Studenti javljaju

24. 08. 2015

Da li i kuda odlaze izbeglice?

Beograd - Već nekoliko dana veliki broj izbeglica iz Makedonije ulazi u Srbiju, uz napomenu da “samo prolaze” i da “žele dalje, u neku od razvijenih zemalja Evropske unije, prevashodno u Nemačku”, ali već nekoliko dana nema nijedne vesti o izlasku izbeglica iz Srbije!

Nema potvrde da oni zaista i prolaze kroz Srbiju!

Štaviše, premijer Vučić  najavljuje gradnju privremeniog  prihvatnog centra centra za više hiljada izbeglica u Beogradu, kod hotela “Nacional”.  Privremenog! Nastranu to što nije blisko razumu koncentrisati izbeglice u glavnom gradu jedne države, makar i u “privremenom porihvatnom centru za hiljadu do tri hiljade ljudi”.  Uzgred, takav jedan prihvatni centar za mnogo manje osoba upropastio je Banju Koviljaču, jednu od najboljih banja u Srbiji.

Ministar Vulin je 22. avgusta izjavio kako je “samo tog dana evidentirano oko 800 tražilaca azila u Srbiji, a tokom noći se očekuje još oko 700”! Dakle 1500 samo u jednom danu!

Ako su tražili azil u Srbiji, kako je rekao Vulin, kako su “u prolazu”? Može biti da im je i za “prolaz” potreban srpski azil. Ne znam. Sumnjam.  Imam pravo da sumnjam. Jer ni Vulin, ni Vučić, niti iko od njima potčinjenih državnih službenika to srpskoj javnosti  nije objasnio.  Umesto objašnjenja, slušamo fraze

Ali, znam da je samo 23..avgusta, u Srbiju  iz Makedonije ušlo oko 5.000 izbeglica. Registrovani su u prihvatnom centru u Preševu, nedaleko od granice, a onda - kako glasi vest - masovno su nastavili put ka Beogradu!

Prethodno smo nekoliko dana obaveštavani o haosu na granici između Grčke i Makedonije, jer makedonske vlasti nisu htele da dozvole ovim ljudima ulaz iz Grčke. Postavljeni su kordoni policije I vojske, postavljena je bodljikava ćžica, bačene su i šok bombe…Ipak, kordon je probijen. Ulazak je dozvoljen. No, u Makedoniji su odmah napunjeni  vagoni i svi raspoloživi autobusi za momentalni prevoz u Srbiju. Nije javljeno da je izbeglicama davan azil u Makedoniji, niti da ga je neko od njih tražio. Ekspedovani su ekspresno o Srbiju.

Prethodnih meseci, dok dolazak izbeglica u Srbiju nije bio tako masovan, ali jeste bio svakodnevan, srpska javnost je obaveštavana  o navali ovih ljudi na granicu sa Mađarskom. Tuda  je vodio njihov put dalje u Evropsku uniju.

Onda su Mađari ekspresno podigli zid i vesti o ilegalnim prelascima u Mađarsku naglo su prestale. Restriktvine mere u odnosu na ulazak izbeglica iz Sirije i Avganistana  najavile su i Bugarska i Rumunija, preko kojih je, istini za volju, izbeglički put u Evropu duži, pa ni odatle nema vesti da li na granicama ovih država sa Srbijom ima izbeglica. Nemamo vesti ni da izbeglice žele u Evropu preko Hrvatske, nove članice EU, niti da se okupljaju na granici Hrvatske i Srbije.

Nema , dakle, nikakvih vesti da ovi ubogi prolaznici zaista i prolaze kroz Srbiju. Znamo, vidimo da ulaze u Srbiju.  Znamo da traže i dobijaju azil u Srbiji. Govore nam i oni, ali i naši zvaničnici, da ne žele da ostanu ovde , već nameravju samo da prođu kroz Srbiju na putu ka razvijenijim državama Evrope. Nismo, međutim, obavešteni da li je , i ako jeste - koliko njih kog dana zaista izašlo iz Srbije I ušlo iz Srbije u Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku, Hrvatsku…na putu u razvijenije države Evrope!  Zašto!?

U međuvremenu, izbeglice su se utaborile i kampuju u nekim beogradskim parkovima - kod Autobuske stanice, inače, na terenu budućeg grandioznog “Beograda na vodi”, na terenu koji bi trebalo da bude obuhvaćen donedavno toliko reklamiranim projektom, podržanim  i velikom maketom, postavljenom nedaleko od tog današnjeg izbegličkog stecišta.

Okupljaju se i u delu Tašmajdanskog parka, iza hotela “Metropol”. Nije teško pretpostaviti da će i druge zelene površine u Beogradu, pred ovolikim brojem ljudi, polako postati izbeglički kampovi.

Nije, takođe, teško ni zamisliti šta bi bilo kad bi , recimo, izbeglice razapele šatore u parku kod Vile Borgeze u Rimu (ko je bio u Rimu zna kako izgleda ovaj deo večnog grada),  na Šanzelizeu u Parizu, ili u parku kod Brandenburše kapije u Berlinu… Ne bi stigli ni kočić od šatora da pobodu!

Neki od njih održavaju ličnu higijenu kupajući se, proteklih vrelih dana, na otvorenom bazenu “Tašmajdan”, kao u kakvom javnom kupatilu! Neki od njih se u grupama kreću po Vračaru i u menjačnicama oko Kalenića pijace menjaju novac.

Najveći broj izbeglica je teška sirotinja bez ičega, mukom naterana u beg, ali poznato je da nije ni mali broj onih koju u srpskim bankama imaju račune preko kojih primaju novac, što je, itekako lako proverljivo, a ja pouzdano znam

Istovremeno, 23. avgusta stigle su dve vesti. Prva, da su se grupe izbeglica potukle kod Autobuske stanice i druga da je nekoliko, tuberkulozom, zaraženih izbeglica samovoljno napistilo stacionar. Ministar policije  Stefanović, odbrane  Gašić i rada Vulin, pa i premijer Vučić uveravaju nas da je situacija “pod kontrolom”. Da li je? Možda je registrovana kao “situacija”, ali da je pod kontrolom, dozvolite mi da čisto sumnjam. Meni liči na stihiju, i to sve više, iz dana u dan.

Srbija više od 20 godina nije uspela ne da reši problem svojih izbeglica (plate, penzije, zdravstveno osiguranje, imovinska pitanja, stara devizna štednja, zapošljavanje) - građana koji su pobegli iz Hrvatske, nego mnogi od njih još nemaju smeštaj dostojan ljudi - žive u kontejnerima i barakama. Njima ova država preti iseljenjem iz tavog smeštaja, a izbeglicama iz Sirije i Avganistana toleriše život pod šatorima  u centralnim gradskim parkovima! Već više od 20 godina ova nerešena situacija srpskih izbeglica iz Hrvatske je u Srbiji privremena! Da li će tako privremen biti i taj budući prihvatni centar kod hotela “Nacional”!?

Radmila Nikolić, foto FoNet