Studenti javljaju
06. 12. 2011
Mališani u „Lajanju na zvezde“
Beograd - Teško da bi se i jedan upravnik pozorišta u Beogradu pokajao ako bi predstavu „Lajanje na zvezde“ u izvođenju Studija glume „Maska“ uvrstio u svoj repertoar bar jednu sezonu.
Mnogobrojni ansambl sastavljen od đaka od prvog osnovne do maturanata srednjih škola, članova Studija glume „Maska“ kojim rukovodi mladi glumac Miloš Lazić, priredio je u nedelju, 4. decembra publici u Kulturnom centru Rakovica prijatno iznenađenje uz smeh i podsećanje na istoimeni film o avanturama maturanata iz Sremskih Karlovaca.
Reditelj Predrag Stojmenović, inače asistent na predmetu Gluma na Akademiji umetnosti u Beogradu, uz muziku Bitlsa i vrlo skromnom scenografijom uspeo je da sa ekipom talentovanih mladih ljudi postavi detalje iz knjige Milovana Vitezovića, a kasnije filma u režiji Zdravka Šotre, na jedinstven i zanimljiv način. Radnja se, očekivano, odigrava na sceni pretvorenoj u učionicu sa tablom, katedrom i nekoliko stolica, a za maturantske zgode van škole uz poigravanje svetlom korišćena je i cela sala Kulturnog centra što je publici bilo još interesantnije.
Ono što je, bez preterivanja, za pohvalu učiteljima glume i reditelju, jeste činjenica da su u izvođenje ovog komada, uključili i početnike - đake osnovce. Oni su u scenama iz prošlosti, podsećajući na ranije školske dane maturanata, opravdali poverenje i zasluženo dobili aplauze roditelja i rođaka, koji su sedeli u publici. Tako smo imali prilike da vidimo „razvojni put“ Mihaila i Danice, Tupe, Koheze, Marića, Slobenovića, ali i njihovih nastavnika.
Žao mi je što ne znam njihova imena, ali mladići u ulozi profesora Kutuzova i profesora fiskulture, koje u filmu tumače Branimir Brstina i Dragan Jovanović, ubedljivo su dominirali scenom i uspešno vodili ostatak tima. Svojim stavom, glasom i izgovorom obojili su uloge na svoj način pa je publika njihovo pojavljivanje pratila sa velikim simpatijama.
Originalne su bile i devojke u ulogama profesora hemije i biologije, a među đacima su prednjačili Maler, Tupa, Marić i više Mihailo, nego Danica. Umesto „fiće“ po sali se vozio „poni“ bicikl, „trčalo tri kruga oko škole“, Tupa je sa neslavnog takmičenja dočekan uz zvuke kola sa harmonike, tako da utisak dobre zabave nije mogla da pokvari ni ta oskudna scenografija. Proslavu maturske večeri uz rok zvuke šezdesetih podržala je i publika aplauzom, i još više, na poklonjenju, kada su se ispred zavese pojavile naše zvezde večeri- od 8 do 18 godina.
Interesantno je da je Studio glume „Maska“ dan ranije, 3. decembra, organizovao istu ovu predstavu samo u izvođenju članova koji se duže bave glumom. To bi trebalo videti.
Lepo je videti svu tu decu, koja su danas, u ovim mutnim vremenima, posvećena nečemu lepom i korisnom. Bravo!
Nema komentara.