji, sukobima interesa, kadrovskim manipulacija, finansijskim malverzacijama, kršenjima Zakona o radu, javnim nabavkama, i dr. Zbog ćutanja RTS-a, Savet nije bio u mogućnosti da proveri neke od navoda iz predstavke.

Nepostupanje direktora RTS-a po zahtevima Saveta za pristup informaciji od javnog značaja nije usamljen slučaj. Naime, prema podacima dobijenim iz Kancelarije poverenika za informacije od javnog značaja, RTS u periodu od 2008. do 2010. godine nije postupio po čak osam rešenja Poverenika, kojima je javnom servisu naloženo da tražiocima informacija dostavi podatke o tome da li poseduje informacije i dokumentaciju koja je bila predmet interesovanja više udruženja, institucija i pojedinaca.

U predstavci koju je UTE dostavio Savetu, navodi se da RTS poverava poslove nezavisnim produkcijama u netransparentnoj proceduri, što izaziva sumnju da pojedine interesne grupe ostvaruju finansijsku korist čija se vrednost meri desetinama miliona evra. Jednom godišnje se formalno raspisuju konkursi za izbor programa nezavisnih radio i televizijskih produkcija,ali rezultati ovih konkursa se ne saopštavaju javnosti. Tipičan primer sporne saradnje sa nezavisnom produkcijom je ugovor sa producentskom kućom NIRA Film&Television Consulting o serijalu "Vreme je za bebe", producenta Nebojše Garića, koji je istovremeno i suvlasnik "Multikom grupe" zajedno sa Draganom Đilasom. U pitanju je serijal koji popularizuje rađanje dece u Srbiji. Međutim, prema navodima UTE, više meseci pre dodele ugovora NIRA Film&Television Consulting-u, serijal sa identičnim sadržajem je pripremala ekipa RTS, po nalogu direktora TV Beograd Nikole Mirkova. Međutim, pre nego što je snimanje počelo, generalni direktor RTS Aleksandar Tijanić je zaključio ugovor sa privatnom produkcijom.

Pored netransparentnih procedura u kojima se dodeljuju ugovori, sporne su i vrednosti zaključenih poslova. Pojedine produkcije za emisiju od 30 minuta od RTS-a dobijaju kao naknadu pravo na reklamno vreme od tri minuta, a neke za slične sadržaje dobijaju nerealno visoke novčane iznose. Prema dokumentaciji koju je Savetu dostavio direktor RTS-a nakon intervencije Upravnog odbora, najvaću finansijsku naknadu po emisiji primala je producentska kuća Emotion Production za emisiju "48 sati svadba". Ugovor o prenosu TV prava zaključen 19. juna 2006. godine između Emotion production i RTS-a, predviđa da RTS za prava na emitovanje 104 epizode serijala "48 svadba" isplati Emotion-u 12.948 evra po epizodi, a 29. juna 2007. godine zaključen je i Aneks o produženju važenja ovog Ugovora na još 104 epizode. Dodatno, Emotion po Ugovoru ima pravo i na reklame i reklamno vreme, što je definisano posebnim ugovorom, koji Savetu nije dostavljen. Suvlasnik te produkcije do nedavno je bila Multikom grupa Dragana Đilasa sa 49 odsto udela. Prema navodima UTE, serijski igrani program RTS nezavisnim produkcijama plaća još i više, čak 80 do130 hiljada evra po epizodi.

Od 2006. godine RTS ima poslovnu saradnju i sa produkcijom Bačke eparhije Srpske pravoslavne crkve. Ugovorom iz 2006. godine koji je RTS dostavio Savetu, predviđeno je da 60 odsto od godišnjeg budžeta za emisiju Verski kalendar, koji ukupno iznosi 187 hiljada evra, bude isplaćeno u novcu, a ostatak u pravu na reklame. Naredne godine je sklopljen petogodišnji Sporazum o saradnji na proizvodnji i emitovanju verskog programa između verskih zajednica i RTS, kojim je predviđeno da Bačka eparhija SPC ponovo bude producent. Finansijske pojedinosti tog odnosa regulisane su posebnim ugovorom, koji RTS nije dostavio Savetu. Međutim, fotokopiju ugovora kojim je regulisana vrednost ovog posla za period od 15. maja 2007. do 15. maja 2008. godine, Savet je dobio u predstavci UTE.  Ugovor predviđa da RTS isplati Bačkoj eparhiji 24.344.340,80 dinara za jednogodišnju produkciju serijala Verski kalendar i Verski mozaik Srbije. Uz fotokopiju ugovora, UTE je priložila i dve fakture Bačke eparhije dostavljene RTS-u 17. oktobra i 1. novembra 2008. godine,  jedna na 2.028.695,00, druga na1.478.049,26 dinara.

Pojedini članovi Upravnog odbora RTS-a, koji odlučuju o radu i imenovanju direktora tog medija, pojavljuju se i kao autori emisija, ili su povezani sa privatnim produkcijskim kućama koje sarađuju sa RTS. Tako je dr Predrag J. Marković, član Upravnog odbora RTS-a i funkcioner Demokratske stranke (DS), bio i autor više kvizova za koje je, pored novčane naknade koju dobija kao član Upravnog odbora, primao i honorare posredstvom firme "Film i ton", koja je u vlasništvu njegovog oca Jovana Markovića. Prema dostavljenoj dokumentaciji, preduzeće "Film i ton" je sa RTS-om od 2007. godine imalo saradnju za proizvodnju kviza "Visoki napon". Godišnja naknada autorskom timu je iz godine u godinu rasla sa četiri miliona dinara u 2007. godini na devet miliona dinara u 2010. godini, dok je RTS svake godine ovoj firmi plaćao i licencu od oko dva miliona dinara. RTS je Savetu dostavio i pojedine anekse ugovora iz kojih se vidi da je ova firma prodavala i filmove RTS-u, ali osnovni ugovori nisu dostavljeni.

Dušan Stokanović, takođe član Upravnog odbora RTS-a, predvodio je produkciju koja je pripremala emisije "Verski kalendar" i "Verski mozaik", a za koje RTS, posredstvom Bačke eparhije, isplaćuje značajne honorare. RTS među svojim zaposlenima ima vlasnike privatnih produkcija, pa je Nenad LJ. Stefanovića, glavni i odgovorni urednik Informativnog programa RTS, jedan od deset vlasnika preduzeća Vreme film, koje je zaključilo vredne ugovore o produkciji dokumentarno-informativnih emisija za RTS.

Iz dokumentacije dostavljene Savetu vidi se između ostalog da deo ugovora sa privatnim produkcijskim kućama predviđa isplatu ne u novcu, već u sekundama reklamnih termina. Istraživanje koje je Savet sproveo među malim produkcijskim kućama koje RTS angažuja na ovaj način, pokazalo je da ove firme najčešće nisu u mogućnosti da same prodaju reklamne sekunde, već su primorane da ih po ceni znatno nižoj od realne ustupe velikim marketinškim agencijama iza kojih stoje stranački funkcioneri i lica povezana sa njima. Predstavnici jedne od anketiranih produkcijskih kuća navode da su svoje reklamne sekunde na RTS-u morali da preprodaju velikoj marketinškoj agenciji po ceni čak deset puta nižoj od one koja je predviđena odgovarajućim cenovnikom RTS-a. S druge strane, navedenim Ugovorom sa produkcijskom kućom Emotion production, iza koje je do nedavno stajao Dragan Đilas, predviđeno je da RTS za prava na emitovanje104 epizode serijala "48 svadba" isplati Emotion-u oko 13 hiljada evra po epizodi. Drugim rečima, iste osobe koje stoje iza marketinških agencija koje od malih produkcijskih kuća otkupljuju reklamne sekunde po nerealno niskim cenama, za svoju TV produkciju su plaćeni u novcu, a ne u reklamnim sekundama.

RTS, prema navodima iz predstavke UTE,godinama drastično krši Zakon o oglašavanju. Međutim, RRA je tek 2011. godine počela da podnosi prekšajne prijave protiv medija, uključujući i RTS, zbog kršenja Zakona o oglašavanju. U 2010. godini ,najveći prekršaj u radu RTS koji je RRA utvrdila odnosio se na zaštitu srpskog jezika u programu, jer se često dešava da natpisi budu na latiničnom pismu, ali se tvrdi da RTS ispunjava sve nadzirane programske obaveze. Istovremeno, RTS ne objavljuje javno podatke o poslovanju, ostvarivanju programske produkcije, udela pretplate i reklame u prihodima, rashoda, plate zaposlenih, načina donošenja poslovnih i programskih odluka u upravnim telima i dr.

U predstavljanju najvećih finansijskih problema RTS-a, u predstavci UTE posebno je apostrofirana organizacija "Pesme Evrovizije 2008". Ugovor koji je RTS dostavio Savetu, zaključen između RTS i agencije Communis o realizaciji projekta "Pesme Evrovizije 2008", vredan je 24.723.000,00 dinara, što je oko 300 hiljada evra po tadašnjem kursu. Za ovu manifestaciju javnosti nikada nije predstavljen precizan finansijski izveštaj. UTE takođe konstatuje sve veću finansijsku zaduženost RTS. I dugoročne i kratkoročne obaveze se konstantno povećavaju. Na dan 31.  decembra 2008. godine kratkoročne obaveze RTS-a bile veće od obrtne imovine za 1,484 milijardi dinara. Sve ovo ukazuje na veliku neizvesnost u pogledu materijalnog poslovanja, što izaziva opravdanu sumnju da RTS ubuduće neće moći da posluje u skladu sa zakonskim načelima. Loše finansijsko poslovanje RTS je u 2009. godini još više produbljeno, no finansijski izveštaji za 2009. i 2010. godinu do današnjeg dana nisu objavljeni.

RTS se finansira iz javnih prihoda i predstavlja instituciju koja ima posebnu ulogu u društvenom, kulturnom i političkom životu Srbije. Navedeni problemi su utoliko veći jer RTS, kao javni servis, ima veću odgovornost od ostalih medija i komercijalnih televizija u kreiranju javnog mnjenja i zastupanju opštih interesa građana. Međutim,odbijanje rukovodstva RTS-a da postupi po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i građanima omogući uvid u način na koji se troše javna sredstva, dovodi u pitanje mogućnost ispunjavanja najvažnijih zadataka javnog servisa, a jedan od njih svakako jeste i borba protiv korupcije. Za efikasnu borbu protiv korupcije, koja predstavlja prioritetni interes građana Srbije, neophodna je nepodeljena podrška javnosti i civilnog društva, koja se može postići jedino posredstvom medija, pre svega javnog radiodifuznog servisa. Međutim, postavlja se pitanje kako RTS, budući da i sam posluje netransparentno, može doprineti borbi protiv korupcije? Zbog toga su, verovatno, i u programskim sadržajima javnog servisa veoma slabo zastupljeni istraživački, analitički i kritički sadržaji.

Filip