Studenti javljaju
24. 09. 2011
Kakvi su rezultati?
Beograd - Beogradska vlast je donela odluku, koja je maju ove godine stupila na snagu, o zabrani prodaje alkohola u maloprodajnim objektima posle 22 časa, ali nisam primetio da nas je neko obavestio o njenim efektima.
Cilj je, navodno, da se smanji alkoholizam, naročito među mladima. Kakvi su efekti? Nemamo pojma.
Prolazeći gradom vidim da se mladi okupljaju i dalje po parkovima, između zgrada, na školskim igralištima i sličnim mestima, a imaju dovoljno vremena da i pre famoznih 22 časa kupe pivo.
Nikada međutim, nigde u gradu, nisam primetio da je bilo koji prodavac/prodavačica od mladih, koji su kupovali alkohol, zatražio/la ličnu kartu, a evidentno je da su kupci bili maloletni. Ne sećam se ni da je neko od nadležnih pojačavao tu vrstu inspekcije kako bi takve pojave sprečavao.
Buka oko prodaje alkohola posle 22 časa podigla se i uoči ovogodišnjeg Belgrade Beer Festa. Tada su organizatori saopštili da odluka o zabrani prodaje alkohola, u ovom slučaju očito je piva, ne važi za festivale i koncerte.
Na toj manifestaciji, koju neki nazivaju i beogradskim Oktobarfestom (predstavu nemam zbog čega), nožem je izbodeno desetak posetilaca. Osvanuli su i naslovi manijak nožem izbo ljudi, psihopata itd. Onda se pre nekoliko dana pojavila vest da je razlog svađe, koja je završila "sevanjem noža", banalna čarka oko piva. Akteri su, ipak, punonoletni, svi oko dvadesetak godina.
Na Ušću je popijeno na hektolitre piva. Stajalo se u redovima, pivo se točilo nesmanjenom žestinom. Bio sam nekoliko puta ove godine na festivalu i naravno opet nisam primetio da je neko od prodavaca nekom od srednjoškolaca rekao: "Izvini jesi li punoletan? Da li imaš ličnu kartu?". Pa i ako se ogreši o godine i ispadne da je konzument punoletan, uvek može da se izvini. Njegova je dužnost kao prodavca da proveri.
Ali, sve ovo pišem zbog jedne zamimljive situacije od pre dva meseca.
Jedan moj super prijatelj dobio je sina i rešio da napravi, kako red i nalaže, žurku. Ja sam se opet telefonom čuo sa našim zajedničkim prijateljem i dogovorili smo se da svako kupi po viski i ode na slavlje.
On kaže: "Ja radim do 10 (uveče naravno), idem kući da se istuširam, sedam u kola, kupujem piće i dolazim". Ja odgovaram. "Teško majstore". Na pitanje zbog čega odgovaram: "Đilasova uredba, nema alkohola posle deset". Sledi par lepih srpskih reči, po starom dobrom običaju, ali pada i dogovor kako prevazići situaciju.
Ja kupujem oba viskija. Pakujem u ranac. Dolazim na žurku, cepam košulju, predajem svoj viski i uživam u slavlju. On se, kada bude blizu, javlja telefonom. Ja izlazim, dajem mu viski i sledi sličan scenario čestitanja i cepanja košulje.
Krenuće uskoro i sezona slava. Rešenje, ako nemate automobil kao ja, ranac. Stavite nekoliko vina (ili drugog piča po izboru) u njega, jer onaj ko ide sa slave na slavu, više ne može kupiti piće posle 22 časa, tako da pazite.
U međuvremenu, ako već nije, možda neko podnese predlog Ustavnom sudu da se oceni ustavnost ove uredbe. U Novom Sadu je proglašena nestavnom, ista je sudbina čeka i u Beogradu. Izvesno je.
A nadležni bi mogli da rade na stvaranju uslova da se mladi zabavljaju na neki drugi način. I naravno pojačaju inspekciju kako bi kontrolisali prodaje li se alkohol mlađima od 18.
Inače, snalaženje je već krenulo. Već se znaju mesta (stručno - maloprodajni objekti) gde se alkohol može kupiti posle 22 časa.
Nema komentara.