Svet
Brisel 26. 10. 2015
Fronteks na granici Srb-Hr
Brisel - Evropski lideri dogovorili su na samitu o izbegličkoj krizi akcioni plan u 17 tačaka, koji predviđa da prihvatni kapaciteti u Grčkoj i Zapadnom Balkanu budu povećani na 100.000 mesta, od kojih 50.000 u Grčkoj, kao i da pripadnici evropske agencije Fronteks nadgledaju granične prelaze i registraciju izbeglica između Srbije i Hrvatske.
Evropska unija i lideri balkanskih zemalja dogovorili su kasno sinoć u Briselu plan u 17 tačaka za zajedničko rešavanje poslova oko velikog priliva izbeglica preko Balkanskog poluostrva, s ciljem njihovog usporavanja, saopštila je rano jutros Evropska komisija.
Predsednik Evropske komisje Žan Klod Junker rekao je da zemlje pogođene izbegličkom krizom ne samo da treba da razgovaraju jedni o drugima i jedni s drugima, a ne jedni protiv drugih, već treba da kao komšije rade zajedno kako bi izbeglice bile tretirane na human način duž cele zapadno- balkanke rute, kako bi se izbegla humanitarna tragedije u Evropi.
Drago mi je da smo bili u stanju da zajednički dogovorimo 17 tačaka plana, pragmatičnih i operativnih mere, kako bi se osiguralo da ljudi ne budu prepušteni sami sebi po kiši i hladnoći, istakao je Junker posle samita.
Operativne aktivnosti dogovorene su u tri glavne tačke: pružanje smeštaja, zajedničko uptavljanje migracionim tokovima i upravljanje granicom.
Dogovoreno je da se Grčkoj povećaju prihvatni kapaciteti za 30.000 mesta do kraja godine, a Agencija za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR) će obezbediti u Grčkoj još 20.000 mesta.
Nastojaće se da se stvori dodatni kapacitet za prihvat 50.000 ljudi u zemljama severno od Grčke, što znači ukupno 100.000 duž zapadne balkanske rute i Grčke.
Predviđena je podrška pogranične agencije EU - Fronteksa, na granici između Bugarske i Turske, kao i da se ustanove zaduženja Fronteksa na spoljnim kopnenim granicama između Grčke i Makedonije, kao i između Grčke i Albanije, sa fokusom na kontrolu prelaza i registrovanje izbeglica koje nisu registrovane u Grčkoj.
U saradnji sa Fronteksom detektovati će neregularni granični prelazi i pomoći registracija migranata i uzimanja otisaka prstiju u Hrvatskoj.
Jedna od mera je da se zemlje uzdržavaju da olakšavaju kretanje migranata ka granici druge zemlje. U saopštenju je navedeno da nije prihvatljivo da se izbeglice "prebacuju" drugoj zemlji.
Među merama je i angažovanje još 400 policajaca u roku od jedne nedelje, u Sloveniji, kao i pojačanje napora da se olakša povratak migranata kojima ne treba međunarodna zaštita i pojača saradnja na repatrijaciji sa Avganistanom, Bangladešom, Irakom i Pakistanom.
Na viši nivo podićiće se zajednička pomorska operacija "Posejdon" u Grčkoj, posebno prisustvo pogranične agencije EU - Fronteks u Egejskom moru i znatno pojačati podrška Fronteksa u Grčkoj prilikom registrovanja migranata i uzimanja otisaka prstiju.
Takođe, dogovorena je dnevna razmena informacija koje se tiču kretanja migranata, razmenjivanje informaciji o kretanju i broju izbeglica. U tu razmenu podataka biće uključeni Fronteks i kancelarija EU za azil - ESAO.
Predviđeno je da se kontaktiraju finansijske institucije, uključujući Evropsku investicionu banku, Evropsku banku za obnovu i razvoj, s ciljem da se omoguće finansije za prihvat izbeglica.
Mere predviđaju da se unapredi saradnja policije i pravosudnih organa protiv krijumčara ljudi, angažovanje Evropola i Interpola u operacijama na zapadno-balkanskoj ruti.
Junker i Angela Merkel su ocenili da su u Briselu utvrđene prve kratkoročne mere za rešavanje migrantske krize u Evropi ali da je bitno dugoročno odstraniti njene korene.
Junker je naveo da se Grčka obavezala da otvori dovoljno prihvatnih centara za smeštaj 30.000 izbeglica do kraja godine.
Lideri su se obavezali da će obezbediti privremena skloništa, hranu, zdravstvenu zaštitu i adekvatne sanitarne uslove.
"Jedini način da se situacija stavi pod kontrolu jeste usporiti priliv migranata. Politika slanja ljudi u susedne države mora prestati", rekao je Junker.
"Želim da budem jasan - migranti se moraju registrovati, a ako toga nema nema ni njihovih prava", napomenuo je Junker i dodao da su se svi učesnici samita saglasili da dele informacije o protoku migranata i da se uzdrže od preduzimanja jednostranih odluka.
Na završnoj konferenciji za novinare nemačka kancelarka je naglasila pozitivan doprinos Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana, preneo je RTS.
"Zemlje koje su učestvovale na ovom samitu, među kojima su i tri nečlanice Evropske unije, su sve pokazale odgovornost. Ona se odražava kroz stvaranje 50.000 mesta za prihvat što garantuje humani tretman izbeglica i bolje upravljanje migrantskom krizom. Ali, naravno to ne rešava ceo problem već je samo njihov doprinos", napomenula je Merkel.
Nemačka kancelarka je rekla da je cilj sastanka bio ublažavanje patnji izbeglica duž takozvane balkanske rute.
"Svi smo obavezni da poštujemo humanitarne, ljudske vrednosti jer smo potpisali Ženevsku konvenciju o izbeglicama, ali slike koje smo videli poslednjih dana ne odgovaraju tim vrednostima", rekla je Mekel i istakla da je migrantska kriza jedan od najvećih lakmus testova sa kojim se Evropa ikada suočila".
Jedna od zemlja koja je prihvatila najviše izbeglica jeste Austrija čiji kancelar Verner Fajman je zatražio bolju koordinaciju među zemljama članicama.
"Austrija, Nemačka, Švedska i Holandija nisu u poziciji da same prevladaju ovu krizu. Potrebna je zaštita spoljnih granica Evropske unije, raspodela migranata u Evropi, potrebni su prihvatni centri koji funkcionišu. Ovaj samit je stoga značajan, moraćemo da radimo zajedno kako bi sve to bilo na snazi", kaže Fajman.
Slovenački premijer Miro Cerar kaže da postoji strah među evropskim liderima da bi Austrija i Nemačka mogle zatvoriti svoje granice.
"Taj potez bi doveo do domino efekta što bi predstavljalo katastrofu, kako za Evropu tako i za Evropsku uniju. Naravno, nemačka kancelarka je rekla da njena zemlja nema takvih namera. Obavešteni smo i da bi pregovori sa Turskoj narednih nedelja mogli biti uspešni", rekao je Cerar.
Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice Antonio Gutereš, koji je takođe učestvovao na samitu, naglasio je da je veoma zabrinut zbog predstojeće zima i da je od vitalne važnosti da Evropa ostane kontinent azila.
"To nije pitanje izbora, nego obaveza, ali oni koji ne ispunjavaju uslove za azil moraju biti vraćeni u zemlju porekla", rekao je Gutereš i ukazao na to da se readmisija mora odvijati uz puno poštovanja prava na ljudsko dostojanstvo.
Nema komentara.