Studenti javljaju

27. 03. 2012

Neuspeo lov na taksu

Beograd - Trebalo je pet meseci, dva rešenja, po jedna žalba i zaključak da bi komunalni inspektor opštine Vračar ustanovio ono što je moguće utvrditi za tren oka, pogledom: da svetleća reklama knjižare u Ulici Maksima Gorkog 52 nije na fasadi zgrade, već u unutrašnjosti radnje - u izlogu.

O praksi da, radi popune budžeta, opštinski komunalni inspektori nastoje enterijere poslovnih prostora da proglase otvorenim prostorom, javnom površinom, čak i fasadom, pisala sam vam 20. februara. Mesec dana posle toga, slučaj sa Vračara, koji i bio povod, okončan je na jedini mogući način.

Komunalni inspektor Marko Ilić potpisao je 20. marta zaključak kojim je “obustavljen postupak inspekcijskog nadzora uzloga poslovnog prostora” (knjižare), pošto je utvrdio da se “prosvetljeni reklamni pano sa natpisom ‘knjižara’, nalazi u izlogu, tačnije sa unutrašnje strane izloga”. A priča je počela još  18. oktobra prošle  godine.

Tada je komunalni inspektor utvrdio da je “prosvetljeni reklamni pano, koji se nalazi u izlogu knjižare postavljen bez odobrenja nadležnog organa”, i rešenjem naložio njegovo uklanjanje u roku od dva dana.

Mogao je pano i da ostane na tom mestu da je vlasnik knjižare Željko Livaić hteo da plati oko 300 evra za pribavljanje tehničkih uslova za svetleću reklamu (!), pa potom još oko 18.000 dinara za godinu dana kao taksu na reklamu! Ali kako enterijer poslovnog prostora nije fasada zgrade, a Gradska odluka o oglašavanju propisuje da je otvoreni prostor javna površina sa koje se mogu upućivati vizuelne oglasne poruke, Livaić je napisao žalbu.

Gradski sekretarijat za inspekcijske poslove poništio je 2. februara rešenje opštinskog inspektora i uputio ga da ponovo utvrdi da li se pano nalazi u izlogu ili na otvorenom prostoru. Inspektor se skoncentrisao i zaključio da je pano sa unutrašnje strane izloga.

A unutrašnjost poslovnog prostora vlasnik ili korisnik uređuje po svom nahođenju i za oglašavanja u enterijeru opoštinski komunalni inspektor nije nadležan.

Tako je završena ova priča, ali je ostao gorak utisak agresivne, bezobrazne  primene sistema “ako prođe, prođe”! Koliko je vlasnika i korisnika lokala u Beogradu čije su reklame sa unutrašnje strane izloga komunalni inspektori okarakterisali kao “reklamne panose postavljene bez odobrenja nadležnog organa”? Koliko se ovih vlasnika i korisnika nije žalilo, i koliko puta je u takvim slučajevima naplaćena taksa, i pride po 300 evra za izradu tehničkih uslova? Ili su bez osnova mali privatnici primorani da uklone reklame iz izloga.

Jelena, tekst i foto