Pošalji prijatelju

Studenti javljaju

29. 10. 2011

"Arhitektura za poneti"

Beograd - O izložbi Slobodana Maldinija "Arhitektura za poneti", 21. oktobra ove godine u 'Magacinu', pisali su: arhitekta Mihajlo Mitrović, arhitekta Mustafa Musić i istoričar umetnosti Biljana Tomić.

Mustafa Musić je, tako, na otvaranju izložbe rekao: " Moj pre svega prijatelj, a zatim i uvaženi kolega Slobodan Maldini, učinio mi je veliku čast i zadovoljstvo svojim pozivom da mu otvorim izložbu. 

Upoznao sam ga kao veoma mladog arhitektu koji je svoju karijeru započeo veoma angažovano, kroz zapažena predavanja i izložbe. Njegov rani ciklus „UTOPIE“- fascinantni crteži na svojeručno izrađenom papiru, predstavljaju prema mom viđenju srž njegovog dosadašnjeg bogatog opusa i povezuju gotovo sve njegove projekte od ranih radova do najnovijih.

Ove arhitektonske fantazije, jesu vizije nekog spokojnijeg i harmoničnijeg sveta smeštenog u prošlost (istoriju) ili u budućnost - ali svakako ne u sadašnjost. Ova njihova osobina, kao da tumači autorov odnos prema hipokriziji i haosu našeg vremena, pa i mesta. On nas svojim vremeplovom izmešta u neke prostore kakve tvore harmonične društvene zajednice osvešćenih jedinki.

Još kao briljantan student, nižući najviše ocene iz najrazličitijih oblasti: betona i statike, crtanja i slikarstva, projektovanja i konstrukcija, ali i iz sociologije i predvojničke obuke, kao da je nagovestio karakter svoje bogate i razgranate buduće karijere.

Marljiv, istrajan, lucidan i pre svega sposoban i efikasan sa izraženim smislom za bitno, on sa lakoćom savladava i najsloženije zadatke, uprkos svojoj naizgled krhkoj prirodi. Kroz zajednički rad u okviru grupe „MEČ“, kao i kroz neke konkretne zajedničke projekte, ove osobine su se u punoj meri i potvrdile.

Oprobao se i kao graditelj sa spomenicima na Kosovu, docnije porušenim usled dubokog nerazumevanja univerzalnih poruka koje su emitovali. Bavio se i pedagoškim radom, kroz angažman na prištinskom i novosadskom Univerzitetu. U novije vreme tu su ponovo pisanje i projektovanje. Autor je mnoštva knjiga iz oblasti arhitekture među kojima svakako posebno mesto zauzima njegova „Enciklopedija arhitekture“ u 7 tomova sa preko 40.000 odrednica. Samo ovaj poduhvat bio bi dovoljan za jednu karijeru i jedan život, pogotovu što je ceo ovaj kompleksan i obiman posao uradio sam, počevši od sastavljanja, dizajniranja, štampanja, izdavanja, pa sve do distribucije.

Izložbom 'Arhitektura za poneti ', lucidno se poigravajući sa naslovom, on kao da nam saopštava da ovde nije reč o nekakvim potrošnim stvarima, poput 'Mc Donald’s' ili 'Starbucks' kafe, već o društvenim i kulturnim vrednostima koje se nose u glavi i razmišljanjima obojenim nadom. To su artefakti/arhitektonske strukture/staništa slobodnih ljudi postavljenih u prirodni pejzaž. Maldini se ovde bavi samo suštinom -arhitektonskom formom i bojom. Nema planova (osnova, preseka, detalja...), iako bi i to, siguran sam,  veoma uspešno uradio. Projekti nisu namenjeni investitoru i realizaciji, već je to pre dijalog sa stručnom arhitektonskom i kulturnom elitom, a pre svega sa samim sobom. Ono što je izrazito i na čemu autor insistira jeste duh forme, koja posredno saopštava i sve ostalo.

 Na predstavljenim prizorima nema ljudi. Na prvi pogled čudno. Ostavio nam je da razmišljamo i zamišljamo, ko bi to mogao biti, iako to zapravo znamo i vidimo. Da li je to  usamljeni filozof –osobenjak, ili možda neki skaladan par? Da li je to harmonična skupina građana sa nekog renesansnog trga poput prizora 'sacra conversatione', ili su to bezrazložno uzbuđeni japiji? Izvesno to nije nekakva razuzdana gomila. Izostavljajući ljude, on kao da nije želeo da svoj iskaz “preoznači“ , kao da poput starih Latina kaže: 'Pametnom dosta' . On je ljude objasnio arhitekturom i obratno, ispisujući traktat o zajednici ljudi visoke društvene  i ekološke svesti, pri čemu se podrazumeva i visoki tehnološki nivo. Nema ograničenja tektoničnim strukturama i lavirintima metropolitenske vreve i sve počiva na harmoniji. Često nema ni gravitacije, pa kuće 'lebde'.

Iz svakog od izloženih primera čita se autorova erudicija i talenat, kojima saopštava ubedljive arhitektonske iskaze, služeći se kompjuterskim modelovanjem. Autor svoje poruke emituje gotovo trenutno, putem elektronskih mreža sajta i blogova, komunicirajući praktično sa svima (koje to zanima), anticipirajući srećniju budućnost -svakako ne na način rutinera struke.

Biljana Tomić je, pored iostalog rekla: "Kod Maldinija postoje faze pisanja knjiga i faze projekata, a najčešće tematskih i kritičkih intervencija, vizuelnog interferiranja slika iz oblasti kulture, dizajna, stripa, porno i pank neoarhtekture, brendiranja, hipo-mikro staništa... kao aktivan stav i upozorenje. Stoga, izložba obuhvata i sve 'marginalne' teme koje autor smatra važnim da se istakne društvena hipokrizija i nedoslednost socijalnih i kulturnih programa.

Još od 1982 kada nastaju projekti ciklusa 'Utopije', bilo je jasno da se Maldini u svojim istraživanjima nalazi između stubova istorijskih ličnosti koji su svojim učenjima paradigmatički markirali promene u svetu od vremena neoplatonizma Thomas More-a, paladijanskih klasičnih modela, do futurističke arhitekture Sant’Elie, strukturalne arhitekture Buckminstera Fullera, 'prave' arhitekture Bogdana Bogdanović i svakako, transformabilnih prostora Slobodana Maldinija ili 'apsurdne' arhitekture.  Radi se o utopijama, prezentnim u svakoj društvenoj kataklizmi ili napretku, o nadi i snu. Njihov smisao je u projekciji budućnosti.
Maldini pripada kategoriji negraditelja, smelih i nemirljivih arhitekata... od kojih ostaju projekti i tek po koji formalni trag. Tako je projekat spomenika na Kosovu u Klini (Istoku i Kačaniku) početkom ’90-tih bio srušen. Mada, to ne umanjuje značaj svih inovacija i doprinosa ovog arhitekte, njegov senzibilirani duhovni prostor, perceptivnu moć i viziju novih dimenzija graditeljstva .širokih, multi livelisanih, interkonektovanih i integrisanih urbanih spojeva dizajniranih oko života grada'. (A.Sant’Elia)

maldini

Nema komentara.