Studenti javljaju

03. 04. 2012

Sramotna BG briga o invalidima

Beograd - Gradska uprava toliko brine o invalidima u Beogradu da je pooštrila kriterijume i priličnom broju osoba sa invaliditetom uskratila pravo na parking mesta ispred zgrada u kojima stanuju, i nalepnicu s kojom mogu da parkiraju na invalidskim mestima u gradu.

Pred vratima sobe broj 12 u prizemlju zgrade gradske uprave u ulici 27. marta, koja je za hendikepirane Beograđane koji imaju automobile otvorena samo ponedeljkom, sredom i petkom od devet do 13 sati, i gde mogu da pokušaju da ostvare pravo na svoje mesto za parkiranje, i dobiju uverenje  na osnovu kojeg, dalje, u “Parking servisu”, traže invalidske nalepnice, redovno čeka više invalida.

Mnogima se to čekanje pretvara u deo neprijatne šetnje od kuće do ove gradske službe, jer ne dobijaju potvrdu za nalepnice, ili ih odbijaju za parking mesto, iako su i jedno i drugo imali, a stanje invaliditeta im se nije poboljšalo. Naprotiv, moglo je vremenom samo da se pogorša.

Duševna gradska vlast je, na primer, odlučila da lično parking mesto i nalepnicu za besplatno parkiranje na zajedničkim, obeleženim invalidskim  mestima u gradu, kada je reč o invaliditetu donjih ekstremiteta, mogu da dobiju samo oni kojima je, kako objašnjavaju - “najmanje jedna noga amputirana”!

Dolaze u sobu broj 12 ljudi sa štapom i na štakama. Jedva hodaju jer imaju probleme s kolenima, kukovima, ili drugim delovima nogu. Ljudi kojima je do juče bio priznat invaliditet donose urednu medicinsku dokumentaciju,da bi bili obavešteni kako im to više nije dovoljno.

Nisu više dovoljno hendikepirani, zato što još imaju obe noge!

Šta je i kako bilo, bilo je. Za markicu i invalidsko parking mesto sada je potrebno da nemaju bar jednu nogu! Džabe su operisani, džabe se lečili, kad su na obe noge, makar i sa štapom, štakama ili hodalicom.

Oni koji su dovoljno zdravstveno upropašćeni da mogu da se uklope u nova, surovo restriktivna gradska pravila o invalidima, čekaju na potvrde  mesec dana. Kad predaju dokumentaciju i ispune uslov, toliko je potrebno da bi uverenje bilo ispisano na jednom papiru formata A4.

Za utehu invalidima kojima su uskraćena prava na invalidska vozačka olakšanja: uprkos zdravstvenim teškoćama, sreća što, iako otežano hodaju, ipak imaju obe noge. Jer, nova “invalidska pravila” doneli su, očito, ljudi bez glava u gradskoj upravi, a to je malo gore.

Toliko su ubistveno brižni da bi im, čini mi se, najviše odgovaralo kad o invalidima uopšte ne bi morali da misle! Ovako, kao od srca moraju da otkidaju pravougaonike, oivičene žutom bojom i sa nacrtanim invalidskim kolicima u sredini. Razumljivo i zbog čega - to je parking mesto manje za naplatu “Parking servisu” i gradskom budžetu!

Zimmer, tekst i foto