Studenti javljaju

20. 02. 2013

Zašto ministar vređa građane

Beograd - Neuporedivo gore i opasnije od tviter političarenja, je apsolutna državna nebriga o zdravlju stanovnika Srbije, za koju još niko nije odgovarao, a koja traje godinama i kulminirala je otkrićem da je mleko kontaminirano.

Vanredna konferencija za novinare ministra poljoprivrede Gorana Kneževića (SNS) izazvana informacijama na tviter profilu Gorana Ješića (DS) pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, i Kneževićevo objašnjenje predstavlja žestoku uvredu inteligencije građana Srbije!

„Nema opasnosti, mleko je bezbedno za upotrebu, ali je preventivno povučeno, a čekaju se rezultati superanalize iz  Holandije na koju je Vladu Srbije uputila Evropska komisija“, rekao je, pored ostalog Knežević. I mnogo je pitanja otvorio, koja se ne tiču samo njegovog resora, iako je rekao i da „nema potrebe za panikom i senzacionalizmom“.

Ako nema opasnosti, zašto je mleko povučeno i uzorci poslati na analizu u Holandiju? Opasnost, dakle, postoji! Šta bi bilo da Hrvati nisu otkrili aflatoksin u mleku, to objavili i odmah saopštili koja su mleka i kojih proizvođača oni povukli i koliku su koncentraciju otrvova ta mleka sadržavala? Pošto se uznemirila javnost u Srbiji, reagovali su ovdašnji nadležni državni organi! Evropska komisija je uputila Vladu da superanalizira sumnjivo mleko u Holandiji! Pa zar u Vladi i oko nje ne postoji niko kome je ova situacija dovoljno alarmantna, pa da odmah zatraži superanalizu u Holandiji, ili na nekom drugom mestu, nego to mora da joj kaže Evropska Komisija!?

Knežević je rekao: „redovno uzorkujemo sve mlečne proizvode i prerađevine od mesa i do sada nije zabeležena nijedan neispravnost“.

Ja mu ne verujem!

Nije se udostojio, ni on niti neko od njegovih saradnika, od stručnjaka u ministarstvu, da to narodu objasni! A itekako je dužan to da učini! Nisam stručnjak, ali nije logično da mleko bude toksično, a da u procesu proizvodnje produkata od mleka - jogurta, kiselog mleka, pavlake, sira, kajmaka...toksične materije iščeznu! Ako je to moguće, Knežević i njegovi stručnjaci moraju da objasne kako. Oni su službenici ovog naroda i ne mogu neodgovorno da se ponašaju, a ukoliko to čine moraju da budu smenjeni! Ako ima osnova, i kažnjeni!

Knežević je pomenuo prerađevine od mesa, a šta je s mesom? Aflatoksin je u organizam stoke dospeo preko kukuruza kojim je stoka hranjena. Znači, nemoguće se da se nalazi jedino u mleku, već je sigurno i u mesu, i to ne mesnim prerađevinama, kako je Knežević rekao, nego i u sirovom mesu. Ili, ako nisam u pravu, ako je moguće, opet je Knežević dužan da objasni kako!

Uvredio je i mene i građane Srbije ministar Knežević kad je pred novinarima popio nekoliko gutljaja mleka kako bi demonstrirao da nije kontaminirano. Jeftin i bezobrazan politikantsko propagandni potez. I Knežević, i svi mi znamo da mu od te čaše popijenog mleka pred novinarima, i da je koncentracija aflatoksina mnogostruko veća od dozvoljene, neće biti ništa. Zagađeno mleko, jogurt, kiselo mleko... ugrožava zdravlje ako se koristi u ishrani  svakodnevno, u većim količinama i godinama. Onako kako to čine deca i svi kojima je ta namirnica neophodna.

Mnogo se Kneževićevo ministarstvo i Vlada Srbije prave naivni. U novembru prošle godine generalni direktor preduzeća za kontrolu kvaliteta "SGS Srbija" Marinko Ukropina saopštio je da je „ najveći deo ovogodišnjeg roda kukuruza u Srbiji kontaminiran i u sebi sadrži otrovne materije“.

Pre toga, u oktobru 2012. godine, italijanska carina vratila je pošiljku srpskog kukuruza jer je pronađena nedozvoljena količimna alfatoksina. To je bio povod za ispitivanje.

Umesto da se Ministarstvio poljoprivrede i Vlada ozbiljno suoče sa ovim problemom, pa i ukoliko nađu da je kukuruz kontaminiran, bez obzira na količinu, da ga odmah isključe iz lanca ishrane, ma koliko visoka cena toga bila, da od njega prave biogorivo, na primer,  Kneževićevo ministarstvo je pozvalo medije „da neproverene i činjenično neutemeljene izjave koje mogu uznemiriti javnosti i ugroziti ekonomske interese Srbije kao velikog izvoznika kukuruza, ne plasiraju na senzacionalistički način“.

Zagađeni kukurz nigde nije mogao biti izvezen. Jedino je mogao da bude iskorišćen za ishranu ljudi, stoke ili da bude uništen - pretvoren u gorivo ili eliminisan na drugi način. Eliminacija otrovne namirnice nema cenu! Srpske vlade su za veće greške, promašaje i gluposti potrošile, ne zna se koliko para, pa u ovom slučlaju novac za uvoz kukuruza i šteta zbog propuštenog izvoza domaćeg, jer je kontaminiran, ne bi imale cenu u poređenju sa zdravljem stanovništva. Ne, Kneževićevom ministarstvu i Vladi, zdravlje građana očito nije bilo na prvom mestu. I to je ogromna bruka.

I,evo,dva meseca kasnije, i to zbog dešavanja u Hrvatskoj i pritiska ovdašnjeg javnog mnjenja zbog toga, dogodilo se u Srbiji s mlekom ovo što se dogodilo.

Kneževićev bezobrazluk ogleda se i u reagovanju na pitanje da li će zbog svega podneti ostavku. Odgovorio je:“ to traže politikanti, imam svoje pretpostavljene u Vladi Srbije i oni treba da kažu da li snosim odgovornost i da li treba da podnesem ostavku”. Pa njegov glavni pretpostavljeni je narod! I njegov i njegove Vlade. Ta Vlada, kao nekakav reprezent naroda, ne treba da mu kaže da li da podnese ostavku, nego da ga smeni.

I ne samo njega! Jer, licemerno je, drsko, bezobrazno i za krivičnu odgovornost -  zalaganje za veći natalitet u opštepoznatim i nespornim okolnostima kad ta sirota deca moraju da piju zagađeno mleko, da jedu zagađenu hranu, kad je dečja  oprema višestruko skuplja nego u zemljama EU, kad država, umesto da roditelje novorođenčadi i male dece  bez komplikovane procedure odmah oslobodi bar PDV, umesto što im nudi povraćaj tog PDV po komplikovanoj proceduri i posle više meseci…

Tragedija za ovu zemlju je i podatak da je Evropska unija je za izgradnju nacionalne referentne laboratorije dala od 2003. godine Srbiji ukupno donirala 15 miliona evra od 2003. godine, a od nje, ni posle 10 godina, nema ništa!

Srpski narod jede zatrovanu hranu koju plaća najskuplje u Evropi, dok ga zamajavaju pregovorima o Kosovu, što je odavno završena stvar, dobijanjem datuma za početak pregovora sa EU, koji će trajati petnaestak  godina sa neizvesnim ishodom, borbom protiv kriminala i korupcije, a  država i njen predsednik istovremeno smanju kazne osuđenima, donose akte o pomilovanju osuđenih i aboliciji optuženih!

Aleksandar Tasić, foto FoNet