Svet
27. 10. 2011
Rešenje za grčku krizu
Brisel - Održivo rešenje za grčku krizu, proširenje Fonda za stabilizaciju evra, rekapitalizacija banaka i dalja fiskalna konsolidacija predstavljaju četiri koraka dogovorena na sastanku lidera zemlja Evropske unije u Briselu, koji je trajao sve do ranih jutarnjih časova.
"Novi početak", "ekstremno važne odluke", "uradili smo ono što je bilo neophodno", prve su ocene rezultata poslednjeg u nizu vanrednih evropskih samita posvećenih ekonomskoj i finansijskoj krizi, prenosi Dojče vele.
Lideri Evropske unije i evrozone tražili su održivo rešenje za Grčku, koje će grčki javni dug do 2020. smanjiti na 120 procenata bruto državnog proizvoda.
Tako su se, na marginama sastanka lidera evrozone, nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi sastali sa predstavnicima bankarskog sektora u pokušaju da nađu rešenje za otpis dela grčkog duga.
Tom prilikom dogovoreno je da privatni sektor, sa dosadašnjih 21 odsto, preuzme 50 procenata gubitka na osnovu grčkog duga. To bi za 100 milijardi evra smanjilo ukupnu zaduženost Grčke, koja sada iznosi 350 milijardi evra.
Da takvo rešenje vodi održivosti grčkog duga, smatra i premijer Grčke Jorgos Papandreu.
"Grčki narod ulaže nadljudske napore da dovede svoju kuću u red, da svoju ekonomiju učini prosperitetnom i stvori bolju budućnost za grčki narod. Vreme je za odluke koje rešavaju nesigurnost i krizu, koje okreću stranicu i prave veliki korak ka boljoj budućnosti evropskih naroda", izjavio je Papandreu.
Pred sastanak lidera evrozone, šefovi država i vlada Evropske unije dogovorili su se i o oko rekapitalizaciji evropskih banaka. Procenjeno je da bi u tu svrhu evropskim bankama bilo potrebno ukupno 108 milijardi evra. Prema sporazumu, obavezni fondovi banaka treba da dostignu devet odsto što bi bakama omogućilo da se odupru finansijskim potresima.
Na samitu u Briselu dogovoreno je i da se Evropski fond za finansijsku stabilnost sa 440 milijardi evra proširi na oko bilion evra. "Evropski finansijski kišobran" je posle pomoći Irskoj, Portugalu i Grčkoj pao na 270 milijardi evra, a njegovo jačanje trebalo bi da spreči prelivanje dužničkih kriza na druge zemlje evrozone, na prvom mestu Italiju i Španiju.
Predsednik Evropske komisije, Žoze Manuel Barozo, zadovoljan je postignutim, iako dodaje da je rešavanje krize "maraton, a ne sprint".
Paket mera oko kojih smo se dogovorili potvrđuje da je Evropa spremna da učini ono što je potrebno kako bi očuvala finansijsku stabilnost. Tehnički detalji tog plana biće završeni u narednim nedeljama, a Evropska komisija će predlagati dalje mere za zajednički izlazak iz krize, rekao je Baroso.
Nema komentara.