Svet
Beograd 28. 11. 2015
Sukob izbeglica i policije
Beograd - Makedonska policija ispalila je danas suzavac i šok bombe na migrante koji već danima na granici Grčke i Makedonijom zahtevaju prolaz ka zapadnoj Evropi, i to pošto su vojnici počeli podizanje metalne ograde kojom bi ih zaustavili.
Sukob je izbio pošto je migrant, za koga se veruje da je Marokanac, doživeo strujni udar, i zadobio ozbiljne opekotine kada se popeo na krvov vagona.
Nezadovoljne izbeglice ustremile su se potom ka kordonima makedonske policije gađajući je kamenjem, a policija je odgovorila suzavcem i šok bombama, prenosi agencija Rojters.
Makedonija je, sa drugim balkanskim zemljama na migrantskoj ruti, pre oko dve sedmice, počela da vraća ekonomske migrante. Organizacije za zaštitu ljudskih prava kritikovale su odluku po kojoj je samo Sirijcima, Iračanima i Avganistancima dozvoljen prolaz.
Ova ograničenja inicirala su proteste Iranaca, Pakistanaca, Marokanaca i izbeglica iz drugih država smeštenih u kampovima na granici.
Srbija se sa susednim zemljama Zapadnog Balkana dogovara o zajedničkom nastupu prema migrantima, a sprema i izmene Zakona o azilu, kojim će biti strože sankcionisana zloupotreba tog statusa, pišu Večernje novosti.
Ministri policije zemalja u regionu, među kojima je i Srbija, sklopiće ugovor o zajedničkom vraćanju migranata u zemlje iz kojih su došli i zajedničkim operacijama kao odgovor na migrantsku krizu.
Ovo je otkrio Antun Travner, iz Ženevskog centra za demokratsku kontrolu oružanih snaga (DCAF) na Regionalnom parlamentarnom dijalogu u Beogradu.
Na makedonsko-grčkoj granici sve je veći broj migranata koji ne mogu da prođu i koji su potencijalni "klijenti" trgovaca ljudima. Siguran sam da će svi uspeti da uđu u zemlje EU, samo zavisi koliko će za to morati da plate. Za ovakvu situaciju kriva je liberalna azilantska politika - smatra Travner.
Na skupu se čulo da su zemlje "balkanske rute", posle zatvaranja granica za ekonomske migrante, spremne da saradnjom odgovore na krijumčarenje ljudi koje se može očekivati.
Srbija će, između ostalog, odgovoriti izmenama Zakona o azilu, kojim će biti strože sankcionisana zloupotreba tog statusa. Takođe će se kažnjavati korišćenje lažnih (sirijskih ili avganistanskih) dokumenata da bi se prošla ograda. Za njima je sve veća potražnja, rekao je načelnik Odeljenja za suzbijanje prekograničnog kriminala Mitar Đurašković.
Fronteks je na skupu u Skoplju, pre dva dana, najavio i da će se raditi na formiranju jedinstvene evropske policije na spoljašnjim granicama EU, potvrdio je Đurašković.
Osim 2,5 miliona izbeglica koji su spremni da iz Turske krenu u Evropu, još 8,5 miliona njih iz Afrike čeka trenutak da započne seobu, najveću u modernoj istoriji. Od toga kakav će Evropa zauzeti stav zavisi i njena budućnost, čulo se na skupu u Beogradu.
Zemlja u kojoj bi, po principu readmisije, trebalo da se vrate oni koji ne dobiju izbeglički status jeste Turska. U njoj još 2,5 miliona ljudi u kampovima čeka rasplet situacije u Evropi, i od njega zavisi da li će krenuti ka Nemačkoj i Švedskoj ili ne.
Srbija je ove godine sprečila krijumčarenje ukupno 7.781 čoveka.
Nema komentara.